Ko su bili investitori u srpsku privredu, preduzetnici ili špekulanti?
čitam u prošlonedeljnoj Politici članak pod naslovom Ljute rane krupnih biznismena i pažnju mi privukoše dva komentara. Prvi je komentar Mahmuda Bušatlije, konsultanta za strana ulaganja, koji kaže da je neznanje osim krize bilo jedan od uzroka velikih problema krupnih kapitalista u Srbiji. Kaže da su njihove investicije bile mahom špekulativnog karaktera i da su zato propale. Drugi je komentar njegovog kolege Milana Kovačevića koji se ne slaže sa njim, i kaže da je svaka investicija špekulativna i da u tome nema ništa loše. On kaže: Šta je rđavo ako neko očekuje da zaradi kupovinom neke firme?
Na prvi pogled zadnja konstatacija, filozofski posmatrano, izgleda kao da ima smisla. Možda u naprednim zemljama Zapada gde su društva civilizovana, napredna i bogata. Što je problem ako u bogatom društvu imate nekoliko procenata parazita koji svojim špekulacijama izazovu neznatnu štetu zarad lične zarade i profita, ako je ogromna većina privrede zdrava i okrenuta kreiranju vrednosti za njen rast i razvoj? Nije problem ako na berzi imate nekoliko špekulanata koji kao šakali tu i tamo raskomadaju i raznesu po neku firmu. U prirodi, kao i u privredi, lešinari su neophodna životinjska vrsta. Oni ubrzavaju prirodnu selekciju i obolele i onemoćale životinje sklanjaju sa evolucionog tržišta. Na taj način najbolji geni preživljavaju i životinjska vrsta se dalje razvija. To isto važi i u privredi. Da bi bila konkurentnija i da bi se razvijala i privreda mora imati svoje lešinare da čiste i odstranjuju ono što je nekonkurentno. Šta bi se desilo kada bi u savani umesto ravnomerno zastupljenih životinjskih vrsta odjednom imali da većina životinja postanu lešinari? Pojeli bi jedni druge i savana bi postala pustinja. Baš to se desilo u Srbiji. Umesto da su manjina kao na Zapadu, 90% investitora u srpsku privredu umesto preduzetnika i kreatora bili su špekulanti, lešinari i kriminalci. Rezultat jeste da je srpska privreda postala pustinja. Ko je za to odgovoran? O tome najbolje govori naslov u subotnjem Blicu – Država prepustila firme kriminalcima da ih unište. Da li je ovde potreban ikakav komentar?
Kako se to desilo? Pogledajte ko su ljudi koji su zadnjih trideset godina odlučivali o razvoju srpske privrede. Primetićete da među njima prednjači jedna ista grupa ljudi, ekonomisti bankari. Šta je posao bankara? Da li bankar nešto stvara i kreira ili je njegov prevashodni cilj špekulacija? Ne da novac uloži u proizvodnju ili u bilo šta što kreira vrednost, već da novac uloži u neku špekulativnu radnju, da mu glavnica ostane nedirnuta, a da od kamata profitira. Svakako su u kapitalizmu bankari neophodni jer omogućuju kapital za razvoj privrede, ali pogledajte bankare u Srbiji. Šta mislite gde srpske banke drže novac? Gde ulažu svoj kapital? Da li su to domaća privreda ili strani fondovi koji im donose mrsne kamate? Da li su naši bankari motor razvoja srpske privrede ili pijavice i paraziti na njenom iznemoglom telu? Onda, šta mislite zašto nam je privreda na izdisaju? Nažalost, godinama se iz proizvodne privrede samo uzima, a niko da pomogne ili bar da ne otima više. Parazitske državne, paradržavne i monopolističke finansijske institucije isisavaju poslednje kapi krvi iz ono malo pozitivnih firmi što je preostalo.
Ko su bili investitori u srpsku privredu? Da li stvaratelji ili razoritelji koji i dan-danas kao šakali njuškaju po đubrištu i traže firme na umoru kako bi ih jeftino kupili
E sad, zamislite kad imate takve bankare špekulante, kakvi su bili investitori u Srbiji zadnjih decenija? Kakvi su nam onda bili političari koji donose odluke o privatizacijama, a kakvi tek njihovi konsultanti za strana ulaganja? Ko su ljudi koji su uništili srpsku privredu? Da li je iko od njih ikada otvorio svoje malo preduzeće, iz garaže prešao u baraku, iz barake u malu poslovnu zgradu, a odatle u moderne fabričke pogone? Da li je iko od njih ikada nešto kreirao ili su se uvek bavili špekulacijama? Da li im je cilj bio kreiranje vrednosti za društvo ili otimanje društvene vrednosti za sebe? Šta mislite, koja grupa ljudi je kod nas postala dominantna? Ko su bili investitori u srpsku privredu? Da li stvaratelji ili razoritelji koji i dan-danas kao šakali njuškaju po đubrištu i traže firme na umoru kako bi ih jeftino kupili. A kad (na kredit) kupe firme onda ih što pre raskomadaju i kao hijene pobegnu sa mesta zločina raznoseći ostatke lešine sa svojim pajtašima političarima. Ko im je u tim kriminalnim delima bio saučesnik najbolje kaže podnaslov pomenutog članka u Blicu – Najvažnije je kupiti prvu firmu. Ostale se kupuju na kredit. Ko im je to omogućio? Ko im je davao kredite na bezvredne hipoteke i finansirao njihove kriminalne poduhvate?
Hajde da kažemo šta je bilo, bilo je, uništeno se ne može vratiti, ali šta sad da se radi? Kako je napredni Zapad rešio taj problem? Kako su tamo rešili odnos između ličnog i društvenog interesa? Kako i ko može da natera zapadnog kapitalistu da kreira vrednost za društvo, a ne samo za sebe? To u naprednim demokratskim zemljama rade izabrani narodni predstavnici na svim nivoima, od mesne zajednice do republike. Oni tamo zastupaju narodne interese i izglasavaju zakone i privredne propise koji stimulišu one kapitaliste koji donose vrednost društvu, a kažnjavaju i destimulišu one koji mu ne donose vrednost već otimaju samo za sebe. Tako je čak i u Rusiji, setite se kako je prošao Hodorkovski. To se u Srbiji neće skoro desiti. Zašto? Zato što su kod nas izabrani narodni predstavnici eksponenti upravo onih snaga koje od društva otimaju vrednost, a ne pružaju mu ništa zauzvrat. Isti ti veliki investitori, vlasnici većine srpske privrede, vlasnici su i mandata poslanika koji treba protiv njih da glasaju. Šta mislite zašto se ti zakoni i propisi u interesu naroda nikada neće izglasati? Zato ćemo i dalje imati privredu punu lešina i lešinara koji se o njih otimaju. Ako se nešto uskoro ne promeni svi ćemo se pored kontejnera otimati o koricu hleba!
