Istorija

Никола Ћетковић „Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе своју националност. Управо тада настају велики проблеми у мојој породици. Старији брат и ја смо били комунисти, учесници НОБ логораши. Било нам је јасно да ми као чланови КПЈ можемо бити само Црногорци. Тако смо се и изјаснили у формуларима и без проблема брзо добили личне карте у Ознином одјељењу у Чика Љубиној улици. Послије неколико дана, на исто мјесто дошао је и наш отац Никола Ћетковић, стар 62 године и умјесто личне карте добио – 15 дана затвора! Наиме, он се изјаснио да је Србин и надлежни официр му није дао личну карту, јер он не може бити Србин, него Црногорац рођен у Подгорици. Отац није хтио да одступи од своје изјаве, тврдио је да је од дјетињства знао да је Србин, да је зато децембра 1915. кренуо преко Албаније до Крфа и даље. Мој отац је 1909. године у Бечу завршно студије и могао је мирно да с..

У периоду рада логора, од августа до децембра 1942. године, преминуло је 69 детета старости од 4. месеца до 4 године. До 1990. године обављане су редовне комеморације уз учешће представника матичне Босанске Дубице, а обновљене су 5. децембра 2014. године. Списак деце страдале у овом логору: Вуковић Миља, 4 месеца Бошлић Раде, 18 м. Миљевић Гина, 3 године Вујчић Ратко, 10 м. Вујковић Зорка, 2 г. Прица Ранко, 18 м. Јосиповић Јелисава, 18 м. Миљевић Раде, 8 м. Мијатовић Даринка, 18 м. Граховац Јованка, 2 г. Јосиповић Милка, 19 м. Ристовић Милица, 2 г. Јосиповић Гојко, 2 г. Миљевић Јела, 11 м. Зељић Мара, 11 м. Бабић Благоја, 2 г. Јанковић Саво, 3 г. Лајић Раде, 6 м. Лукић Зорка, 2 г. Сековац Душанка, 2 г. Лукић Јованка, 18 м. Кнежевић Бошко, 5 м. Злојутро Драгиња, 11 м. Гргић Драгиња, 3 г. Граховац Петар, 11 м. Мијатовић Миленко, 1 г. Миљевић Лепослава, 4 м. Верић Станка, 3 г. Раковић Недељко, 15 м. Стојчић Миља, 11 м. Зељић Мирко, 15 м. Шијан Богдан, 1 г..

ПИШЕ, МИЛОШ СТАНИЋ Провео сам три дана у Хиландару. Неко рече да је то као да се вратите у средњи век, истина подсећа мало на Game of Trons али на стероидима. А уствари, био сам на самом извору наше културе тамо где се Византија и Римско царство преточило у српство. Одувек сам желео да посетим Хиландар. Још као мали чуо сам да тамо не може свако да иде, да је то велика част и да су ту били сви наши краљеви и цареви. Хтео сам да га посетим али никако да се склопе коцкице. Нисам хтео да одем тамо као туриста већ сам хтео да ме одведе неко ко је био и ко зна да ме уведе у причу. То је дефинитивно био мој теча Груја који је редовно ишао тамо, али је пре две године нажалост умро. Остало је да чекам да се поклопе звезде. Ове године се то десило и имам много тога да вам испричам. Када ме неко пита како је било, ја кажем ”Само једна реч – неизрециво.” Света Гора Прво да се разумемо. Света Гора је центар православља за цео свет и увек је то била. Оно што је Ватикан за католике, то је Света..

Приредила: Драгана Б. Мијушковић Хајнрих Бенхаус, главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба. Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате. Овај етнографски податак, као и етнографску карту Европе из тог периода могу се наћу у трећем тому Енциклопедије Catena mundi III. Следеће године, односно 1847. исти германски картограф објавио је етнографку карту Османског царства на тлу Европе. На простору данашње Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине живјело је 99% Срба. „Ту није било нити Бошњака, нити Босанаца, није било ни Црногораца“, објашњава главни уредник издавачке куће Catena mundi Нешић Слободан. На овај начин, велики картограф в..

Уводно слово дала је гђа др Љиљана Никшић амбасадор пројекта о Јасеновцу а потом се обратила амбасадорка Израела у Србији,  гђа Алона Фишер Кам, која је истакла да ова књига има велики значај јер доноси правду жртвама логора Јасенвоац које су према њеном мишљењу двоструке жртве: прво су биле...

Диклић је подсјетио да је за бројање жртава мјера десна и лијева бутна кост посмртних остатака. “Нећемо ми кроз то утврдити тачан број страдалих, али ћемо смањити могућност манипулација. Све хрватске теорије ће пасти у воду”, рекао је Диклић Срни. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа 2016. године. Он је напоменуо да је тиме што жртве нису извађене из јама, нити пописане, направљена “рак-рана”, јер док је Срба и Хрвата биће и расправа колико је било жртава. “Оставили су рак-рану, а зашто? Да би заштитили оне који су убијали. Ту је био доминантнан хрватски интерес. Код Тита и /Владимира/ Бакарића је био приоритетан хрватски интерес, све друго је фатаморгана”, истиче Диклић. Диклић је нагласио да Јасеновац “није само хрпа насиља и примитивизма”, него један “сјајно организовани систем, гдје је максимално употријебљена наука, а око свега су били и изузетно писмени људи”. Он је напоменуо да Тито и његов најближи сарадник ..

Саопштење за јавност Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине Беране Поштовани грађани, Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине Беране обавјештава јавност да је Странка правде и помирења која је филијала странке народног посланика у Скупштини Србије Муамера Зукорлућа, три дана некажњено и за сада без последица провоцирала православни живаљ у Беранама, честитајући им некакав Дан Санџака 20. новембар. Ми у Српска народна одбрана Васојевића неби се преко медија оглашавали да се није на билбордима огласила некаква Странка правде и помирења која свим становницима некаквог “Санџака“ честита Дан тог истог Санџака. Из ових шкрабописа ови необавијештени остаци санџакбеговата прижељкују “ некакве санџаке “,е господо санџаци су нестали прије сто и више година са одласком турског окупатора и они су изумрли. Али треба знати да “Санџаци“ били само административне јединице којима су управљали санџакбегови са војним плијеном, добивши од султана санџак, тј. заставу као симбол влас..

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајтаСРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о догаћају из 1983. где сте ви били учесник на ОРА Јасеновац, као бригадир словеначке бригаде „Прежихов Воранц“ – Равне на Корошкем, и каква су искуства из тог периода који памтите? Већ на почетку смо имали непријатних искуства у Новској и околини, где су поједини проусташки елементи, псовали српским бригадирима мајку српску. Али, све се то заташкавало зарад „Братства и јединства“, које , види се из наведеног, никада није заживело у тим хрватским крајевима. Једино су, нажалост, Срби били опредељени за тако нешто, и највише су се управо они и изјашњавали као југословени. – Срећом да је река Сава у том периоду имала низак водостај. Недуго по почетку акције, река Сава је имала низак водостај, и почеле су да се појављују људске кости, а и на насипу, који се оронио, свугде су се виделе кости. Одмах је наложено да се из свих присутних бригада, издвоје појединци, и да се направи посебна бригада, ко..

Čime su nas gađali te 1999. godine i koliko ćemo dugo osećati posledice bombardovanja, u intervjuu za MONDO otkriva eksplozivac dr Mirjana Anđelković Lukić . "Milosrdni anđeo" odnosno "Crni đavo" kako bi ga mnogi Srbi nazvali, od kada je došao na Balkan, uneo je nemir. I sada, nakon 17 godina,...

Сава Хиландарац (чеш. Sáva Chilandarec, световно име Славибор Бројер, чеш. Slavibor Breüer; Кутна Хора, 8. јул 1837 — манастир Хиландар, 14. јануар 1912) је био Српски монах који је живео у манастиру Хиландар. Као католик, школован је са знањем три језика (чешког, немачког и латинског). Као младић уредио је кутнахорски...