Istorija

Приредио – Ђорђе Бојанић Долазак шиптара на наше вековне територије… тамо где сваки камен одише Српском историјом. На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима. А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема. У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице… Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Срби чине 92,09 одсто становништва. Са Косова и Метохије је током ратoва исељено много Срба, куће су им спаљиване, уништавани су културни и верски објекти, школе су затваране а књиге на српском језику забрањиване. Чињеница је да данас на Космету има доста шиптара који су српскога рода и порекла, чиј..

Црква Свете Петке, која се налази у историјском језгру Призрена, обновљена је по налогу краља Милутина, у периоду 1306-1307. Рестаураторске радове предводили су познати мајстори тог времена Никола и Астрапа, који су цркву обогатили специфичним и богатим архитектонским и уметничким изразом у комбинацији византијског и рашког стила. Унутрашњи зидови цркве богати су фрескама. Први слој фресака припада средњовековном византијском периоду, где преовладавају двоглави орлови. На каснијим слојевима доминирају композиције са библијским мотивима и личностима из династије Немањића. Научници се у погледу старости цркве углавном слажу да је ова црква саграђена на темељима старе богомоље. Претпоставља се да су темељи старије ранохришћанске цркве (5-6. век), а потом византијске базилике (9. вијек) подигнути на темељима паганског храма (пре наше ере) посвећеног илирској богињи плодности и рођења Према или Премта. Након обнове цркве од стране краља Милутина, Срби су користили ранији назив цркве, с ти..

ЗОРАН ШАПОЊИЋ датум: септембар 2004. У рано септембарско јутро врхове планине Гиљеве попала магла. Она јутарња, више измаглица но магла, понегде прозирна па сунчеви зраци кроз њу праве велике, тешке, шарене завесе окачене по косама и клекама, понегде густа ко вуна вуче се доловима, закачи је јутарњи поветарац, подигне увис, заковитла, избаци јој праменове, изненада је пусти, а она се свали међу клеке, легне на беле стене разбацане по пустари около, угаси зрак сунца који се до тог трена весело вртео у капи росе на врху жуте травке. Стојимо на планинском превоју, на широком каменом друму Ташо Хамидовић и ја. Он горштак, крупних костију, широк, распречио опанке на сред пута, стоји и ослушкује, “еда ли се ико иђе од чобана Рамиза Таића”, чији су торови горе у магли, чује. Или чобани или бронзе и звона на вратовима овнова. Срели смо се два сата раније, у пространом пољу иза Сјенице, ударио он пешке низ поље, ја колима уз поље. – Сабахајрула – поздравио ме у сред поља, у полумраку, кад са..

У Ротердаму о Јадовну 1941. и култури сећања, памћења и заборава код Срба 31.08.2019 Црквена општина Свете Тројице у Ротердаму, на Малу Госпојину, у сарадњи са удружењем грађана Јадовно 1941, организује приказивање изложбе „Моје Јадовно“, пројекцију филма „Крст над јамом“ и бесједу на тему културе сећања, памћења и заборава код Срба. Гост је др Душан Басташић, оснивач и председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. ЈАДОВНО Прегледа: 93 Category: Срби Хрватске

(subota 28. april, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi) Dok se najavljuje da će se Tadić poslednjeg dana kampanje pojaviti na otvaranju Bajrakli džamije, i dok Grubješićeva tvrdi da nema saveza sa SNS-om, čeda: da Toma nema kapacitet za LDP, IRI: da će Stanković biti treći po...

Песме које су дизале морал српској војсци у Великом рату 05.09.2019 Српски јунаци Великог рата нису се ослањали само на пушке. По фронтовима, рововима и логорима друговали су и с музиком, она их је храбрила и одржавала везу с домовином. Неке од песама које су постале национални фолклор настале су управо током албанске голготе. Пионирски подухват двојице музичара, Зорана Бранковића и Реље Турудића који су као гитарски акустични дуо на специфичан начин одсвирали четрнаест популарних композиција из тог времена, вратио нас је у доба кад се у једној руци држала пушка, а у другој труба. И међу војнике, за које је један италијански новинар извештавајући са Солунског фронта забележио: „Срби гину и певају“. – Популарне солунске песме, химне и маршеви из Великог рата, иако наизглед наивни и непретенциозни, за разлику од мисија и културне дипломатије учених музичара и војних музика, постали су за касније генерације управо суштинско језгро за каналисање најпре генерацијског сећања „солунаца..

Пише: Пеђа Ковачевић На фотографијама је њихова заоставштина. На фотографијама су хиљаде испричаних и неиспричаних прича о људима којих у Сарајеву више нема. У Сарајеву, судећи по резултатима пописа становништва из 2013. године, скоро да нема ни њихових потомака. Гледајући фотографије, почињу да навиру сјећања на све оно што сам читао и што знам о Сарајеву и сарајевским Србима. Уништавање српске имовине након Видовдана 1914. Слабљењем турске државе почео је да јача српски грађански сталеж у Босни и Херцеговини. Тргујући са Западом, Срби су у БиХ, нарочито у Сарајево и Мостар, доносили освјежење учмалим турским касабама. Школујући своју дјецу на Западу, српски трговци су стварали нови грађански сталеж на босанскохерцеговачком тлу. У 18. и 19. стољећу изњедрили су генерације пјесника, писаца и историчара, на чијим дјелима и данас почива добар дио српске књижевности, историје, традиције и културе уопште. Не, нећу писати о Ћоровићима, Шантићу, Дучићу, Кочићу, Андрићу, Селимовићу, Кулено..