Dug put do zavičaja
U susret predstojećim Božićnim i novogodišnjim praznicima svi granični prelazi u Srbiji danas će širom otvoriti vrata Srbima koji žive u inostranstvu. Kako reče jedan od naših zemljaka iz Ciriha: „Svaki dolazak u Srbiju za nas je veliki praznik i uvek novo radovanje, ali i stara muka, jer nas put do otadžbine, na čijoj smo „kapiji“ (granici) često uskraćeni za poštovanje, košta vremena, nerava i novca“. Koliko „cenu“ carinskih propisa plaćaju naši sunarodnici iz rasejanja i jesu li dovoljno upućeni šta mogu, a šta ne smeju da unesu u Srbiju?-Kontrola putnika je selektivna i postoji prilična liberalizacija. Ne sme se unositi zabranjena roba, roba trgovačkog karaktera, niti „roba za nekog drugog“, što su najčešći „propusti“ naših zemljaka, koji u ovom periodu dolaze u velikom broju-počinje priču za „Novosti“ Idrija Hadžibegović, šef Odseka za carinsko-pravne poslove fizičkih lica.
Prema njenim rečima u našu zemlju slobodno se može uneti, bez naplate dažbina, lični prtljag, u koji osim odeće, obuće i lekova za ličnu upotrebu spada: 200 cigareta (ili 100 cigarilosa, 50 cigara, 250 grama duvana), jedan litar vina, jedan litar alkoholnog pića, jedan parfem i jedna toaletna voda.
-Ukoliko imate više od navedenog, a to ne prijavite, vi kršite propise. Naši državljani oslobođeni su plaćanja dažbina ako je vrednost predmeta do 100 evra. Ako je veća, plaća se dažbina na punu cenu proizvoda. Kada je novac u pitanju, smeju uneti do 120 hiljada dinara, a bez ikakve potvrde iz Srbije mogu izneti do 2.000 evra -priča naša sagovornica.
Srbi koji su u inostranstvu radili neprekidno najmanje dve godine oslobođeni su plaćanja uvoznih dažbina na predmete za domaćinstvo do ukupne vrednosti od 5.000 evra, ukoliko se trajno vrate u Srbiju. Interesantno je ipak, da Republika Crna Gora ne predviđa mogućnost oslobađanja od plaćanja carine.
Životinje i kućni ljubimci mogu da se unesu samo uz dokument o zdravstvenoj ispravnosti izdat iz dolazeće zemlje (sertifikat i knjižicu o vakcinaciji. Sertifikat je potreban i za biljke ili delove biljaka.
PUTARINA I OSMEH
Najveći broj Srba iz dijaspore kao jedan od najvećih problema navodi visoke putarine koje su usklađene propisima za vozila sa stranim tablicama.
-Stranci smo i ovde i tamo, pa svuda ponešto plaćamo. Putarina za najkraće relacije je 5 evra, pa naviše, u zavisnosti da li je regionalni ili auto-put, a često nam cenu „zarezuje“ kako ko stigne. Za one koji putuju na jug Srbije, auto-putem, to nije zanemarljivo, ako često dolaze-kaže naš zemljak J.M. iz Beča.
Z.J. iz Ciriha ne krije da ga često, uz carinu i kaznu, neka tehnička roba košta skuplje u Srbiji nego u Švajcarskoj, pa TV prijemnik , dok preko Horgoša stigne do Niša, više ne košta 50 nego 150 ili 200 franaka! Retko uspeju da „provuku“ još pokoju flašu pića da im ne naplate. Srbima iz Rumunije na prelazu Vatin najčešće nedostaju osmeh i ljubaznost, naročito naših službenika. Dakle, carinici, nasmešite se, molim!
ZABRANjENA ROBA
-Potpunoj zabrani podležu na prvom mestu municija i droga, zatim otrovi, pesticidi i štetne materije, materijal skaradnog sadržaja koji šteti dobru i interesu zemlje, krivotvorena i bespravno preštampana -kopirana roba (pirati) kao i roba sa lažnim oznakama. Uvek se mora imati na umu i dubinska kontrola, kojoj carinik može da pristupi ukoliko posumnja da je narušen neki od carinskih propisa -poručila je Idrija Hadžibegić.
ROBA
Srbi iz inostranstva najčešće donose hranu i piće, pa neretko, uz zadržavanje imaju i dosta poteškoća. Osim garderobe, donose se alati i oprema, bicikli, traktorske gume, pelceri za cveće. Kod onih koji putuju autobusom problem nastaje kad vozač dođe da naplati „grupnu carinu“.
-Ne postoji grupna carina, neka ih niko ne zavarava. To je indirektna korupcija i putnik nema nikakvu obavezu, čak ima mogućnost da tuži autoprevoznika -poručuje Idrija Hadžibegić.
