Za nepunih mesec dana od našeg prvog teksta o nevoljama teško bolesne Zumrete Ćatović iz naselja Mala Ravan kod Tutina, koja jedva preživljava u trošnom kućerku (baraci) bez svetla, vode i kupatila, na adresu ove hrabre Tutinke, čiji je jedni prihod invalidska penzija od 110 evra, pristiglo je oko 3.000 evra.
Pomoći, mahom naših čitalaca iz svih krajeva sveta. Nakon početnih 600 evra, o kojima smo već pisali, od Ajše Redžić iz Nemačke stiglo je 50 evra, od Hedije Halilović iz Švajcarske 100 franaka, od Zijada Osmanovića iz Francuske 100 evra, a od Fikreta i Zumrete Toškić iz Amerike 100 dolara.
Naš čitalac Mile Aleksić iz Švajcarske poslao je Zumreti 100 franaka, a Branka iz Švedske 50 evra. Najvredniju donaciju, od čak 2.000 evra, siromašnoj Zumreti iz Nemačke su poslala braća Košuta: Senad, Cako i Sadat, još 100 evra pristiglo je iz daleke Australije od Azema i Merka Suljića.
Zahvaljujući pristiglim donacijama i neobično lepom vremenu u oktobru, koje je omogućilo građevinske radove..
Ovogodišnji dan Hristovog rođenja ostaće upamćen dok je Perovića u selu Ostra pod planinom Bukovik kod Čačka, baš kao i srpska Nova godina. Tog dana Zoran Perović je dočekao brojne privrednike iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Kruševca i Beograda na čelu sa gradonačelnikom Čačka Milunom Todorovićem.
Od njega je u ime svih dobrih ljudi primio ključ novoizgrađene kuće za brojnu porodicu Perović sazdanu od humanosti i osećaja obaveze prema heroju sa Košara, njegovim ranama i njegovom željom da zbrine svoju porodicu koja je živela u kući staroj više od dva veka, pa je bilo pitanje dana kada će se srušiti.
Priča o zaboravljenom heroju sa Košara koji se iz rata u selo vratio sa 17 rana i seoskom nadničaru, koji je žuljevitim rukama izdržavao svoju porodicu poznata je i čitaocima „Vesti“, jer smo o ovom heroju u ratu i siromahu u miru već pisali, a ona je na Božji dan dobila i svoj najsrećniji kraj.
O muci saznali u novinama
Pisanje medija, a posebno Glasa zapadne Srbije i „Vesti“, probudilo je ..
Trogodišnja Sara Maksimović (3) iz Batkuše kod Šamca u Republici Srpskoj, obolela je od retkog i teškog genetskog sindroma (Mukopoldžsačharidosa Tdžp 1), zbog čega je Sari hitno potrebna pomoć dobrih ljudi da bi mogla da preživi. Bolest je takva da nakon treće godine postepeno otkazuju organi, dete gubi sluh i vid, prestaje da hoda, tako da je trka sa vremenom jako važna.
Prema mišljenjima više stručnih lekara jedina je nada presađivanje kostne srži ili matičnih ćelija, ali Sarini roditelji bili su mišljenja da je njihovo dete rođeno kao zdravo i tako su se ponašali prema njoj do godinu i šest meseci od rođenja. Prve znakove nejasnoće zdravstvenog stanja ove devojčice primetila je jedna doktorka u Šamcu. Bile su to malo drugačije crte lica i njena neobičnost. Uputila je malu lepoticu u UKC Paprikovac u Banjaluku.
– Tamošnja nadležna doktorka izvršila je pregled i ustanovila da je naša Sara zdravo dete. Preporučila nam je da se vidimo za godinu dana da bi pregledala ponovo našu Saru. P..
Kada je nedavno u „Vestima“ na strani Humanitarnog mosta pročitala priču o nevoljama 12-godišnjeg Sergeja Petkova iz Beograda, naša plemenita čitateljka Nadežda Radović iz Vizbadena nije mogla da sedi skrštenih ruku. Posredstvom Redakcije „Vesti“ u Bad Filbelu, uputila je za Sergeja pomoć od 150 evra, poželevši da pomogne njegovoj porodici koja iako se stoički nosi sa svim mukama koje njegovo stanje nosi, uprkos trudu, često ne može finansijski da se izbori sa svim troškovima koje imaju.
Novopristigla donacija iz Vizbadena porodicu Petkov je veoma obradovala.
– Veliko i od srca hvala toj dobroj ženi što je mislila na našeg Sergeja i poželela da nam pomogne. Kao što sam već rekla, naša večita prepreka sa kojom se borimo je novac. Sergejevo stanje zahteva mnogo troškova, a mi kao prosečna porodica to sebi ne možemo da priuštimo. Zato ćemo ovaj dar utrošiti samo za njegove potrebe, za terapije, logopeda, fizioterapeuta, komprese za lečenje dekubitisa (za terapiju od 10 dana potrebno je i..
Nedavno nam je stiglo pismo: „Čuli smo da čitaoci „Vesti“ pomažu sirotinji na Pešteru i širom Srbije, da su mnogima u ovom kraju kupili krave, ovce i koze ili sagradili kuće. Molimo vas da dođete u naše selo Bačije kod Sjenice, da vidite koliko teško živi porodica Nuradina Papića i pozovete sve dobre ljude širom sveta da pomognu našim komšijama.“
Ovo je deo pisma koje je grupa žitelja Bačija nedavno poslala dopisništvu „Vesti“ sa molbom da pomognemo siromašnom Nuradinu Papiću (37) i njegovoj teško bolesnoj supruzi Ameli (33). Oboje žive od simbolične socijalne pomoći i u trošnom kućerku bez struje, vode i kupatila, starom skoro stotinu godina i jedva prehranjuju svoje ćerke Samru (13), Amru (12) i Anesu (9) odlične učenice osnovne škole u susednom selu Vapa.
– Znaju naše komšije kako živimo i koliko se mučimo. Mnogo nam pomažu da se izborimo sa svim nedaćama koje nas prate. Da njih i njihove pomoći nije bilo, ko zna kako bismo do sada preživeli – priča nam domaćin Nuradin Papić.
Nagl..
Ime Rajke Tarlać, naše verne čitateljke sa dalekog kontinenta, neumorne u dobročinstvima biće i ostaće zlatnim slovima upisano u srca mnogih nevoljnika u otadžbini, jer njena duša ne zaboravlja nikoga kome je bar jednom pomogla.
Proteklih nedelja beležili smo brojna uručenja donacija mališanima zlehude sudbine širom Srbije i Republike Srpske, koje je Kolo srpskih sestara Žene mironosice pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u melburnskom Kizborou prikupilo i poslalo zajedno sa brojnim zemljacima dobrog srca.
Danas beležimo i još jedno, jer je deo priloga od 290 evra stigao pre Nove godine i do porodice Milane Gajić iz Banjaluke, oboleloj od Laforine bolesti. Naravno, baš kao i prethodne godine, donacija Žena mironosica iz Melburna, Gajićima, koji više od deceniju vode bespoštednu borbu protiv Laforine bolesti, neurološkog oboljenja sa kojim su mnoga deca izgubila životnu bitku, pričinila je veliku radost.
Posebno jer su još od proleća u potpunoj izolaciji zbog korona virusa. Istina, kada smo Gajićima javili za donaciju, nisu kao prethodnog puta bili zbunjeni i zatečeni, budući da Humanitarni most “Vesti” nije pisao o njihovoj sudbini. Znali su da su članice Kola srpskih sestara za njihovu priču i borbu saznale po..
Na kućni prag 27-godišnjeg Igora Dundića iz Bratunca, invalidu kojem je potrebna operacija u Moskvi kako bi opet mogao da stane na svoje noge, nedavno je stigao dar od 200 evra od dobrotvora Slobodana Mladenovića, koji radi u Pragu. - Supruga ovog divnog čoveka nam je lično donela novčani...
Ljubomir Mićić ima zaista veliko srce i jedan važan cilj-da pomogne drugima.
U današnje vrijeme brzog življenja, vrijeme selfija, društvenih mreža i uglavnom loših vijesti koje pristižu sa svih strana svijeta, pravo je zadovoljstvo čuti lijepu ljudsku priču. Upravo takvu priču ima Ljubomir Mićić iz Bijeljine, student završne godine Stomatološkog fakulteta u Beogradu, koji se ovih dana sprema za svoj drugi odlazak u humanitarnu misiju na afrički kontinent. Ide u Zanzibar, gdje zajedno sa Danijelom Domićem i Brunom Valićem vodi tim od 20 ljudi iz cijelog svijeta. Zanimljivo je da je čak polovina humanitaraca iz zemalja regiona.
“Materijal i ostala neophodna pomoć za Zanzibar već je uveliko prikupljena, krećemo 21. marta, a moja zaduženja tokom 11 dana boravka u ovoj zemlji biće organizovanje edukativnih radionica, rad sa djecom i sa pacijentima na terenu. Ovih dana sam baš uzbuđen i jedva čekam mart i susret sa mojim novim prijateljima”, kaže za Buku Ljubomir i napominje da se projekat..
"Već dvanaest godina smo prisutni za vreme božićnih i novogodišnjih praznika na Kosovu i Metohiji, uz Srbe koji žive izolovano i usamljeno. Pružamo im humanitarnu pomoć koja je nažalost i dalje preko potrebna ali i moralnu podršku koja im greje srca usred zime. Ove godine, isporučili smo 80 ovaca,...