Pred Svetog Nikolu, Novu godinu i božićne praznike, velika dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja u Australiji i njeni prijatelji, takođe, humani ljudi, ponovo su se setili Bajre Suljović i Vukomira Tomovića, mučenika iz Novog Pazara, koji su sav svoj život posvetili bolesnoj deci. Bajra nepokretnoj ćerki Arijeti, a Vukomir nepokretnim sinovima Predragu i Ivanu.
Kako naša verna čitateljka i redovna učesnica u brojnim akcijama Humanitarnog mosta nikad ne sedi skrštenih ruku, to i danas beležimo njeno dobročinstvo.
Priča o Danijelu Milenkoviću iz Prokuplja, starijem vodniku iz Brigade veze Vojske Srbije, koji je prošle godine, čim je dobio blizance, njegovo treće i četvrto dete, donirao aparat Klinici za dečje interne bolesti u Nišu, vredan nešto više od 200.000 dinara, već se pronela širom Srbije zahvaljujući medijima. Ono što ovaj pošteni čovek u tom momentu nije znao, niti mogao da nasluti, a to je da će njegovom sinčiću, 15-mesečnom blizancu Mijatu biti potrebno skoro duplo više novca za operaciju očiju.
Intervencija na očima Mijatu bi trebalo da bude urađena u privatnoj klinici „Stankov“, do kraja maja. Operacija je trebalo ranije da bude urađena, ali su zbog korona virusa i vanrednog stanja odložene sve intervencije.
– Sve vreme smo bili u vezi sa klinikom. Rekli su nam da se javimo čim prođe vanredno stanje da odvedemo Mijata da odradi pregled kako bi mogli da nam zakažu operaciju. U međuvremenu, Mijat treba da dobije još dva kilograma zbog anestezije. Uslovi su ispunjeni i u suštini mi s..
Bračni par Mara i Vojko Aleksić iz Špajera, utemeljivači Humanitarnog mosta, i ovog leta ugostili su u svojoj porodičnoj kući u Srpcu, gradiću u Republici Srpskoj, jednu od svojih štićenica. Bila je to njihova mlada zemljakinja, 24-godišnja Dijana Grujičić iz Koprivne kod Oštre Luke, koja je, od posledica preležane...
Nedostatak lekova za devetogodišnjeg sina Davida, teškog srčanog bolesnika, koji je do skoro bio u bolnici zbog tromba, nagnao je samohranu majku Snežanu Dimitrijević iz Surčina da se ponovo se obrati za pomoć dobrim ljudima, a odgovor nije izostao.
Naš plemeniti čitalac Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, zajedno sa porodicom, odmah je uputio donaciju od 50 franaka kako bi ovaj mališan imao neophodne lekove. Uz prilog stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:
„Kada sam u „Vestima“ pročitao da su malom Dimitriju hitno potrebni lekovi, nisam mnogo razmišljao i odlučio sam da 50 franaka ovog puta bude njemu uručeno. I ovog puta kao i pre nekoliko godina kada sam slao pomoć za Dimitrija, želim mu da istraje u borbi sa bolešću i da ima srećno detinjstvo – „Izdrži Davide“.
Čim je prilog pristigao posredstvom naše Redakcije u Bad Filbelu, to je i prosleđen na adresu majke Snežane, koja je istog trena odahnula.
– Istina je da se mi svako malo nađemo u problemu kako da Dav..
Već punih devet godina porodica Đajić iz Beograda živi u svom svetu, gde se vreme ne meri ni po satima, niti po kalendaru, jer je prst sudbine ceo njihov život promenio u trenu. Njihove bezbrižne i srećom ispunjene dane, prekinula je teška saobraćajna nesreća mlađanog sina Vladimira dok je boravio na odmoru u Frankfurtu. Usledili su mučni dani borbe za život.
Slobodno i sa ponosom možemo reći da nema apela za pomoć objavljenog u "Vestima" na strani Humanitarnog mosta, a da naši plemeniti čitaoci nisu odreagovali i priskočili u pomoć.
Priča o dvogodišnjem Marku Magiću iz Melburna, kome je nedavno otkriven retki tumor koji se javlja skoro isključivo kod dece - visokorizični neuroblastom, kao i nevolji roditelja da obezbede veliku sumu novca za njegovo lečenje u Americi dotakla je srca mnogih ljudi širom sveta.
U Pasijem Potoku, nekada velikom selu na planini Rogozni kod Novog Pazara, već godinama dim se vije još samo iz jedne oronule kuće u kojoj godinama sam živi Milanko Drobnjak (57), gorštak koji nije hteo, a nije ni imao gde da ode.
Ostao je Milanko na bezvrednom porodičnom imanju u nadi da će do ovog dela opustele planine doći put, da će se oženiti i skućiti i da će od posne planinske zemlje moći bar da prehrani sebe i svoju porodicu. Sada kada mu je 57. godina života, kaže da se grdno prevario, jer za dve decenije mukotrpnog rada samo motikom, krampom i sekirom ni kuću nije uspeo da prepokrije, spava na starom vojničkom krevetu, često ostaje bez najosnovnijih namirnica. Nema televizor, frižider, šporet, vodu, kupatilo. Živi životom s kraja 19. veka.
– U očaju više nisam znao šta da radim. Često sam pomišljao i na najgore, da odem u šumu i sam sebi prekratim život. A onda mi je jedne noći prošle godine sinula ideja da i ja, iako u ovim godinama, sam i bedan na opusteloj planini, pokuša..
Za samo mesec dana od velikog požara, koji im je za nekoliko minuta "progutao" trošnu brvnaru i uništio sve što su imali, kao i prvog teksta u "Vestima", kojim smo pozvali čitaoce da im pomognu, Nukići su uspeli da uz pomoć dobrih ljudi sazidaju svoj novi dom.