Nakon 300 dolara koje su mu nedavno poslali Ljudi dobre volje iz Kanade, Milošu Jovanoviću, bolesnom i siromašnom ratniku sa Košara, koji živi u zabitom selu Troštice kod Novog Pazara, stigla je nova pomoć dobrih ljudi iz ovog kraja i srpske dijaspore.
Čim je čuo da su Miloš, njegova majka Rosa i sestra Marina ponovo ostali bez namirnica i lekova, da nisu platili struju i da im se pokvario televizor, u Troštice je odmah krenuo humanitarac Hido Muratović, koji godinama pomaže ovoj siromašnoj porodici.
– Dok je Hida, ljudi koji podržavaju njegove akcije i čitalaca „Vesti“, sigurni smo da nikada nećemo biti gladni. Mnogo puta nas je posetio i donosio nam donacije dobrotvora sa raznih strana sveta. Evo, ponovo nas je obradovao. Doneo nam je najpotrebnije namirnice, novu odeću i obuću, lekove i televizor koji je mom bratu jedina razonoda i prozor u svet – priča Miloševa sestra Marina.
Naglašava da je Miloš često nervozan i psihički rastrojen i da još oseća posledice strahota koje je tokom..
Pred sam kraj 2018. i početkom Nove godine, posredstvom Redakcije "Vesti", o čemu smo već pisali, pristigla je donacija od 200 dolara plemenite porodice Janković iz Zapadnog Sidneja upućena na dve adrese.
Rogozna je ovih dana odsečena od sveta, jer debljina snežnog pokrivača mestimično prelazi pola metra. Na putevima su smetovi, pa se do većine sela na ovoj planini jedva stiže zapregom, saonicama, na konju, retko dobrim terencem, a najčešće i najsigurnije - pešice.
Na pragu zime, kad su se najmanje nadali i kad se na Pešteru obično ništa ne gradi, jer svi brinu kako će izaći na kraj sa snežnim nanosima i sibirskim mrazevima, Svetlana i Darko Jelić, roditelji šestoro dece (na putu i sedmo) iz zabitog sela Janturine u opštini Sjenica, dobiće ovih dana struju i novu kuću.
Da sijalica konačno zasija i u domu Jelića, u zabiti na samoj granici Srbije i Crne Gore, pobrinula se Elektroprivreda Srbije koja je konačno uslišila Svetlanine i Darkove molbe, ali i apele drugih dobrih ljudi iz ovog kraja (i brojnih čitalaca „Vesti“) da država pomogne ovoj siromašnoj porodici kako Mićo, Miloš, Marko, Marjan, Marija i Marijana, više ne bi rasli u mraku i domaće zadatke pisali uz svetlo petrolejke i sveće.
– Struja je već stigla do našeg imanja, a pošto nam EPS gradi i kuću, odlučeno je da sada svetlo ne dovodimo do ranča na samoj granici dve države, već samo do nove kuće, koju nam, takođe, gradi država Srbija. Kad se uselimo u novu kuću, kad deca budu u toplom i..
Prvi put otkako postoji u Srbiji, Banka hrane je u samo jednom danu primila rekordnu donaciju od 15 tona osnovnih životnih namirnica.
Kada je reč o proteklom mesecu i prvim jesenjim danima naši verni čitaoci sa dalekog – Petog kontinenta, nisu posustali na polju humanosti.
Potvrđuju to njihova dobra dela, poslata u vidu donacija za najugroženije zemljake u otadžbini, za koje su saznali posredstvom našeg lista. Tako je od nekoliko donatora, čija imena sa ponosom možemo istaći, često beležimo, stiglo ukupno 3.190 dolara.
Od tog novca, plemenita B. G. iz Adelejda uputila je 600 dolara za troje nevoljnika, namenivši svima jednake sume od po 200 dolara. Tačnije, samohranim i zdravstveno ugroženim majkama Snježani Plavšić Đurović iz Laktaša, kao i Živki Stanojević iz Progara kod Surčina, a još toliko i dobrotvornoj organizaciji Majka devet Jugovića iz Gračanice.
Odmah za ovom ženom velikog srca stoji rame uz rame po humanosti Baka Ana iz Kanbere, uputivši ukupno 840 dolara, od čega je 300 izdvojila za usamljenu staricu Miljojku Aksentijević iz Žunjevića na Rogozni, a po 270 dolara kao dvomesečnu stipendiju braći Dušanu i..
Stana Jovanović iz Minhena je od Božića do Vaskrsa svake nedelje u hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog prikupljala dobrovoljne priloge parohijana. Tako je ovih dana poslala 1.500 evra za narodnu kuhinju "Majka devet Jugovića" u Gračanici.
Mada je, nakon što je od dobrih ljudi dobila 5.000 evra, baka Šema Kurtanović iz Šutenovca kod Novog Pazara pozvala naše čitaoce da joj više ne šalju pomoć, jer je za duži period zbrinuta, još nekoliko dobrotvora naše dijaspore poslalo joj je svoje donacije. Od Munevera Škrijelja iz Nemačke stiglo joj je 200 evra, od porodice Ademović iz Austrije 100 evra i od anonimnog čitaoca „Vesti“ iz Holandije 200 evra.
– Već sam pozvala sve dobre ljude da svoju pomoć usmere drugima koji su u nevolji, posebno usamljenim starcima kao što sam ja. Meni će ovo što sam dobila biti dovoljno možda i do kraja života. Hvala svima koji su mi pomogli! Svaku noć se Bogu molim za njih i za njihovu sreću i zdravlje – kaže baka Šema.
Naglašava da je ovo prva zima koju dočekuje spremna i potpuno spokojna, jer je na vreme obezbedila ogrev, kupila namirnice i platila struju.
– Sada mi je najvažnije da se lečim i pijem lekove, jer su me mnoge bolesti napale, nadam se da ću, ako korona to dozvoli, otići na oporavak..
Retko ko u Novom Pazaru zna za Dragaljevinu. Ni većina opštinara nije čula za ovo malo, zabito, siromašno i napušteno selo u mesnoj zajednici Štitare koje je od grada udaljeno 40, a od asfaltnog puta Novi Pazar – Sjenica 20 kilometara.
Do Dragaljevine se uvek dolazilo teško, jer je kaljavi seoski put često neprohodan, ili prohodan samo za pešake, traktore, zapregu i pokoje terensko vozilo. Zbog toga su svi odavno napustili ovo seoce na padinama Peštera i bolji život potražili u Sjenici, Novom Pazaru ili negde u Šumadiji. U selu su ostali još samo teško bolesna starica Stojana Nikolić (90) i njen sin Velibor (50) koji su skoro celo proleće odsečeni od ostalog sveta. Poslednje padavine i oluje dodatno su im otežale život.
– Mogao sam i ja da odem. Našlo bi se posla u Novom Pazaru ili negde širom Srbije, možda i u inostranstvu. Ali nisam hteo ni mogao da ostavim samu, bolesnu i slabo pokretnu majku Stojanu. Vukovi bi je, ovako slabu i nemoćnu zimi raskomadali. Biću uz nju do kraja života..
Kada činite dobro delo, jedino sa željom da nekoga usrećite, osećaj topline i radosti na duši jednak je kao i kod onoga koji poklon prima. To sa sigurnošću možemo reći i za našeg zemljaka s drugog kraja sveta, koji svakog meseca šalje stipendije za ukupno petoro đaka u otadžbini.
Ne želeći da se eksponira, njegovo ime obeležavamo samo inicijalima O. V. iz Sidneja jer ovaj čovek dobrog srca po 120 dolara (ukupno 600 dolara), daruje za četvoro gimnazijalaca na Kosmetu, kao i mladom đaku pešaku s Golije, čime njihovim porodicama donosi veliko olakšanje, ali i spokoj da njihovoj deci neće zafaliti knjiga, pribor, obuća, odeća…
Novac je, kao i uvek, u međuvremenu prosleđen orahovačkim gimnazijalcima Dimitriju Radiću, Lazaru Grkoviću, Ljubici Micić i Darinki Ulamović, kao i 14-godišnjem Stefanu Pendiću i to pred sam raspust. Ipak ovog puta, stipendija je prvo stigla u dom Pendića i olakšala donošenje odluke kako će Stefan, mali maturant, nastaviti školovanje.
– Veliko i od srca hvala našem..