Терористи су били до зуба наоружани и предвођени командантом 113. бригаде Оперативне Зоне Дреница тзв. ОВК Муј Краснићијем (звани Капући).
Међутим, српска војска успела је да одбије овај напад и до ногу потуче албанске терористе.
Ликвидирано је 36, а лишено слободе 12 терориста, међу којима и две жене.
Заплењено је и аутоматско оружје немачке производње, борбена средства за противваздушну борбу, већа количина униформи и друге војне опреме
Албанци су толико разбијени, да када се месецима касније снег отопио, током наилазећих патрола наши војници су наилазили на велике транспортне вреће НАТО, комплет униформи, ранчева, панцира муниције, те је заседно место 1А добило назив “Бутик 1А”.
Чојство / СД
Преузето ВИДОВДАН
Као такав, увео је воду, пијаћу воду у Прокупље и у много чему задужио овај град. Као човек од поверења, као више пута одликовани патриота, он је, почетком Другог светског рата недвосмислено стао на страну партизана и четника. У том тренутку још није било неке јасније поделе. Дакле, против окупатора. Тако да је изабран за првог председника Народноослободилачког одбора Прокупља.
Нову 1942. годину дочекао је у хотелу Европа у Прокупљу, играјући коло. И куражећи своје суграђане да се прикључе антифашистичким покретима, који су у том тренутку били активни.
Уласком Бугара у Прокупље, наравно, једна од првих особа које су биле заточене и пребачене овде у логор, био је управо Хранислав Савковић. Са групом угледних Прокупчана био је смештен овде у логору. И начин на који се овде држао, јасно је указао да се ради о прекаљеном борцу и врсном патриоти. Начин на који је отишао са овог света то једнако потврђује.
Новинар, монтажа: Соња Урошевић
Камера: Јован Гојковић, Јована Ђорђевић, Соња Уроше..
Коначно се клапна затворила, филм ,,ИСТОРИЈСКЕ, ВЕРСКЕ И КУЛТУРНЕ ТЕКОВИНЕ ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ“ је завршен после више од три месеца рад. Намењен је као поклон граду Нишу од стране ученика и колектива ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша. Ова школа већ дужи низ година учествује у међународној руско-српској просветној сарадњи у корелацији између предмета историја и веронаука. Сарадња је остварена са Основном школом № 11 (МОУ ООШ № 11) из Шуjе Ивановске области (Руска Федерација). Пројекат је одобрен од стране Министарства Просвете Руске Федерације, а документ су потписали директори поменутих школа. Као плод ове сарадње, током првог полугодишта текуће школске године настао је поменути документарни филм, преноси Ђорђе Бојанић.
За овај филм заслужни су аутори филма проф. историје Ђорђе Бојанић и вероучитељ, ђакон Дејан Јовановић и ученици осмог разреда (уз сагласност родитеља) ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша.
Захваљујемо се на сарадњи његовом ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ ЕПИСКОПУ НИШКОМ Г. Г. АРСЕНИЈУ.
Монт..
Када је чула његова јадна мајка Госпава, да јој злотвори пеку сина (као јагње, голог, са укрштеним ногама и рукама, с главом и вратом везаним жицом за ражањ), поче да се удара у груди, чупа косе и вришти као полудела.
Трчала је безглаво до места где је њен син немоћно јаукао и цвилео.
Ушла је у двориште Радуловића куће и поче да моли да јој дете скину с ражња.
Утрчава у ватру, гази је ногама и покушава да сина спаси паклених мука.
Малом Славку су већ очи искапале, глава изгорела и са тела отпала кожа са деловима печеног меса. Није му било спаса. Умро је у најстрашнијим боловима.
Наши несрећни људи, страдали од усташа, доживели су једнако грозна мучења од стране херцеговачких партизана и комунистичких пролетерских бригада. Ужаси нису престајали, ни за трен. Мржња усташа према Србима, али и домаћих комуниста према свему српском и православном – свему што није одмах потекло ка њима и није хтело да стави црвену петокраку уместо вековних отаџбинских симбола – била је безумна и демонска...
И тако, прихвативши прећутно услове живота које вам ваш непријатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заједно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескрајно чекање, што значи да сте прихватили рајински начин живота, а то је исто што и пут добровољне пропасти за себе и своје потомство.
Да не би морали да вас сами убијају, заразили су вас тим чекањем које вас одржава у животу и полагано убија. Увенућете и нестати као што су увенули и нестали толики преци и народи у Османском Царству, пре вас на исти или сличан начин.
Нису ни приметили да су са пута истинског живота неосетно пребачени на мртви колосек чекања без краја и циља. Не осећају то своје чекање као терет ни као понижење, јер су се и сами претворили у чекање.
Све што јесте и што знате, умете и можете, стављено је у службу тога чекања без краја и без икаквог изгледа на остварење. Једнима век прође у мучном и узалудном чекању, а други добију и без ..
Врхунско излагање Радмиле Тонковић, ауторке енциклопедије ,,НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА“, било је толико живописно излагање да је било суза и поноса.
Ова врхунска књига најпре је штампана на руском језику и проглашена је првом и једином, универзалном светском енциклопедијом о женама у ваздухопловству. На ваздухопловној академији и у техничким школама у Русији, ова књига користи се као уџбеник.
Зорица Пелеш, Ђорђе Бојанић и Радмила Тонковић
,,Веома сам радосна и срећна што сам свечарски и топло братски дочекана у царском граду Нишу, и желим да се захвалим сјајном и професионалном професору историје Ђорђу Бојанићу и његовој ОШ „Бубањски хероји“, на челу са директором Верицом Раденковић на свесрдном ангажовању и великом труду да се промоција моје књиге НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА одржи у Дому наше славне српске Војске у Нишу 10. децембра 2019. године. Ученицима Школе желим да поручим да су били дивни, емотивни и топли, а истовремено и високо професионални у свом изузетном извођењу пажљиво одабраних..
Наши борци не могући одолети десетострукој надмоћи, повлачили су се ка Дрини. Побеснели непријатељи су клали и старо и младо без милости. Наше чете задржавајући непријатеља и пружајући одступницу преплашеном народу који је бежао гинуле су једна за другом. Народ је секао јеле и целу ноћ журно правио сплавове, али је Дрина тргла већину од њих. У зору 7. априла усташе и немци су се приближили Дрини. Једна петина народа била је пребачена преко у Србију. Хука борбе, хука Дрине, коњи њиште, деца и жене плачу. Настао је пакао. Хиљаде лешева људских и животињских пливало је Дрином. Усташе су избиле на обалу. Један део наших бораца мешао се са њима на нож у борби. Народ је скакао у воду. Три стотине двадесет девојака стајале су још на обали. Чекала их је срамота, силовање и смрт. И десио се пример каквог историја не памти.
Племените девојке србске са стене су скакале у реку бирајући смрт у валовима рађе него срамоту. Немци са десне обале су обуставили паљбу и отишли запрепашћени призором. Уста..
Пре свега да сажмемо ове аргументе у једну једину мисао:
НЕ МОГУ ДА СЕ ПОРЕДЕ АРГУМЕНТИ ПОТОМАКА СРПСКИХ ЖРТАВА СА ПРИЧОМ БРАНИЛАЦА ЊИХОВИХ УСТАШКИХ ЏЕЛАТА.
И то је најважније за разумети у овој, често мучној, а увек језиво тешкој (за слушати) причи о броју и начинима убијања српских и других жртава систематског убијања од стране нацистичких и скоро па људождерских џелата у црним униформама са знаком Павелићеве вампиролике државе.
То је суштина свега!
Када ми, можда, и претерамо у ма чему – наш темељ је увек истина.
А шта год бранитељи усташких џелата причали, докле год су непокајани и апсолутно незаинтересовани за то шта се стварно догодило у “сусрету” њихових пулена са оноликим српским логорашима у Јасеновцу (и другде) – то је лаж и бесрамно промовисање некажњених злочина.
И зато, запамтите, не може и не сме да се пореде изјаве бораца за откривање затрпаних и заборављених логорашких лешева и оне које у јавност шаљу ревизионистички исмевачи тог великог страдања, све дрвени адвокат..
Говор Ратка Дмитровића на трибини, ”ЈАСЕНОВАЦ-прећутани геноцид” у организациjи Покрета Српске Двери у Чачку, 11. марта 2013. године. Ратко Дмитровић, првокласни познавалац српско-хрватских односа, њихове свакодневнице, хрватског живота, хрватске културе, новинар и колимниста „Печата‟, рођен у близини Јасеновца. Говорио jе о страдању српског народа, феномену усташког убиjања, о поjави Срба конвертита, њиховом учешћу у зверским убиjањима православне браће као начину уклањања сведока срамоте одрицања верског и националног идентитета; о томе каква jе хрватска држава и зашто jе таква, али и да Срби не ствараjу илузиjе о братским односим са онима коjи им никада нису били приjатељи. По њему, Јасеновац jе наjзлогласниjи логор у свету, jер нико никад ниjе убиjао своjе противнике као што су усташе убиjале Србе.
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. марта 2013. године.
Извор: ДВЕРИСРПСКЕ
Преузето ЈАДОВНО
И због оваквог стања ствари, ми више не смемо да размишљамо о ономе много важнијем од тога ко ће бити на власти у овако ограниченом суверенитету какав је српски, данас и овде.
По тој наказној (иако не и сасвим нетачној) логици, ми не бисмо смели да се трудимо да што више постепено смањујемо постојеће међусобне разлике и да, исто тако, јачамо наше везе и свест о заједничким циљевима.
Тако су исто наши преци нападали, час Обреновиће, чак Карађорђевиће да радећи на успостављање српског јединства у ствари само покушавају да ојачају и утврде свој династички утицај. И да је све друго само маска и замка за оне који ће, зовако, продужити власт ове или оне династије.
Тако су исто пролазили сви иницијатори сличних покушаја у свим временима наше скорије, ”модерне историје”. Па чак и током отаџбинских ратова током деведесетих су само сипале оптужбе да борећи се уз ЈНА ”продужавамо комунизам” и удаљавамо се од ”истинске националне самосвести” и ”истеривања правде на чистац” (са све тражењем луст..