Spec. ginekologije i akušerstva dr Dušan Kovačević:  Dok  ima ovulacije- ima i bebe

Spec. ginekologije i akušerstva dr Dušan Kovačević

Od oko 2.000 procedura godišnje, koliko je država u proseku ranijih godina pokrivala, u 2019. godini je više od 4.000 parova dobilo šansu da ostvari potomstvo na nekoj od privatnih klinika. Proteklih godina menjali su se  i pravilnici, koji su regulisali uslove za ulazak u proceduru VTO, kako u pogledu broja pokušaja o trošku države tako i starosnog doba žene. S obzirom da su  program  dodatno podržale i neke lokalne zajednice u Srbiji, mnogim parovima  je omogućen i 4. besplatni pokušaj i starosna granica žene pomerena na 45 godina.

Procenjuje se da u Srbiji postoji 400.000 parova koji prirodnim putem ne mogu da ostvare  začeće.  Ovaj problem ima tendenciju porasta, pa je realno očekivati  da se parovima pruže dodatne olakšice, u smislu povećanja broja pokušaja i pomeranja starosne granice žene. Spec. ginekologije i akušerstva dr Dušan Kovačević ocenjuje da postojanje ovakvih administrativnih i zakonskih limita  deluje stresno i diskriminiše žene odredjenih godina u njihovom pravu na materinstvo. Ukazuje da je u nekim zemljama poput Češke i Grčke ta starosna granica  48-49 godina. I da je granicu  zapravo priroda odredila, jer sve dok ima cikluse, žena može da ostane trudna.

Spec. ginekologije i akušerstva dr Dušan Kovačević

Dr Kovačević je jedan od začetnika primene vantelesne metode u Srbiji.  Najveći deo radne karijere  proveo je na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KBC Srbije GAK Višegradska. Bio je  učesnik prvog tima za vantelesnu oplodnju koji je u toj klinici formiran početkom devedesetih godina. Jedno vreme je radio u Švedskoj. U periodu 2008- 2009 usavrašavo se na  Hajdelbergu u Nemačkoj.  Deo svog znanja stekao je u kolevci VTO, Velikoj Britaniji gde se povremeno, u dugom vremenskom periodu usavršavao i radio.  Kao vlasnik  licencirane klinike za vantelesnu oplodnju ne raspolaže podacima o ukupnom broju  rodjene dece u Srbiji, začete ovom metodom. Napominje da se takvi registri ne vode, delom iz etičkih razloga.   Navodi da je uspešnost biomedicinski potpomognute oplodnje, parova koji udju u tu proceduru kod nas, oko  30 odsto.

Parovima koji dodju u moju kliniku,  sugerišem da najpre prirodno pokušaju, na osnovu proračuna ovulacije, predložim im  vreme. Ako  ne uspe, kod sledećeg ciklusa  dajem stop inekciju da precizno izazovem vreme i dirigujem ovulaciju.

Uspeh vantelesne oplodnje zavisi od kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida, što je  determinisano godinama starosti. Ali  od presudne  važnosti može biti psihološki faktor, pri čemu mehanizam delovanja i težina uticaja stresa (usled želje za roditeljstvom)  kao barijere začeća, još uvek u medicini predstavlja nepoznanicu.

Smatra se da  žene posle 35. godine  sve slabije reaguju na stimulaciju ovulacije. Zatim ženski reproduktivni organi sa godinama gube elasticitet. Materica se “buni” na rastezanje, što se smatra uzrokom spontanih pobačaja. Takodje, kod  žena starijih od 35 godina, češće se javljaju genetske malformacije u trudnoći. Ali svaki organizam je individualan.Pa u ginekologiji dva i dva nisu uvek četiri.

Vezano za starosnu dob žene  sugeriše  da se sa planiranjem   roditeljstva treba razmišljati ranije. A parovima koji već pokušavaju da se ostvare kao roditelji, prirodnim ili vantelesnim začećem, preporučuje da budu istrajni i koliko je moguće  psihološki rasterećeni.

Od 1996. kada je u privatnoj praksi započeo primenu  vantelesne oplodnje, dr Kovačević je obavio na hiljade VTA procedura. Sam postupak po njegovim rečima nije previše komplikovan za buduće roditelje i ne zahteva puno vremena.

–Neophodne su odredjene laboratorijske analize, za oba supružnika. Ukoliko je razlog bračne neplodnosti  ginekološke prirode, otklanjamo ga mi. Ukoliko je problem kod  supružnika, angažujemo urologa. Ove pripreme parovi često već odrade  u nekoj od državnih  klinika. Kod nas dodju spremni,  sa svim laboratorijskim analizama.

Spec. ginekologije i akušerstva dr Dušan Kovačević

Kaže  da postupak započinje tkz. Downregulacijom.

–  Pacijentkinji se daju odredjeni lekovi pred menstruaciju, a posle menstruacije se kreće sa stimulacijom ovulacije. Cilj  je, umesto jednog folikula dobiti nekoliko jajnih ćelija kako bi se povećala matematička verovatnoća uspešnosti začeća. Kada se proceni da je žena spremna za vantelesnu oplodnju, daje se tkz. stop inekcija. I obično 35 sati nakon toga,  pristupa se vadjenju jajnih ćelija pod kontrolom ultra zvuka.

Koliko će jajnih ćelija moći da se dobije, kaže da zavisi od organizma žene.

– Kod starijih pacijentkinja, dešava se  da organizam   slabije reaguje na stimulaciju,  tzv.nizak odgovor (low respons). Kod mladjih,  obično dobijemo 7,8-10 folikula, od čega  6-7 jajnih ćelija. O toga  5-6 jajnih ćelija recimo budu dobre, kvalitetne.  Oplodi se 4-5.

Miomi na materici se nakon reproduktivnog perioda sami gube, nestaju. Ukoliko svojom veličinom i pozicijom, nisu smetnja ne treba ih otklanjati.  Takodje,  uočena je veza izmedju  mioma materice i mladalačkog izgleda žene.  Za taj efekat mioma, u nauci još ne postoji objašnjenje.

Nakon toga se  tempira najpogodnije vreme za oplodnju, objašnjava dr Kovačević.

–Ako  jajnu ćeliju izvadimo u 10 h, sačekamo  recimo do 17 h, da ona pokaže  da je sazrela. Za to vreme  čuva se u specijalnom aparatu koji  slikovito  rečeno, zamenjuje matericu. Nakon toga pristupa se spajanju  ženske i muške ćelije.  Ovo se može raditi  klasičnom metodom, tako što se u posudu gde je jajna ćelija ubaci oko 100.000 spermatozoida da “obave posao”.  Učestaliju primenu ima metoda ICSI ( Intracytoplasmic sperm injection)  gde se spermatozoid aspirira u jednu iglicu i ubrizga u jajnu ćeliju. Po pitanju uspešnosti primene jednog i drugog metoda, u  literaturi se operiše različitim  teorijama.  Sa dobrom spermom uspešnost je  jednaka. Najvažniji parametar kvaliteta sperme je broj spermatozoida po kubnom mililitru. Uobičajeno taj broj iznosi oko 60 miliona u mililitru.

–U literaturi se smatra da se oplodnja prirodnim putem može izvršiti, ukoliko postoji više od 20 miliona spermatozoida u mililitru.  Mislim da je to nedovoljni  broj spermatozoida za prirodno začeće. Jer se u praksi   nisam susreo  sa prirodnim začećem, gde je broj  spermatozoida manji od  25 -30 miliona po mililitru.  Oplodnja se može izvršiti inseminacijom ukoliko je broj spermatozoida izmedju 20-10 miliona po mililitru. Tu se sperma  obradi, ispere od antitela,  “proseje”   da bi se dobili kvalitetniji spermatozoidi, koji se  aplikuju u matericu. Ispod 10 miliona, možemo uraditi samo vantelesnu. Ukoliko je taj broj iznad 4 miliona po mililitru, dakle od 10- 4 miliona,  može se raditi klasičnom vantelesnom metodom. Ispod 4 miliona, radi se isključivo ICSI metodom.  U praksi se ICSI  metoda primenjuje i kada  broj spermatozoida premašuje  4 miliona. Ovo sigurnosti radi,  u cilju uspeha začeća. Spermatozoidi su naravno prethodno obradjeni, očišćeni i prosejani (metoda gradienata ), kako bi se poboljšao njihov kvalitet.

Kada se oplodjena jajna ćelija  vrati  u matericu, posle dve nedelje, kaže treba uraditi  beta HCG (test iz krvi).

–Taj period se naziva hemijskom trudnoćom. Posle tri nedelje  javljaju  se klinički znaci trudnoće. A nakon mesec dana od začeća i tonovi srčanog rada ploda. Trudnoća se dalje odvija normalno. Njenu kontrolu i praćenje žena može nastaviti kod svog lekara u domu zdravlja.

Dr Kovačević napominje da je postupak vantelesne oplodnje  složen. Jer je  oplodnja nešto najsavršenije što postoji u prirodi,  zadire u srž života. Ali podaci o nastanku tog novog života, o broju začeća na godišnjem nivou kod nas, pokazuju tendenciju pada.

–Ukoliko bi se sprovelo istraživanje na ukupnom broju trudnoća, nezavisno od  njihovog ishoda, došlo bi se do ubedljivih  podataka o značajnom padu ukupnog broja trudnoća, željenih i neželjenih, u odnosu na pre dvadest- trideset godina, ističe dr Kovačević.  Smatra da su  razlozi steriliteta  manjeg broja trudnoća uopšte,  posledica socijalnih  prilika i podizanja obrazovanja  žene.

Nekada je bila praksa da kod vantelesne oplodnje, žene poradjamo carskim  rezom.  Na  Zapadu je praksa, da se poradjuju uobičajeno, prirodnim putem, što je i kod nas  prihvaćeno.

-Obrazovanje žene i  karijera su primarnu ulogu majčinstva stavile u drugi plan. Kada žena shvati da treba da  se realizuje kao majka, njen reproduktivni ciklus više nije u zenitu.

Problem steriliteta prisutan je i u okolnim zemljama u regionu.

–Dolaze mi pacijenti iz Crne Gore, Republike Srpske,  Hrvatske, sa Kosova i Metohije, gde se takodje javlja problem steriliteta. Ovo zbog činjenice  da se i tamo pomera starosna granica za ulazak u brak, žene se danas i tamo primarno opredeljuju za obrazovanje i karijeru. Dolaze mi pacijenti  iz  Austrije, Nemačke, Ukrajine, čak SAD, gde je najčešće jedan od supružnika poreklom iz Srbije.

Klinika za VTO “Kovačević 2772”

tel. 0113242552

tel. 063214218

S.N.

(Visited 20 times, 1 visits today)