U Srbiji ne možete da se bavite politikom ukoliko niste u bliskim odnosima sa šefom stranke. To je tvrdnja čoveka koji je u politici dugo i jedno vreme je bio čovek od posebnog poverenja partijskog šefa, a sada je – i pored svih funkcija koje ima – daleko od lidera. Retko ga viđa, još ređe razgovara s njim. Nema ni gde ni kada da mu kaže šta misli o nekom pitanju, da mu predloži neku akciju, kampanju… U Srbiji šefovi stranaka izgledaju, ako ne kao bogovi, onda bar kao spomenici.
I Nebojša čović, nekadašnji gradonačelnik Beograda i potpredsednik republičke vlade, kaže da u Srbiji ne može da se vodi politika ako niste bliski sa šefom stranke. Oko svakog predsednika su koncentrični krugovi: najuži u kome su superbliski, širi u kome su manje bliski, najširi koji su na udaljenosti, a zatim dolazi članstvo i građanstvo. Ljudi u prvom krugu su najbliži i imaju najveći uticaj na predsednika a drugi krug utiče preko prvog. Pravilo je i da prstenovi postaju neprobojni, ako iz četvrtog prstena pokušate da se probijete to ne ide lako, a ako uspete nema opuštanja. Lako je samo ako to radi predsednik pod parolom podmlađivanja ili osvežavanja kadrova.
Rade Obradović, potpredsednik Skupštine Srbije, kaže da se krenulo sa sređivanjem na političkoj sceni donošenjem važnih zakona, ali i da, dok je na snazi proporcijalni sistem, pojedinci ne moraju da idu na teren, pa nisu ni samostalni. U Velikoj Britaniji, koja ima većinski izborni sistem, predizborni skup traje tri-četiri dana i održava se osam meseci pre izbora. Svaki kandidat pravi svoj tim i mora da ubedi ljude da glasaju za njega. U proporcionalnom sistemu uvek postoji izgovor da ste nešto hteli, ali vrh stranke nije dozvolio ili omogućio. Pojedinac može da radi nešto na svoju ruku, a ako je u koliziji sa strankom imaće posledice. Kod nas je na stranačkim izborima s dva kandidata drugi obično izlazio iz stranke i pravio svoju jer se sve doživljava kao sukob a ne kao borba mišljenja.
Vladimir Goati, direktor Transparentnost Srbija, takođe kaže da nije moguće voditi politiku ako niste bliski sa šefom stranke. član 102, stav 2. Ustava, odnosno blanko ostavka poslanika je doveo do toga da mi umesto poslanika imamo promenljive delegate. Samo LDP nije bio za ovo rešenje. Taj sistem predstavništva je devijantan. Šefovi imaju deset dana posle izbora da odrede poslanike i to je idealno vreme za korupciju. Ako niste dobri sa šefom partije ne možete da budete poslanik. S blanko ostavkama imamo delegate i delegatski sistem sa više partija.
Upamćeno je kako je čović govorio da je primetio da se hladi odnos Miloševića prema njemu tako što mu on nije odgovarao na mobilni telefon, a zatim nije mogao da ga dobije ni preko sekretarice. Milošević je imao i superprsten nulti ili porodični, a on je najjači, objašnjava čović. Da biste ostvarili svoje ideje morate da lobirate, da imate ljude iz nekog prstena. Poslovne ili prijateljske veze pa da indirektno radite. Da li je Milošević namerno uzdizao i spuštao kadrove kako niko ne bi porastao toliko da mu ugrozi vlast? To je fenomen koji se događa svuda. I u stranci se ispituje javno mnjenje i ako dobijete visoku ocenu to ne prija lideru, pa dolazi do eliminacije, decentralizacije ili provetravanja. Da li je kao šef beogradskih socijalista i predsednik beogradske vlade mogao da vodi svoju politiku? Veoma je teško da vodite politiku koju želite. Vođenje Beograda dovodilo je do sukoba sa šefom partije. U nekim situacijama Milošević mi je pomogao jer je znao da neki imaju animozitet prema Beogradu, što on nije imao.
Obradović kaže da ni partijski funkcioneri koji su lokalni lideri ne mogu voditi sopstvenu politiku, mada su problemi u lokalnim sredinama drugačiji. I Goati potvrđuje da to nije moguće. Partijsko ustrojstvo podseća na vojsku i mora se znati hijerarhija. Poslanička grupa u nekim zemljama čak bira lidera a kod nas je ona tehnički organ. Naši predstavnici su ipak zadovoljni i ne traže mandat, mada su prenosioci mišljenja partijskog vrha. Za taj posao ne bi trebalo toliko da budu plaćeni, već po tarifi PTT-a. Njihova jedina kreacija su lične uvrede.
Kod nas su šefovi partija šefovi i posle izbornih neuspeha. U svetu je to drugačije. Goati kaže da nije bilo drugačije, ali da je postalo drugačije. Kod nas imamo tradiciju šefova partija koji su izgubili više desetina izbora: SPO, SRS, DSS. Na Zapadu se ide logikom da ako isti čovek ostane na čelu – on postaje emanacija gubitničkog mentaliteta.
Obradović kaže da je poređenje nezahvalno jer su neki ljudi gubili a zatim dobijali izbore. Fransoa Miteran, koji je 14 godina bio predsednik Francuske u dva mandata, pre toga je izgubio jedne izbore, a na sledeće je došao sa istim timom rekavši da su sada uočili greške.
I to je to: Miteran je sa svojim timom, ili što bi rekao čović, svojim prvim prstenom, tri puta išao na izbore. Barak Obama je sada timu s kojim je došao na vrh Amerike poverio da upravlja njegovom Demokratskom strankom.
