HAG KAO GUBILIŠTE

MIROSLAV DERONJIć SEDMA ŽRTVA

HAG KAO GUBILIŠTE

• Slobodan Milošević umro pošto mu je odbijen zahtev za lečenjem u Moskvi • Samoubistva Slavka Dokmanovića i Milana Babića

Miroslav Deronjić je sedmi Srbin-optuženik Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, koji je preminuo ili izvršio samoubistvo u haškom kazamatu.
Svakako je najpoznatiji slučaj bivšeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića koji nije dočekao presudu, a preminuo je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu marta 2006. godine. Okolnosti njegove smrti za mnoge su i dalje sumnjive, jer je Haški sud uporno odbijao Miloševićeve zahteve da se kao srčani bolesnik pusti na privremenu slobodu u Moskvu na lečenje.
U pritvorskoj jedinici u Sheveningenu prema zvaničnom izveštaju Tribunala desila su se dva samoubistva. U oba slučaja radilo se o Srbima. Prvo se o kravatu u pritvorskoj ćeliji obesio bivši ratni gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović 1998. godine, dok je osam godina kasnije i bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Babić takođe digao ruku na sebe. Međutim, u Babićevom slučaju mediji su spekulisali da se nije radilo o suicidu već da je njegovu smrt, nastalu zbog srčanih tegoba, Tribunal preinačio u samoubistvo, kako ne bi morao da udovolji Miloševićevom zahtevu da se pusti na privremenu slobodu zbog lečenja. Babić se u tom momentu u Sheveningenu nalazio kao svedok optužbe, jer je već bio osuđen na 13-godišnju kaznu zatvora. Nametnulo se logično pitanje kako je Babić svedok-optužbe mogao da izvrši samoubistvo kad je u Sheveningenu bila uvedena rigorozna kontrola pritvorenika posle Dokmanovićevog slučaja.
I generale vojske Republike Srpske đorđa đukića i Momira Talića smrt je mogla da zadesi u Sheveningenu da ih prethodno zbog izuzetno teškog zdravstvenog stanja Tribunal nije pustio na privremenu slobodu kako bi se lečili. Obojica su preminula u Beogradu na privremenoj slobodi.
Ratnog predsednika opštine Prijedor Milana Kovačevića smrt je zadesila u Sheveningenu, gde je zbog srčanih tegoba preminuo avgusta 1998. godine. Sheveningen, haško predgrađe gde je smeštena pritvorska jedinica Tribunala, pokazalo se kao kobno mesto za srpske optuženike.
NJegovi advokati su upozoravali Tribunal da đukić boluje od karcinoma, ali se niko na to nije obazirao. Detaljni lekarski pregledi urađeni su tek kada je bilo isuviše kasno da se spase generalov život. Haške vlasti su ga pustile iz zatvora da se brani sa slobode u poodmakloj fazi bolesti, nepunih mesec dana pre smrti, 1996. godine, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

NOVI DETALJI SMRTI HAŠKOG OSUđENIKA

UMRO RODBINI NA RUKAMA

• Šef obezbeđenja ističe da bivši funkcioner SDS-a nije imao primedbe na zatvorske uslove i da mu niko nije pretio

Miroslav Deronjić, osuđen od strane Haškog tribunala na 10-godišnju kaznu, umro je u subotu u švedskoj bolnici. NJegova najbliža rodbina bila je uz njega u poslednje vreme.
– Deronjić je prebačen u švedski zatvor Kumla u novembru 2005. godine na izdržavanje kazne, ali je posle godinu i po dana preminuo – kaže Krister Isakson, šef zatvorskog obezbeđenja.
– On je umro prirodnom smrću u bolnici, pored svoje rodbine – napominje Isakson, koji ne želi da priča o uzrocima smrti. Švedske vlasti neće da otkriju u kojoj bolnici je Deronjić proveo poslednje dane, niti u kom zatvoru je služio kaznu.
– Mi to ne saopštavamo. On je osuđen od strane suda za ratne zločine u Hagu. Mi se odnosimo prema takvim zatvorenicima pažljivo i zato ne saopštavamo gde je bio smešten. To bi bilo rušenje našeg načina rada – kaže Isakson, za novinsku agenciju TT.
Međutim, ranije je već bilo saopšteno da je Deronjić bio u zatvoru Kumla.
Miroslav Deronjić je preminuo u 53. godini, prebačen je u Švedsku nakon dolaska Biljane Plavšić na odsluženje kazne u ovu zemlju. Plavšićeva je u ženskom zatvoru Hisenberg od 2003. na izdržavanju dvanaestogodišnje robije.
Isakson napominje da se vodi diskusija o uslovima za primanje novih zatvorenika, koji su osuđeni od strane Haškog tribunala. On napominje da prema saznanjima zatvorske uprave Deronjić nije imao nikakve primedbe na uslove u zatvoru, niti se žalio na bilo kakve pretnje.
Švedski mediji napominju da je Deronjić bio bivši funkcioner SDS-a koji je od strane Haškog tribunala osuđen zbog ratnih zločina počinjenih u selu Glogova, kod Bratunca, u maju 1992. godine.