Naime, ukoliko je vrednost glukoze u krvi manja od 7,8 mmol/l, onda je u pitanju normalna tolerancija na glukozu. Ako je vrednost glukoze u krvi veća od 7,8 mmol/L, onda ste intolerantni na glukozu, a ako je vrednost glukoze veća od 11,1 mmol/L, onda bolujete od šećerne bolesti. Ukoliko je utvrđeno da niste tolerantni na glukozu potrebno je da ponovite test nakon pola godine. Takozvani trudnčki ili gestacijski dijabetes podrazumeva netoleranciju na glukozu ili pojavu šećerne bolesti prvi put u toku trudnoće.
Simptomi
Osnovni simptomi intolerancije na glukozu su gotovo isti kao i kod dijabetesa tipa 2, ali se uglavnom pojavljuju iznenada i malo su intenzivniji. Pre svega, javlja se osećaj žeđi ali i gladi, suva usta, zamagljen vid i veliki umor i iscrpljenost. Od simptoma se mogu javiti i učestale infekcije, kao i nagli gubitak kilograma.
Takođe, dolazi i do česte potrebe za mokrenjem, do gubitka mišićne mase i do sveopšte ošamućenosti. Stanje intolerancije na glukozu jeste zapravo takozvani predijabetes, odnosno stanje koje može dovesti do pojave dijabetesa ukoliko se ne leči na vreme. Kasno prepoznavanje simptoma je razlog što se šećerna bolest dijagnostikuje tek mnogo meseci, čak i nekoliko godina, kasnije, i što kod mnogih osoba simptomi nastaju tek kada dođe do raznih hroničnih komplikacija.
Lečenje
Ukoliko utvrdite da ste i vi netolerantni na glukozu, u tom slučaju je potrebno što pre promeniti stil života. Naime, morate uvesti svakodnevne šetnje i fizičku aktivnost i promeniti način ishrane. Neophodno je jesti što više hrane koja je bogata dijetetskim vlaknima, a koja sadrži malo kalorija i masnoća. To su, pre svega, povrće, voće, mlečni proizvodi, nemasne vrste mesa, riba i žitarice od celog zrna. Treba izbegavati hleb, testenine, slatkiše, ali i poroke poput alkohola i pušenja. Moraju se izbegavati ugljeni hidrati jer oni dovode do najvećeg porasta nivoa glukoze u krvi.
Takođe, bilo bi dobro da znate glikemijski indeks određenih namirnica, kako biste lakše mogli da ih kombinujete i da sami napravite svoj jelovnik. Preporučuje se i da se više puta u toku dana konzumiraju manji obroci, kao i da pauza između obroka bude najmanje 3-4h. Naročito se preporučuju šetnje posle obroka, kako bi šećer lakše došao do mišićnih ćelija i tamo se potrošio. Bilo da je u pitanju trudnički dijabetes ili ste samo netolerantni na laktozu, u svakom slučaju morate promeniti životne navike i na taj način sprečiti pojavu šećerne bolesti. Uz uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, neophodna je i redovna kontrola glukoze u krvi, a lekovi za snižavanje šećera u krvi se mogu uzimati samo pod nadzorom lekara.
