Jedan visoki politicar ustvrdio je krajem osamdesetih godina kako je „Srbija umorna od lidera“. Iako je u pitanju bio iskusan politicki vuk, naredne godine su ga u potpunosti demantovale. Pokazalo se da narod i te kako traži vodu, jednog smenjuje drugi, a kada izrazitog autoriteta nema, glasaci ga izgleda – ocajnicki traže.
Zbog toga posebno interesantno deluje nedavno istraživanje pancevackog „Mark-Plana“ o tome kako gradani Srbije vide vodece politicare, kako ocenjuju njihove pojedine osobine.
Na osnovu ovih odgovora može se formirati i izvanredan profil „prosecnog srpskog lidera“. Po mišljenju gradana, njega odlikuje visoko obrazovanje, odnosno pamet. Ambiciozan je i recit, što je na ovim prostorima zaista davno poznata osobina.
Medutim, slabe ocene današnjih politicara nalice onim koje su karakterisale decenije bivše socijalisticke vlasti.
Poštenje je na niskom nivou, odmerenost kao nivo politicke kulture – takode. Ne postoji dalekovidost, bez koje nema ni dalekosežnih, strateških poteza, a nedostaje i – doslednost.
Što se tice pojedinacnog utiska koji vodeci politicari ostavljaju u javnosti, istraživanje „Mark-Plana“ potvrduje utisak koji odavno postoji u javnosti. Najbolji „dak“ je Vojislav Koštunica (sa prosecnom ocenom nešto manjom od cetvorke), sledi ga Nebojša Covic, specifican po vrlo ujednacenim ocenama. Tik iza njega je i Zoran đindic, ali kao covek kontrasta. Upravo njegov rejting je najvece iznenadenje i za Žozefa Loncara, predsednika „Mark-Plana“. đindicevu ocenu podižu visoko obrazovanje, ambicija, lukavost, pamet, odlucnost. Medutim, doslednost, odmerenost i poštenje – nisu osobine koje biraci vezuju za njegovo ime.
– Ucinilo nam se kako ni Sava ni Dunav nece uspeti da „operu“ premijera đindica, posle negativnog imidža koji mu je napravila bivša vlast. Ocigledno, narod tako ne misli – komentariše Loncar.
Opozicionari Borislav Pelevic i Vojislav Šešelj su iznad Predraga Bulatovica i Nenada Canka i Vuka Draškovica. Na listi „Mark-Plana“ zacelje pripada socijalisti Živadinu Jovanovicu.
