Beogradski novinar i publicista Nebojša Bogunović, široj čitalačkoj publici poznat po svom delu „Uspon Srbije – od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata“ već dugo se bavi proučavanjem srpske prošlosti. Feljton, koji će „Vesti“ objavljivati od utorka, napisao je na osnovu materijala za svoju novu knjigu. U njoj koristi do sada nepoznate i nekorišćene dokumente iz domaćih i stranih arhiva, a posebno su važni podaci i prepiska koje je dobio iz dokumentacionog centra Ministarstva inostranih poslova Rusije. Ovaj feljton je, u stvari, dokumentovana priča o rađanju srpske diplomatije, od njenih prvih poteza u danima Prvog srpskog ustanka, delovanju u vreme burnih zbivanja kada je zemlja odolevala pritiscima velikih sila, sve do dolaska prvih stranih diplomata u Beograd.
• Šta vas pokreće da pišete o događajima iz srpske istorije novijeg doba?
– Od dolaska Srba na balkanske prostore u 7. veku pa do današnjih dana velike sile igraju krupnu, nekad i sudbonosnu ulogu u našoj istoriji. Još od 1054, odnosno od raskola istočne i zapadne crkve, pa do skorašnjih dana na balkanskim prostorima su se vodili verski i nacionalni ratovi. Kao što je jedan stari hroničar rekao: „Kada su ovim putevima prolazili dobronamerni putnici, naši ljudi su ih dočekivali sa hlebom i solju, ali kada su se njima kretale vojske, narod ih je presretao sa puškom u ruci.“ Nažalost, u našoj prošlosti je bilo više ovih drugih primera. Ovakav geopolitički položaj najbolje je objasnio naš veliki naučnik Jovan Cvijić: „Ko nam je kriv što smo kuću sagradili nasred puta.“
Strah od ruskog uticaja
• Da li su Englezi pokazivali interes za Balkan?
– Engleska nije imala teritorijalnih aspiracija na Balkanu, jer je ekonomski bila namirena svojim velikim kolonijalnim posedima u Aziji i Africi, ali je budno motrila da se ruski uticaj ne proširi na ove prostore. Engleska diplomatija je najviše zazirala od Srbije, uverena da je ona produžena ruka Rusije na jugoistoku Evrope. To je, između ostalog bio i razlog što je London, naročito u vreme Prvog i Drugog ustanka, podržavao Tursku na račun Srbije. Takav je odnos Engleska imala prema nama gotovo kroz ceo 19. vek jer je, kako je rekao jedan hroničar „u liku male Srbije videla veliku Rusiju“.
• U kojim razdobljima je međunarodni faktor imao najizrazitiji uticaj na našu sudbinu?
– Taj uticaj se najviše osećao prilikom stvaranja samostalne srpske države u prvim decenijama 19. veka, u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i prilikom silaska kraljevine Srbije sa istorijske scene, zarad stvaranja Jugoslavije. Rađanje srpske države rodilo je strahovanje kod nekih evropskih država, pre svega kod Austrije i Engleske, da na Balkanu ne nastane snažna slovenska i pravoslavna država na koju će veliki uticaj imati Rusija.
• Za koje države može da se kaže da su bile blagonaklone prema Srbiji?
– Iz današnje perspektive može da se kaže da je najviše interesa, pa i najviše želje za našu nacionalnu dobrobit pokazivala Rusija, donekle i Francuska. Najčvršći odnosi i najbliskije veze postojali su u periodima kada su se srpski i ruski državni i nacionalni interesi uzajamno podudarali, odnosno onda kada je Srbiji bio potreban snažan zaštitnik i saveznik, kao i kada je velikoj slovenskoj zemlji na istoku bila potrebna Srbija da preko nje širi uticaj na Balkanskom poluostrvu. Najbliskija i najproduktivnija saradnja Srba i ruske države uspostavljena je za vreme Prvog i Drugog ustanka i o tome se najviše i govori u ovom feljtonu.
• Ali, bilo je i perioda raskoraka i sukoba?
– Između Srbije i Rusije su izbijali i žestoki nesporazumi i politički sukobi kada su im nacionalni i državni interesi bili različiti. Tipičan primer za to je takozvani Sanstefanski ugovor koji je Rusija sklopila sa Turskom posle završetka rata 1878. Tada se ruska diplomatija izborila da Bugarska dobije znatne delove srpske teritorije, uključujući i gradove Niš, Pirot, Leskovac i Vranje. Tada je Rusiji Bugarska bila potrebnija, kao zaleđe Istanbula i Bosfora, koje je ruska vojska htela da zaposedne, čime bi se ostvario vekovni san – izlazak na topla mora. Taj ruski san je na Berlinskom kongresu poništen, a srpski narod osetio je gorak ukus dvolične politike petrogradske vlade. U beogradskoj javnosti se tada govorilo da je Rusija za Bugare majka, a za Srbe maćeha.
Istraživač Beograda i nacionalne prošlosti
• Nebojša Bogunović je zakoračio u sedmu deceniju novinarskog života, a poslednje dve je ispunio publicističkim radom, posvetivši se istoriji Beograda i Srbije.
• Rođen je 1932. u Drvaru, gde je počeo školovanje, ali je gimnaziju i Pravni fakultet završio u Beogradu. U novinarstvo je stupio vrlo mlad. Bio je među autorima prvih emisija beogradske televizije, njen dopisnik iz Hrvatske 1959-63, da bi od 1964. radio u informativnoj službi Skupštine Beograda, a od 1972. kao načelnik Odeljenja za štampu.
• Od 1982. je glavni i odgovorni urednik časopisa „Revija Beograda“ koji je 1976. osnovao s grupom istaknutih beogradskih novinara. Bio je i osnivač i prvi direktor Beogradskog letnjeg festivala BELEF.
• Sedamdesetih godina je u „Politici“ uređivao popularnu rubriku „Iz starog Beograda“, a 1968. sa Divnom đurić-Zamolo objavljuje monografiju „Beograd sa starih fotografija“.
• Osim dela „Uspon Srbije – od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata“, pisao je i istorijske knjige „Pod zastavom Karađorđa“, „Kojekude Srbijo“, „Srpsko-crnogorska razmeđa“ i druge.
• Kakva je bila uloga Austrije?
– U zavisnosti od interesa. Austrija je već od kraja 18. veka, naročito otkad je u ratovima sa Napoleonom i Nemačkom izgubila znatne teritorije na zapadu i jugu Evrope, pokazivala osvajačke namere prema Balkanu i Srbiji, jer je po svaku cenu htela da dobije teritorijalnu, političku i ekonomsku kompenzaciju za ove gubitke. Tu kompenzaciju je ostvarila aneksijom Bosne i Hercegovine 1908, ali je sve to izgubila u Prvom svetskom ratu.
• Da li se politika Francuske menjala prema Srbiji?
– Odnos Francuske je bio promenljiv. U Prvom srpskom ustanku pomagala je najvećeg srpskog neprijatelja, Tursku, a u Prvom svetskom ratu je izdašno pomogla srpsku vojsku. Na Solunskom frontu Srbi i Francuzi su se borili protiv zajedničkih neprijatelja Austrougarske, Nemačke i Bugarske. Sličan odnos prema Srbiji je imala i Italija, kao i neke druge zemlje.
• Da li u istoriji ima političkih primera koje naša današnja diplomatija treba da ima na umu?
– Ako ko treba da se uči od istorije i da proučava istorijska zbivanja onda smo to mi Srbi. Jer, sve što nam se danas dešava već nam se događalo u prošlosti. I politički pritisci i diplomatske ucene i ekonomske blokade i vojne interevencije, sve je to već viđeno u našoj istoriji. Pod političkim pritiscima smo bili gotovo u celom 19. veku. Ekonomsku blokadu nam je uvela Austrougarska još 1906. i to nazvala carinskim ratom, jer je zabranila uvoz stoke i poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Engleska je diplomatski ucenjivala kralja Petra Prvog zbog majskog prevrata 1903, zahtevajući da se pohapse oficiri koji su učestvovali u ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i njegove supruge Drage, pa čak zbog toga prekinula diplomatske odnose sa Srbijom. Bečki dvor i vlada su nam 1914. poslali neprihvatljiv ultimatum, kao alibi za početak Prvog svetskog rata.
• Šta savetujete srpskim političarima?
– Da su bolje poznavali istoriju svog naroda, neki lideri su mogli da izbegnu mnoge srpske nedaće. Ne kaže se zalud u narodu da se samo budala spotiče dva puta o isti kamen.
