Istorija

Данима је трајало иживљавање Брозових бандита, у коме је на разне начине убијено око 3500 српских младића, углавном припадника Српског добровољачког корпуса и више стотина четника. Поубијана Српска национална омладина била је највреднији део српства, која је годинама покушавала да се одупре злоделима агената Коминтерне у Србији. Ова „операција“ била је највећа „борбена“ акција словеначких партизана у II Светском рату. Ови „јунаци“ и „ослободиоци“ нису се нарочито истакли у борби против окупатора, али су врло крвожедно прионули на мучко убијање српске националне омладине. Овај догађај је за време Брозове СФРЈ био најстроже цензурисан, јер тековине револуције, братство и јединство нису дозвољавале да се истина пробије. И данас постоје они који су преживели стрељања. Упознао сам двојицу од њих. Наша емиграција успела је да сакупи готово сва имена пострадалих. Данас на Кочевском рогу постоји дрвени крст, спомен обележје. Кочевје – Титов најкрвавији злочин Књига „Кочевје – Титов најкр..

Ниш је синоћ био за пример… дoстојанствено, онако како је и морало да буде. Без страначких и навијачких обележја и обележја удружења, без пиротехнике, ватромета, петарди, ружних узвика и провокација. Хвала свима који су се одазвали молебану за спасење и подршку нашој браћи у Црној Гори у истрајној борби за очување СРПСКИХ СВЕТИЊА У ЦРНОЈ ГОРИ. Хвала Епископу нишком Г. Арсенију што је прихватио наш позив да стане на чело колоне. Хвала и мојим пријатељима што су се одазвали и прихватили да сви заједно организујемо овај МОЛИТВЕНИ СКУП. Хвала Саши Савићу Шваби, Новаку Поповићу, Дејану Серафимовићу, Ђорђу Станићу. Сви заједно смо радили да овај скуп протекне достојанствено и у миру… У МОЛИТВИ ЗА СПАС НАШИХ СВЕТИЊА И ПОДРШКУ НАШОЈ БРАЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ ДА ОПСТАНУ У МОЛИТВЕНОЈ БОРБИ, преноси Ђорђе Бојанић. Ево због чега требамо да се окупимо… Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је срамни Указ Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који је предложен у Скуп..

Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је срамни Указ Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који је предложен у Скупштини овај срамни Закон мимо воље народа и против СПЦ. Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције и три посланика СДП усвојила Закон о слободи вероисповести у три часа ујутру, након што су посланици опозиције приведени од стране полиције. Овим законом се одузима право својине Српској православној цркви над свом црквеном имовином стеченом пре 1918. укључујући и највеће српске манастире и светиње у Црној Гори. Да ли ћемо и даље да ћутимо? Овај сценарио може да закуца и на Космету. Обрисаће нам историју као са гумицом. Ако не одбранимо наш Острог и православље и светосавље у Црној Гори… узеће нам и Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију… по истом рецепту. Ову отимачину и изазов не смемо гледати по страни и ћутати. Зашто држава, црква, синод, свештенство и САНУ у Србији и даље ћуте… нема подршке борбе за очување светиња и бра..

Овај филм о Зејтинлику и деда Ђорђу приредили су историчар Ђорђе Бојанић и ђакон Дејан Јовановић. У овој тридесетоминутној причи наратор је Драгана Нешић, проф. српског језика. Од деда Ђорђа ћемо у филму чути да је први чувар гробља био Саво Михаиловић који је био на челу групе задужене за есхумацију српских војника и њихово премештање на подручје будућег војничког гробља. Саво, Србин из Грбља из Црне Горе, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их чувао до своје смрти 1928. године живећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику. Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог светског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро умире 1961. године и бива сахрањен уз оца на Зејтинлику, преноси Ђорђе Бојанић. Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља на Зејтинлику Ђорђе Михаиловић, Ђурин син и Савин унук, који живи у чуварској кућици. Ђо..

О здравству у Нишу бринуло се од античких времена. За то постоје многи докази: археолошки налази, бројни документи, чланци, студије, летописи…Са почетка првог миленијума историје града (320.г.н.е.) пронађене су скулптуре Хигије, богиње здравља и Асклепија, бога медицине, које јасно сведоче да је у древном Нишу здравству посвећена значајна пажња. Прохујали су потом векови разарања и подизања града, Константинова Медиана откривена је као кључ за одгонетке тајни читавог Балканског полуострва, а Ниш као значајан историјски и културни центар, родни град цара Константина, утемељивача хришћанства као државне религије познатог Римског царства. Историја Ниша бележи да је 1878.године, тек ослобођени град од Турака, од ранијих 30.000 становника, након разних болести и епидемија куге ( 1838), имао само 12.817 становника. Није било ни једног цивилног лекара, а услова за заразне болести и превише: улице прекривене ђубриштима рашчишћавају стотине кола која одвозе смеће, куће чатмаре са земљаним по..

„Далимилова хроника“ је веома важан документ за Чехе, јер је то први познати писани текст на чешком језику, негде у првој четвртини 14. века. Текст је такође преведен на немачки и има много реиздања у овом делу света због велике популарности. Укратко, овај текст нам даје хронолошку историју Словена, почевши од најстаријих времена и завршавајући са важним догађајима 14. века. Аутор повезује порекло Словена још са градњом Вавилона. Али, да буде шокантније, не користи реч „Словени“ уопште, већ уместо тога реч Срби! У ВИ веку Прокопије први пут помиње Словене у Византији (Источном Римском Царству) и наводи их као Склабои (Σκλάβοι). Прво помињање старословенског је из ИX века и чита се Словене (Словěне). Па зашто Срби, а не Словени? То је мистерија, али овај текст тврди да су се Срби након што их је Бог казнио преселили из Вавилона у област Медитерана. Аутор нажалост не може да нам обезбеди изворе за своје тврдње, али претпоставља се да су неке од његових идеја базиране на старим хроник..

Позивамо вас, да у понедељак, 24. октобра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Српски народ после распада Југославије“.   О овој теми говориће: проф. др Мило Ломпар (Филолошки факултет, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и...

Претходно су припадници Специјалне антитерористичке јединице РС запевали песму „Јунаци са Кошара“.У Бањалуци и другим градовима обележава се Дан Републике Српске, којем се Бошњаци противе. Под мотом „За сва времена“, Дан републике се обележава од Требиња до Новог Града.У Бањалуци и другим градовима обележава се Дан Републике Српске, којем се Бошњаци противе. Под мотом „За сва времена“, Дан републике се обележава од Требиња до Новог Града.У Бањалуци и другим градовима обележава се Дан Републике Српске, којем се Бошњаци противе. Под мотом „За сва времена“, Дан републике се обележава од Требиња до Новог Града. Преузето НАЦИОНАЛИСТ

Minsk, 21. juna 2019.- Predsednik Aleksandar Vucic (L) izjavio je da sa premijerom Rusije Dmitrijem Medvedevim (D), sa kojim se sastao u Minksu, razgovarao o sitaciji na Kosovu i Metohiji i da mu je Medvedev preneo da ce Rusija podrzavati Srbiju i da ce i u buducnosti igrati veoma znacajnu ulogu u zastiti teritorijalnog integriteta i celovitosti Srbije. TANJUG/ PREDSEDNISTVO SRBIJE/ nr Председник Србије Александар Вучић угостиће у суботу премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева. Обилази осам локација, чува га преко 5.000 полицајаца. Медведев долази у једнодневну посету Србији, поводом 75. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату. Према писању „Вечерњих новости“, осим више од 5.000 српских полицајаца и припадника тајних служби, руског премијера ће на оку држати и око 30 руских безбедњака. Безбедност у граду ће бити подигнута на највиши ниво, а 5.000 полицајаца је неопходно, пошто је планирано да Медведев за 12 сати, колико би требало да проведе у Београду, посети..

Разлози Ми Срби западно од Дрине и Дунава који имамо још увијек свјежа сјећања на концентрационе логоре у Н.Д. Хрватској и масовна убијања и изван њих, знамо да је опасно по живот у све чешћим случајевима изјаснити се као Србин. Дакле, за нас западне Србе је ово често опасно по живот. Источно-дринско-дунавски Срби немају ово искуство, осим у дијеловима садашње територије Србије која је тада била дата НДХ-ој. Западни Срби из страха и угрожености голе егзистетнције се углавном не изјашњавају као Срби, него најчешће као Хрвати, ако су прије тога постали римо-католици. Понеко које био православни вјерник па желио остати у тој вјери, а бити Хрват, има у ту намјену формирану „Хрватску Православну Цркву“, нешто слично као и „Црногорска Православна Црква“. Понеко ко је родом или поријеклом из Црне горе се изјашњава као Црногорац, јер то није угрожавајуће ни за једну страну. Ријетки остају неизјашњени, јер је то чак опасније од изјашњавања припадности Србима. Личиш на Србина, додуше и на Хрват..