Kakvi su stvarni efekti „jednostrane primene“ Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom?
Završilo se dve i po godine od kako je Srbija, 1. februara 2009, odlučila da počne sa jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. Vlast je tada tvrdila da je takva odluka dobra, a opozicija da je štetna.
Ministri iz G17 su tada bili glavni zagovornici primene Sporazuma, najavljujući da će doneti veliku korist Srbiji. Jedni su rekli da će domaća privreda dobiti na konkurentnosti, drugi da će i ono malo što radi biti uništeno. Šta se zapravo dogodilo i kakve su posledice odluke Srbije da počne sa jednostranom primenom SSP? Da li smo, i koliko dobili ili, izgubili?
U nameri da se, posle dve i po godine, sagledaju efekti odluke da se jednostrano primeni SSP, Svedok je, kontaktirajući relevantne institucije koje bi trebalo da imaju ove podatke, pokušao da dođe do odgovora na sledeća pitanja:
1. Da li je Srbija jednostranom primenom SSP do sada više dobila ili izgubila?
2. Koliko je do sada primena SSP umanjila priliv novca u državu i privredu?
3. Koji sektor je najteže pogođen jednostranom primenom?
4. Da li postoji procena, kakav će efekat dalja primena SSP sa naše strane imati u narednim godinama i koliko ćemo dobiti/izgubiti?
5. Da li su trgovinski uslovi sa Rusijom bolji u odnosu na one koje imamo sa EU?
6. Da li sa bilo kojom zemljom ili organizacijom Srbija ima povoljnije uslove trgovine od onih koje je dobila od EU?
7. Da li naša privreda može da konkuriše Zapadnoj?
8. Da li naša privreda, imajući u vidu njenu strukturu i razvijenost, ima bolje šanse za izvoz na Istoku, ili na Zapadu?
Nažalost, niko nije bio u stanju (ili nije smeo?) da nam da precizan odgovor. Kako se ispostavilo, problem nije bio samo doći do odgovora, već i doći do ljudi koji su, kako nam je u institucijama često govoreno u poziciji da mogu da daju odgovore na takva pitanja. Na telefone u kancelarijama nadležnih najčešće – nema, neretko su na odmoru a na mejlove se u srpskim ministarstvima, izgleda, malo ko obazire, ili ih niko ni ne čita.
Izgleda neverovatno, ali nijedna zvanična institucija, izgleda, ne poseduje preciznu analizu efekata primene SSP!
Pošto se sporazum odnosi prvobitno na privredu, Svedok se obratio Privrednoj komori Srbije koja bi, shodno tome, trebalo da bude najpozvanija da ima ovakve podatke. Iako je PKS jedna od retkih institucija čiji službenici redovno i na vreme odgovaraju na pozive, mejlove i pitanja, ovog puta nisu mogli da nam daju odgovor. Iako nam je nedelju dana najavljivano da se na odgovorima radi i da će stići, na kraju je iz Biroa za saradnju sa EU u PKS stigao mejl sledeće sadržine:
Na pitanja koje ste nam dostavili nismo u mogućnosti da odgovorimo jer ne raspolažemo informacijama i podacima (koliko je smanjen priliv sredstava u budžet Republike Srbije početkom obostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i dr.
Umesto odgovora, dostavljena nam je analiza efekata integracija Srbije u EU, koja je 2005. rađena u saradnji PKS i Univerziteta FEFA, i Studija Efekti integracije Srbije u Evropsku uniju koja je rađena 2009. godine, isto u saradjni sa Univerzitetom FEFA.
Na naše dodatno pitanje, da li je moguće da Privredna komora Srbije, više od dve i po godine od početka primene SSP, barata podacima iz Studije od 2009. i Analizom koja je rađena 2005, u PKS nam je dostavljen sledeći odgovor:
Na pitanje u veza sa ‘da li je moguće’ – odgovor je – da moguće je imajući u vidu da ekonomska nauka ne prepoznaje mogućnost izrade kvalitetnih analiza ukoliko nema na raspologanju najmanje seriju potrebnih statistički podataka od 2 do 3 godine i adekvatno postavljen ekonometrijski model. Sve ostalo bi bilo pojednostavljenje koje je van granica stručnog i odgovornog analitičkog rada.
Iz PKS, međutim, najavljuju da je u toku priprema projektnog tima koji će započeti rad na izradi ovakvog analitičkog dokumenta koji će nam onda poslužiti i kao stav PKS za pregovaračku platformu Vlade Srbije nakon ulaska u fazu dijaloga sa Evropskom komisijom koja će uslediti sa dobijenjem datuma za otvaranje pregovora, navedeno je u nastavku pisma koji je potpisala Radimla Milivojević, Specijalni savetnik predsednika.
Posle ministarstava i privredne komore, Svedok se okrenuo i podacima iz Zavoda za statistiku. Međutim, ni oni ne poseduju nijednu analizu koja bi se bavila efektima SSP-a. Sa druge strane, u Kancelariji za evropske integracije uputili su nas na ISAC fond koji nam je poslao link sa njihovog sajta o poslednjem izdanju o EU integracijama koje su objavili i koje sarži dosta podataka, ali bez posebne odredbe na efekte primene SSP-a.
U odsusvu preciznih podataka Svedok se obrato ekonomistima. Većina njih smatra da je čudno da institucije nemaju takve podatke.
Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da SSP pokazuje da smo hteli da budemo veći katolici od pape.
– Nije bilo racionalno otvaranje privrede prema svetu i otvaranje uvoza. Primena je naročito neprijatno delovala na poljoprivredu, jer je ona u EU izuzetno jako subvencionisana. Primenom Sporazuma smo delimično povećali cenovnu konkurentnost proizvoda iz EU na našem tržištu, ali nismo imali odgovarajuću kompenzaciju za naše proizvode.
Kovačević smatra da je teško razumeti da institucije, u prvom redu PKS, nemaju podatke.
– Ako iko treba da zna posledice primene SSP, to bi trebalo da budu ljudi iz privrede, tj. iz PKS, pa bi bilo normalno da redovno prave analize a ne da koriste neke starije podatke koji više nisu aktuelni. Verujem da oni imaju podatke, ali ko zna zašto ne mogu da se dobiju. Moguće da je i zbog toga što su ti podaci neprijatni i da neće da kritikuju jer su, moguće, i sami službenici postali plašljivi jer ne znaju šta ih čeka.
Kovačević ističe da je PKS još pre dve godine izgubila samostalnost i postala jako zavisna od države.
– Pitanje je i koliki uticaj ima Privredna komora. Iako bi PKS trebalo da se pre svega bori za izvoznike, ona nikada nije otišla dalje od neke čvršće i konkretnije podrške, recimo da se zauzme da ospori precenjena vrednost dinara.
Sa druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar, smatra da su naša pitanja suviše precizna i da niko ne može da iznese precizne podatke.
– Ekonomija nije potpuno precizna, pa su vaša pitanja previše detaljna. To nije slučaj samo kod nas, nego svuda u svetu. Uz to, mi se ne možemo podičiti kvalitetom bilo kojih institucija, uključujući i statističkih. Ne tako davno došlo je do revizije BDP i njegovog tempa rasta, te da se ispostavilo da je rast bio sporiji nego što smo verovali.
Napominjući da je SSP od samog početka bio predstavljen kao nešto mnogo bolje nego što stvarno jeste, Madžar dodaje:
– Normalno je da država gura u prvi plan ono što joj odgovoara, a da pod tepih gura ono što nije dobro. Tako se ponaša politika i to nije iznenađujuće. Očekivali smo političku dobit od toga, i sada se to pokazlao nerealno jer, posle dolaska Merkelove i svega što se dešava oko severa Kosova, izvesno je da nećemo pre 2020. ući u EU.
Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da to što recimo PKS nema podatke nije ni čudno.
– Niko nije ni pitao PKS jer se nije ni vodilo računa o interesima privrede. Kriza je dosta umanjila efekte SSP. Ali, i nezavisno od krize, SSP ne bi doneo onaj efekat koji se očekivao, zbog toga što se godinama loše radi u drugim poljima ekonomije.
Danijel Cvetićanin pitajne efekata primene SSP poredi sa ventilatorom na oluji.
– Mi imamo feudalnu ekonomiju, a na to treba dodati i efekte krize. Država je predstavila jednostranu primenu SSP kao nešto odlično, a sada kažu da nemaju podatke. To što nema preciznih podataka pokazuje koliki značaj SSP ima za našu privredu.
Srbija je 29. aprila 2008. sa EU potpisala Prelazni trgovinski sporazum. Ovim sporazumom predviđeno je da se u narednih šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Predviđeno je postepeno spuštanje carina sa srpske strane na tri, pet i šest godina, u zavisnosti od grupe proizvoda. U drugu i u treću grupu svrstani su proizvodi koje je Srbija odredila najznačajnijim i na koje znatno sporije ide spuštanje carina. Tu spadaju preparati za higijenu, parfemi i toaletne vode, šminka, odeća i obuća, građevinska stolarija od drveta, keramičke pločice, mašine i aparati i automobili…
Međutim, Sporazum je odmah bio blokiran od same EU, zbog (ne)saradnje sa Haškim tribunalom, na čemu je najviše insistirala Holandija. Na sastanku u Pragu, 12. decembra 2009, ministri spoljnih poslova EU doneli su odluku da odmrznu Sporazum, nakon pozitivnog izveštaja glavnog tužioca iz Haškog tribunala. Sporazum, međutim, nije bio deblokiran u potpunosti. I tada je Holandija ponovo uslovila da se sa potpunom ratifikacijom sačeka do novog izveštaja tužioca iz Haga.
Uslovljavanje saradnjom sa Hagom trajala je, kao što je poznato, sve dok Ratko Mladić nije uhapšen 26. maja ove godine. Međutim, ona na neki način traje i do današnjeg dana. Iako je najavljeno da će SSP posle hapšenja Mladića odmah biti ratifikovan u svim zemljama EU, ni tada Holandija nije popustila. Holandski parlament je 8. juna odbio da ratifikuje SSP sa Srbijom jer je u pisanom izveštaju tužioca iz Haga (koji je pisan pre hapšenja Mladića) saradnja ocenjena kao nedovoljna.
Naši političari su takvu odluku ocenili kao nepravednu, ali to nije podstaklo holandske parlamentarce da se suoče sa realnošću, floskula koja se toliko često nameće Srbiji, pa su odlučili da se čitava stvar odloži neki od narednih dana u septembru.
Inače, ideju da se počne sa jednostranom primenom SSP-a prvi put je 2008. izneo Oli Ren, tadašnji komesar EU za proširenje. Ren je tada ocenio da će takvom odlukom Srbija dodatno pokazati iskrenu volju za pridruživanje, te da će je to približiti članstvu u Uniji. Vlada je tada rekla da će taj predlog razmotriti.
U intervjuu za Večernje novosti od 17. septembra 2008, potpredsednik vlade Božidar đelić je rekao da će Srbija sigurno tražiti nekakve garancije da eventualna jednostrana primena SSP bude tretirana kao primena ovog ugovora, a ne da nam neko kasnije kaže da se računa samo ono što je urađeno posle odmrzavanja privremenog sporazuma. Možda neko misli da smo oprezni, ali imamo razloga da to i budemo, rekao je tada đelić.
Kako se odluka o jednostranoj primeni sve više bližila, srpski zvaničnici su češće govorili da će ona doneti mnogo više koristi jer će ojačati konkurenciju, smanjiti cene i naterati naše proizvođače da budu kvalitetniji. Kao još jedan od argumenata isticano je da EU od 2000. godine praktično primenjuje ono što je predviđeno tim sporazumom, jer je ukinula sve carine i kvote na uvoz robe iz Srbije. Sa druge strane, već je priprema budžeta za 2009, koji je formiran sa pretpostakom otpočinjanja jednostrane primene Sporazuma, navelo tadašnjeg ministra finansija, Dijanu Dragutinović, da prizna da će zbog toga Srbija izgubiti oko 23 milijarde dinara. Međutim, budžet je tada predvideo i podizanje akciza na alkohol i cigarete, čime su, delom, nadoknađeni gubici.
Konačno, 1. februara 2009. Srbija je počela jednostrano da primenjuje SSP.
Ovakva odluka, još dok je javnost bila pripremana za nju, naišla je na oštre kritike opozicije, ali i struke. Veliki broj ekonomista tvrdio je da će kroz dodatno otvaranje zemlje ionako slaba ekonomija biti još više poljuljana, da će gubitak od carina biti ogroman, a šteta po privredu nenadoknadiva. Kritike opozicije, ali i ekonomske struke, nisu poljuljale odluku vlasti koja je, kako je sama isticala, svesno žrtvovala deo prihoda kako bi dobila bolju političku poziciju. Posebno je izneta bojazan za poljoprivredu, koja je u EU izuzetno jako subvencionisana. Inače, u tom trenutku, krajem 2008. i početkom 2009, u Srbiji se govorilo da će Srbija ući u EU 2014. godine.
Procene koliko će Srbija stvarno izgubiti odlukom da jednostrano primenjuje SSP uglavnom su iznosili iz opozicije. Najviše se isticala procena koju je plasirao ekonomski tim Demokratske stranke Srbije, da će gubitak iznositi više od 300 miliona evra godišnje. Državni zvaničnici su se uzdržavali da iznesu svoje procene, navodeći da svakako neće biti toliko.
Već maja 2009, svega tri meseca od početka jednostrane primene, na osnovu izjava zvaničnika, vide se prve posledice: Srbija je izgubila 17 miliona evra od carina, evropska roba je pojeftinila, a to je dovelo da ionako nekonkurentni domaći proizvodi postanu još manje poželjnim i dodatno otežalo položaj privredi.
Tada je direktor vladine Kancelarije za evropske integracije, Milica Delević, istakla da bi gubici zbog jednostrane primene SSP-a ubuduće mogli da budu pet miliona evra mesečno!
Tada su se zvaničnici, govoreći o efektima primene, hvalili kako je gubitak mnogo manji od onog što je opozicija tvrdila.
Upitani o dobiti – tvrdili su da je ona politička, a da će se pokazati i kao ekonomska.
Na efekte SSP-a uticala je ekonoska kriza, od koje su neki zvaničnici očekivali da će Srbiju približiti svetu, ali i postepeno povećanje sukoba sa EU oko Kosova. Odbijanje Holandije i posle hapšenja Mladića da ratifikuje SSP, kao i krajnja neizvesnost oko dobijanja statusa kandidata i datuma za poečatak pregovora o članstvu u EU, doveli su Srbiju u poziciju da danas svakako ne može da računa na političku korist na koju se išlo odlukom da se krene u primenu SSP sa srpske strane.
Samo od carina – gubitak 320 miliona evra!
Srbija svoje carine prema robi iz EU spušta po fazama, u periodu od šest godina. Pre početka sporazuma carina na evropsku robu je bila sedam odsto. Inače, roba iz EU predstavlja 55 odsto celokupnog uvoza.
Jedan od članova vladinog ekonomskog tima dostavio nam je sledeće podatke sa kojima, navodno, barataju u timu, a koji se tiču procene efekta SSP-a na carine.
2009. – Srbija zbog krize beleži pad uvoza za 24 odsto. Da nije pao uvoz gubitak od carina bi bio oko 130 miliona evra, pošto jeste pao, izgubili smo 90 miliona evra.
2010. – uvoz je bio 15 odsto veći od 2009. Tada smo izgubili 110 miliona evra.
2011. – za celu godinu, dubitak je 120 miliona evra
Sve zajedno, samo od carina Srbija je izgubila 320 miliona evra.
Kako ističe naš sagovornik, niko međutim nema precizne procene koliko je izgubljeno od dolaska konkurentnije robe sa Zapada.
Uništio nas upliv stranaca u trgovinske lance
Sa EU imamo nultu carinsku stopu, ali je problem što oni nama imaju više toga da uvezu, nego mi njima da izvezemo, kaže jedan od ekonomista koji je blizak vladi.
Najbolje nam je u Crnoj Gori, BiH i Makedoniji. Naš izvoz ide 90 odsto u zemlje EU, ili zemlje koje će postati članice, kroz CEFTA sporazum i zato je važno imati i sprovoditi sporazume sa EU, kaže sagovornik Svedoka.
Primenom SSP-a najviše su pogođeni poljoprivreda i prehrambena industrija. Za Srbiju je posebno opasno što je dozvolila upliv stranaca u trgovinske lance, jer je time otvoreno tržište za njihovu robu koja će biti bolje pozicionirana od srpske. Strani trgovinski lanci povećavaju uvoz ističu stručnjaci. Upravo zbog postojanja mreže srpskih trgovinskih lanaca, Srbija ima jako povoljnu trgovinu sa Crnom Gorom i BiH.
Ono što je, međutim, poražavajuće za Srbiju jeste što Bugarska, koja nije naročito veča i ima slične prirodne resurse, u ovoj godini ima dva i po puta veći izvoz!
Mlađen Kovačević:
Srbija spržena zemlja
– Od 2001. sam dokazivao da će otvaranje privrede imati katastrofalne posledice, jer smo prethodno bili pod sankcijama i ništa nismo proizvodili. Taj koncept nam je nametnuo MMF da bi nam dao kredite, a naši vizionari ekonomskih reformi olako su prihvatili naglo otvaranje privrede prema inostranstvu.
Efektivna carinska stopa se svela na pet odsto, dok daleko razvijenije zemlje kao Australija, ili Južna Koreja imaju višu prosečnu efektivnu carinsku stopu.
Mnogi, međutim, smatraju da se prvi ljudi naše ekonomije nisu mnogo ni pitali oko ekonomske politike posle 2000. Mnogi kažu da su naši bili srećni samo da nam otpišu pet milijardi duga. Naime, Srbija je devedesetih imala spoljni dug od 6.4 milijarde dolara. Zapad je devedesetih prekinuo finansijske odnose sa Srbijom, ali je nastavio da knjiži žestoke zatezne kamate, pa je dug 2000. dogurao na skoro 11 milijardi dolara. Onda su nam preko Pariskog i Londonskog kluba otpisali oko pet milijardi dolara, što je faktički bila ta kamata. Međutim, to su verovatno uslovili poštovanjem Vašingtonskog konsenzusa, otvaranje prema stranom tržištu i smanjenjem carina. Sve je to dovelo do ovoga što imamo danas. Mi smo dobar primer uspeha koncepta srpžene zemlje.
Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS:
Privredi potrebno pet milijardi evra u naredne dve godine
– Jednostrana primena SSP je bila pogrešna odluka ove vlade koja je nanela veliku štetu domaćoj privredi, a posebno poljoprivredi. Ukidanjem carina na uvoz robe iz EU vlada je dovela našeg seljaka u potpuno neravnopravan položaj u odnosu na seljaka iz EU. To se sve događa u trenutku kada se Srbija nalazi u najtežoj ekonomskoj situaciji u poslednjih 20 godina. Druge zemlje čine sve da zaštite svoju privredu u vremenu krize, jedino Srbija, zbog udvoričke politike prema EU, donosi odluke koje su protivne interesima njene privrede, kaže Nenad Popović iz DSS-a.
Svedok: Jedna od tvrdnji u prilog početka jednostrane primene SSP je taj da je taj potez omogućio da na srpsko tržište dođe evropska roba koja je kvalitetnija. Time se obara monopol domaćih firmi koje zloupotrebljavaju dominantu poziciju na našem tržištu. Kako gledate na ovu tvrdnju i koliko se ona u praksi pokazala istinitom?
N.P: Srbija ima sopstveni antimonopolski zakon kao i druge propise i institucije kojima se reguliše način na koji se utvrđuje da li neka kompanija ima monopol kao i šta država može da učini u tom slučaju. Prema tome, za borbu protiv monopola dovoljno je primenjivati srpske propise, a ne potpuno otvarati tržište i uništavati čitavu privredu pod izgovorom da to činimo – da bi cene bile niže.
S: Da li su pale cene?
N.P: Koliko je ta tvrdnja netačna najbolje pokazuje činjenica da roba u našim prodavnicima nije pojeftinila zbog primene SSP-a. Najvažnije u ovom trenutku je da građani Srbije zadrže svoje poslove. A to je veoma teško ako na tržištu imate konkurenciju koja u svojoj zemlji ima mnogo veću pomoć države, nego što imaju srpska preduzeća. Kada naša država bude pomagala privredu onoliko koliko pomaže EU, onda možemo da pričamo o ukidanju carina. Ali danas moramo da uvažimo okolnosti u kojima se nalazimo i da na sve moguće načine zaštitimo domaću privredu i radna mesta u Srbiji. To isto rade i najmoćnije zemlje u Evropi.
Sećate se da je Nikola Sarkozi dao Pežou subvencije od tri milijarde evra, ali samo pod uslovom da ih ulože u fabrike u Francuskoj u kojima su zaposleni francuski radnici. Tada su se na tu odluku žalile članice EU češka i Rumunija u kojoj Pežo ima otvorene fabrike, ali ta odluka nije promenjena jer danas svaka zemlja u Evropi štiti samo svoju privredu.
S: Kakvi dani čekaju srpsku privredu u predstojećem periodu, ako uzmemo u obzir novi talas krize koji je krenuo u svetu?
N. P: Drugi udar krize može da bude još teži od prvog ako vlada ne pomogne domaćoj privredi. Domaćoj privredi je potrebno oko pet milijardi evra direktne pomoći u sledeće dve godine. Taj novac treba da se ubaci u privredu preko Fonda za razvoj, a ne preko komercijalnih banaka, kao što se do sada radilo. Mnoga preduzeća danas u Srbiji ne mogu da dobiju kredit od komercijalnih banaka, jer zbog loših bilansa i prezaduženosti ne ispunjavaju uslove koje banke zahtevaju. Zato je potrebna državna institucija, kao što je Fond za razvoj, preko koje bi se krediti dodeljivali po fleksibilnijim uslovima i tako postali dostupni većem broju preduzeća pogođenih krizom. To bi bili srednjeročni i dugoročni krediti sa periodom otplate od 5 do 10 godina i grejs periodom od najmanje dve godine. DSS može da obezbedi novac za pomoć domaćoj privredi od Ruske Federacije.
Suzana Grubješić:
Nije kriv SSP već nekonkurentnost naših proizvoda
Ministri iz G17 bili su glavni zagovornici primene SSP. Na pitanje da li i danas smatra da je odluka bila dobra, poslanik URS u Skupštini Srbije, Suzana Grubješić kaže:
– EU je još 2001. ukinula carine na uvoz robe iz Srbije i tako nam otvorila tržište od preko 500 miliona ljudi! O tome se malo piše, ali je zato početak postepenog(!) smanjenja carina na uvoz robe iz EU dobio ogroman publicitet i primena SSP je pogrešno nazvana jednostranom!
Nije kriv SSP za naš platnobilansni deficit, već nekonkurentnost naših proizvoda na evropskom tržištu, zaključuje poslanik URS-a u Skupštini Srbije, Suzana Grubješić.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Vlade Srbije
Nismo imali izbor oko primene SSP
S: Da li je Srbija jednostranom primenom SSP do sada više dobila ili izgubila?
V.V: Teško je kvantifikovati efekte, ali u suštinskom smislu Srbija nije ni imala izbor, pošto se na putu ka EU podrazumeva usvajanje i primena SSP. To je kao kada biste nekog pitali da li želi da odraste. Ako smo se opredelili da nam je EU strateška odrednica, onda ne treba postavljati pitanje da li nam SSP treba ili ne. Dakle, sigurno je da dobijamo, što ne znači da nema negativnih efekata na pojedinačnom planu.
S: Kakav će efekat dalja primena SSP sa naše strane imati u narednim godinama i koliko ćemo dobiti/izgubiti?
V.V: Konkurencija će biti sve izraženija i u do sada zaštićenim oblastima, kao što je poljoprivreda. To svi treba da znaju i da prilagode svoje ponašanje nadolazećim izazovima, od ministarstava do preduzeća i poljoprivrednika. Bilo bi dobro da što pre dobijemo status kandidata kako bi se otvorili pristupni fondovi onim grupama koje će biti najugroženijie – pre svega poljoprivrednicima.
S: Da li sa bilo kojom zemljom ili organizacijom Srbija ima povoljnije uslove trgovine od onih koje je dobila od EU?
V.V: U principu, to je zona slobodne trgovine, sporazum kakav imamo u okviru CEFTA. U praksi postoji remećenje dogovorenih uslova trgovine, moguće je da je to prisutnije u okviru CEFTA nego u trgovini sa EU.
S: Da li naša privreda, imajući u vidu njenu strukturu i razvijenost, ima bolje šanse za izvoz na Istoku, ili na Zapadu?
V.V: Priča o izvozu na Istok jeste dobra, jer upućuje i na druge strane sveta sa kojima privrednici treba da sarađuju. Ipak, realni dometi ovakvog opredeljenja su skromni. Kao što bi bili skromni da se, igrom slučaja, SAD favorizuju. Mi sa SAD i sa zemljama Istoka imamo malu, često zanemarljivu trgovinu i sumnjam da bilo šta tu može da promeni. Pojedinačne poslove valja razvijati, ali makroekonomisti gledaju sumarne pokazatelje i tu ne očekujem velike promene u našoj spoljnotrgovinskoj i investicionoj saradnji. Dakle, zemlje Evrope, u okviru EU i bez toga, biće naše ekonomsko odredište i ubuduće.
