Kako nesreća nikad ne ide sama, već ruku pod ruku sa još nekom od nedaća, koje se bez tuđe pomoći ne mogu rešiti, to je nažalost istinitost ove tvrdnje na svojoj koži doživela i desetočlana porodica Ignjatović iz Odžaka kod Trstenika. Nije bilo dovoljno što im je usled pojave aktivnog klizišta dom postao nebezbedan za stanovanje, već se pre nekoliko godina i majka Suzana ozbiljno razbolela.
I iako im je nakon nepogode 2015. godine izdat nalog za iseljenje, uprkos zabrani i nalogu za iseljenje oni moraju tu da žive, jer nemaju gde. Izdržavaju se od socijalne pomoći i onoga što otac Goran uspe da zaradi u nadnici. To često nije dovoljno ni za najosnovnije, pa o dizanju novog krova nad glavom sopstvenim snagama ne mogu ni da maštaju.
– Od osmoro dece koja stanuju u ovoj kući, Jovana je najmlađa i ima 14 godina, a najstarija Gordana nedavno je napunila 24 godine. Porodica Ignjatović je u teškoj materijalnoj situaciji i korisnik je socijalne pomoći. Majka Suzana se pre nekoliko godina razbolela, pa jedino radi otac Goran u lokalnoj pekari, ali nema posao za stalno. To svakako nije dovoljno da se izbore sa nesrećom koja ih je zadesila. Kao njihovi sugrađani spremni smo da se uključimo u akciju i novac koji smo do sada sakupili doniramo za kupovinu druge kuće, ali ta sredstva nisu dovoljna. Potrebni su nam podrška i pomoć i drugih ljudi dobre volje – istakla je Jelena Marković iz Opštine Trstenik.
Prema njenim rečima, budući da porodica Ignjatović izvorno potiče iz Trstenika, srpske je nacionalnosti, za njih trenutno nema programa koji postoje za Rome ili izbeglice.
– U tom smislu možemo se osloniti samo na humane ljude koji bi imali razumevanja za nedaće Ignjatovića – kazala je Jelena.
Da je situacija veoma teška, potvrdio nam je i sam Goran Ignjatović.
– Sve što vam je Jelena prenela, tačno je. Klizište je stiglo do kuće, a zemlja se svakog dana sve više cepa i tone. Prethodnih dana, tokom jakih kiša i poplava, komšijino drvo je skliznulo do kuće i još je više oštetilo. Deca noćima ne spavaju, plaše se da ne krene i kuća. U tom strahu živimo već četvrtu godinu. Svesni smo da moramo da se selimo, ali nas je desetoro, a to nije malo i nemamo gde. Imamo podršku Opštine, ali ni oni nisu svemogući. Svakako ispada da više prava u Srbiji imaju migranti nego što ih imamo mi – govori glava porodice Goran.
Ignjatovići su i bez ove muke teško živeli, ali bilo je lakše utoliko što su imali
kakav-takav krov nad glavom. Višom silom, ona više ne može ni da se obnovi.
– Nije lako moliti za pomoć nepoznate ljude, ali nemamo više na koja vrata da pokucamo, niti imamo snage da sami rešimo problem, budući da iako želiš da radiš i od toga se izdržavaš, ovde ni to nije moguće – istakao je Goran Ignjatović.
Katastrofa stalno na pomolu
Ko želi da pripomogne porodici Ignjatović da se skući može stupiti u kontakt sa ocem Goranom Ignjatovićem na broj telefona: +381 63 837 88 07 i dogovoriti se oko načina i dostave pomoći. Želja im je da što pre prikupe novac kako bi mogli da kupe skromnu kuću adekvatnu za potrebe njihove velike porodice i spasu se eventualne nesreće, jer kuća u kojoj sada borave može svakog trena da se sruši.
Чланак Svi imaju više prava od nas се појављује прво на Vesti online.
