Kada bi Šekspir danas bio živ, mogao bi naći neki izvor za inspiraciju u Srbiji. Stari neprijatelji stiskaju ruke, bivši prijatelji uzajamno zabadaju bodeže u leđa, nastaju neprirodni politički savezi, a zatvor vapi za mnogima koji su nedavno prosperirali. U takvoj grozničavoj atmosferi, ovaj mesec će, izgleda, postati kritičan. Obe glavne političke stranke drže sastanke koji će odrediti programe za ovu godinu – i trebalo bi da okončaju spekulacije o prevremenim izborima.
A – ovo je baš trebalo da bude vreme mirnog zadovoljstva. Srbija će 21. januara zvanično započeti razgovore o stupanju u Evropsku uniju – što nije mali uspeh. Jedan od razloga zašto je Srbija tako daleko doterala je dobar napredak u razgovorima sa Kosovom pod pokroviteljstvom EU, koje je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije. Za to su dvojicu premijera, Ivicu Dačića i Hašima Tačija, neki američki kongresmeni kandidovali za Nobelovu nagradu za mir. Ali, u Srbiji, usled pravog rata koji besni na vrhu političke scene i zamućuju stanje, malo je onih koji slave.
Svakodnevne vesti su preplavljene pitanjem da li će – i kada – biti izbora. U onim prethodnim, 2012. godine, trijumfovala je nova Srpska napredna stranka (SNS) pod vođstvom Tomislava Nikolića, koji je sada predsednik te države. Uprkos poricanjima, on je upleten u ogorčeni sukob sa Aleksandrom Vučićem, koji je vicepremijer i sadašnji vođa SNS-a.
Gospodin Vučić će na stranačkoj skupštini 25. januara izvršiti čistku stranke od Nikolićevih pristalica. Posle toga, nada se da će raspisati izbore i, nakon što pobedi, postaviti svoje lojalne pristalice na poluge moći.
Braca Grubačić, istaknuti član SNS-a kaže: On želi reforme – ali one će biti bolne. Sa podrškom u anketama od 69%, skoro niko ne sumnja u to da će Vučić povesti SNS u sledeću pobedu na vanrednim izborima.
Jedan od njegovih ciljeva je da se poduhvati gubitničkih preduzeća koja primaju pomoć od države, a paralisana su dugovanjima, i koja u mnogim slučajevima imaju ulogu socijalne službe, jer tako spasavaju skoro 60.000 radnika da ne dospeju na spiskove nezaposlenih. Ta preduzeća i njihovi direktori, koje su uglavnom postavile političke stranke, po Grubačićevim rečima, sretni su i zadovoljni kao krmci [koji se brčkaju] u mlakom blatu. Ali, problem je u tome da je, pod uslovima stagnirajuće ekonomije, novac za održavanje u životu tih preduzeća iscrpljen.
U mnogim od tih preduzeća nisu na čelu članovi SNS-a, nego članovi Demokratske stranke (DS), koja je bila u vladi do 2012. godine, ili članovi male Socijalističke partije [Srbije], koja je bila u koaliciji sa DS pre no što je prešla na stanu SNS (a to je i omogućilo g-nu Dačiću da prigrabi premijerski položaj). Na Balkanu, politička zaštita znači moć, novac i glasove. Prema tome – g-din Dačić je protiv prevremenih izbora, koji će skoro sigurno dovesti do toga da ga [na mestu premijera] zameni g-din Vučić. Sa svoje strane, i DS, koja i sama, 18 januara, održava svoju konferenciju [glavni odbor] željna je da izbegne prevremene izbore, pošto je bila sramno poražena na tri lokalna izbora u decembru.
Dragan đilas, vođa DS-a, se opire pokušajima bivšeg predsednika, Borisa Tadića, i jednog bivšeg ministra odbrane da mu preotmu partijsko vođstvo. Jedan zvaničnik [stranke], koji se već pomirio sa višegodišnjim sedenjem u opoziciji, kaže da je sve to došlo u nevreme. To je danas, po njegovim rečima kao da se biješ da bi dobio kabinu na `Titaniku`. Otkako je DS 2012. godine izgubila vlast, uhapšeno je zbog korupcije za vreme njihovog boravka na rukovodećim položajima 57 vodećih članova te stranke.
Sa engleskog posrbio: Vasilije Kleftakis / Stanje stvari
