Istorija

Niko se ne može nadati da će razumeti ekonomske pojave neke epohe, uključujući i sadašnju, ko adekvatno ne vlada istorijskim činjenicama i adekvatnom dozom istorijskog smisla ili onoga što možemo nazvati istorijskim iskustvom. J. A. Šumpeter, Istorija ekonomske analize Da bi se našli adekvatni odgovori na izazove sa kojima se...

Стална мисија Русије при НАТО-у препоручила је Сјеверноатлантском савезу да умјесто зимских униформи купи уџбенике из историје. „Ово је очигледно потребно да би се доказало чисто одбрамбено војно планирање НАТО-а. Можда је боље да купе књиге из историје, на пример о Стаљинграду?“, наводи се на званичном налогу руског представништва на Твитеру. Раније је објављено да ће НАТО купити 78 хиљада комплета зимских маскирних униформи, као и униформе за операције на –40 степени Целзијуса, пренио је Спутњик. исуство НАТО-а на Арктику расти, а да ће се самим тим повећати и ризик од сукоба у региону. Фото: Твитер Иако је мало вјероватно да НАТО разматра блитцкриг кроз централну Русију, његово интересовање за поларни регион богат ресурсима никада није било тајна. У средишту спора је сјевероисточни пролаз, бродски правац који би требао постати све приступачнији комерцијалним бродовима због топљења леда. Док рута пролази кроз ексклузивну економску зону Русије, Москва то види као дио своје унутра..

БОКАН: ШТА МИСЛИТЕ ДА СМО МИ УРАДИЛИ МА ШТА ОД ОВОГА? 19.09.2019 Замислите само да смо ми, Срби, са цвећем дочекали нацистичке војнике по уласку у наш главни град (као што су то учинили Хрвати). Замислите да смо ми, Срби, донели расне законе, забранили латиницу и практично дозволили убиства без икакве казне свих оних који нису наше вере и нације. А све су то учинили Хрвати. Замислите да смо направили један, а камоли девет логора за дечицу. И да смо у тим логорима системски убијали те малишане пуне четири године (као што су радили Хрвати у НДХ). Замислите да смо ми, не дај Боже, пекли ма чију дечицу, правили од њих сапун, набијали их на бајонете, силовали их пред њиховим мајкама, копали им очи и терали их да стоје гледајући у сунце док не ослепе… и то све по ”легалним” законским одредбама своје државе (онакве какве су имали Хрвати у Другом светском рату). Замислите да смо побили, ничим изазвано, на самом почетку рата: и свештенике, и трговце, и мирне цивиле, и трудољубиве сељак..

Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је срамни Указ Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који је предложен у Скупштини овај срамни Закон мимо воље народа и против СПЦ. Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције и три посланика СДП усвојила Закон о слободи вероисповести у три часа ујутру, након што су посланици опозиције приведени од стране полиције. Овим законом се одузима право својине Српској православној цркви над свом црквеном имовином стеченом пре 1918. укључујући и највеће српске манастире и светиње у Црној Гори. Да ли ћемо и даље да ћутимо? Овај сценарио може да закуца и на Космету. Обрисаће нам историју као са гумицом. Ако не одбранимо наш Острог и православље и светосавље у Црној Гори… узеће нам и Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију… по истом рецепту. Ову отимачину и изазов не смемо гледати по страни и ћутати. Зашто држава, црква, синод, свештенство и САНУ у Србији и даље ћуте… нема подршке борбе за очување светиња и бра..

Пише: Горан Лучић Биљана Живковић, публициста и писац; аутор је репортажа, чланака, записа, путописа, интервјуа са личностима из свијета дипломатије, војне доктрине, геополитике, политике, историје, философије. Њена прва књига Некрштена времена објављена је 2004. године. Од њених књига (15) издвајају се историјско-документаристичка дјела Јасеновац и сребренички мит и Исповести из сарајевских казамата, Приморско православље. Припрема књигу есеја и путописа Срби у Албанији. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Београду. Биљана Живковић О преживјелим и намученим Србима Албаније, понајприје онима из Скадра, те њиховој библијској снази да не забораве себе и опет науче да сричу језик отаца, разговарао сам са Биљаном Живковић. -Скадар је био српска престоница од 490. до 1171. године. То наш народ не зна. О томе нам није казивано, нисмо у школама учили. Када сам први пут отишла у Скадар и када сам се попела на древни Скадар-град видела сам да њиме столује једна црква. Она је..

Ako ćemo iskreno, Lazu Pačua bi za ministra i danas poželela svaka država, a Srbiji baš ovih dana naročito nedostaje jedan takav! Učio je da leči ljude, ali je u srpskoj istoriji ostao mnogo upamćeniji kao političar i genijalni ministar finansija koji je u čak tri mandata "zavrnuo" državne slavine...

Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су... Read more

Разлози Ми Срби западно од Дрине и Дунава који имамо још увијек свјежа сјећања на концентрационе логоре у Н.Д. Хрватској и масовна убијања и изван њих, знамо да је опасно по живот у све чешћим случајевима изјаснити се као Србин. Дакле, за нас западне Србе је ово често опасно по живот. Источно-дринско-дунавски Срби немају ово искуство, осим у дијеловима садашње територије Србије која је тада била дата НДХ-ој. Западни Срби из страха и угрожености голе егзистетнције се углавном не изјашњавају као Срби, него најчешће као Хрвати, ако су прије тога постали римо-католици. Понеко које био православни вјерник па желио остати у тој вјери, а бити Хрват, има у ту намјену формирану „Хрватску Православну Цркву“, нешто слично као и „Црногорска Православна Црква“. Понеко ко је родом или поријеклом из Црне горе се изјашњава као Црногорац, јер то није угрожавајуће ни за једну страну. Ријетки остају неизјашњени, јер је то чак опасније од изјашњавања припадности Србима. Личиш на Србина, додуше и на Хрват..

Ипак, оно по чему сви памте Петра Живковића, свакако је његов надимак Пера “фурунџија” или Пера “педер” због чаршијских прича о његовој наводној хомосексуалности. Петар Живковић је рођен 1. јануара 1879. у сиромашној неготинској трговачкој породици. У младости Живковић долази 1897. у Београд, престоницу тадашње Краљевине Србије, пошто је претходно завршио гимназију у Зајечару. Генерал Петар Живковић једна је од најинтригантнијих личности наше политичке историје. Нижи течај на Војној академији завршио је 1899. године и као коњички потпоручник службовао 3 године у Нишу, да би се потом дошколовао на Војној Академији. Након дипломирања, брзо је напредовао у служби, а завршио је и додатно школовање у оквиру 14. класе Више школе Војне академије. Од 1907. до 1909. године је био на усавршавању у Француској. Имао је чин капетана већ 1910. године, пуковника 1915. године. Живковић је сматран је за веома способног организатора, у потпуности посвећеног свом послу. Ред, рад и дисциплина били су ..

ЗОРАН ШАПОЊИЋ датум: септембар 2004. У рано септембарско јутро врхове планине Гиљеве попала магла. Она јутарња, више измаглица но магла, понегде прозирна па сунчеви зраци кроз њу праве велике, тешке, шарене завесе окачене по косама и клекама, понегде густа ко вуна вуче се доловима, закачи је јутарњи поветарац, подигне увис, заковитла, избаци јој праменове, изненада је пусти, а она се свали међу клеке, легне на беле стене разбацане по пустари около, угаси зрак сунца који се до тог трена весело вртео у капи росе на врху жуте травке. Стојимо на планинском превоју, на широком каменом друму Ташо Хамидовић и ја. Он горштак, крупних костију, широк, распречио опанке на сред пута, стоји и ослушкује, “еда ли се ико иђе од чобана Рамиза Таића”, чији су торови горе у магли, чује. Или чобани или бронзе и звона на вратовима овнова. Срели смо се два сата раније, у пространом пољу иза Сјенице, ударио он пешке низ поље, ја колима уз поље. – Сабахајрула – поздравио ме у сред поља, у полумраку, кад са..