Vaskrs se prepoznaje i po crvenom jajetu. Jaje se smatra univerzalnim simbolom života i plodnosti. Mit o postanku sveta iz jajeta poznat je kod mnogih starih naroda. Po verovanju Indusa iz gornje polovine ljuske je nastalo nebo, a od donje – zemlja.
Kod hrišcana simbol vaskršnjeg jajeta je u sledecem: kao što pile, bez icije pomoci spolja, kada dode vreme, spostvenim mocima razbije ljusku i izlazi na svetlost dana, tako i Hristos sopstvenim snagama razbija okove groba – smrti, vaskrsava i donosi novi život svima koji veruju u NJegovu rec i božansku moc.
Medu Srbima postoji bezbroj verovanja i obicaja u kojima jaje ima važnu ulogu. Ono se stavlja u prvu brazdu prilikom sejanja. Razbija se o rog volu pred oranje. Jaje je odbrana od uroka i grada. U Stigu je obicaj da žena, kad prvi put vidi malo dete, daruje mu paru „srece radi“, a jaje – „života radi“. U Gornjoj Pcinji, kroz košulju trudnice, pred porodaj svekrva pušta sirovo jaje da padne i razbije se kako bi snaja lakše rodila.
Prvo ofarbano jaje, koje je obavezno crveno, cuva se u domu, kraj ikone, do sledeceg Vaskrsa. Naziva se stražar, strašnik, cuvar ili cuvarkuca, jer se veruje da ukucanima cuva zdravlje.
U Makedoniji i na Kosmetu postoji obicaj da se tim jajetom, još vlažnim od boje, natrljaju lica potomstvu uz reci:Crveno jaje rumeni obrazi.
Zaštitna moc vaskršnjeg jajeta se odražava i na imovinu seljaka, te u srpskim vinogradarskim krajevima postoji obicaj da se ono zakopava pod cokot. U planinskim stocarskim predelima Srbije i Crne Gore cobanima je zabranjeno da jedu jaja za vreme Vaskrsa da ne bi stradala stoka koja im je poverena: da joj ne izlaze „jajcenici“ oko grla i po telu. Posebno je zabranjeno uzimanje crvenih jaja – da se stoka ne bi medusobno klala i krvarila.
Sacuvan je i obicaj da se obojeno jaje zakopava u mravinjak, jer se veruje da to donosi srecu i napredak domacinstvu.
