Brojna ministarstva vlade Srbije, tri uprave i Direkcija za imovinu u prošloj godini u više navrata kršili su zakone, utvrdila je Državna revizorska institucija, a rezultate revizije budžeta za 2008. predsednik te institucije Radoslav Sretenović juče je predao predsednici Skupštine Srbije Slavici đukić-Dejanović. On je saopštio da su najčešće kršeni Zakon o javnim nabavkama i Zakon o budžetskom sistemu, ali su brojne nepravilnosti utvrđene i kod zapošljavanja po ugovoru o delu i kod prekovremenog rada.
U skladu sa ovlašćenjima DRI preduzećemo sve odgovarajuće mere tako da ćemo u zavisnosti od težine nepravilnosti podneti prekršajne prijave, ali i krivične ukoliko budu utvrđeni elementi krivičnog dela – rekao je Sretenović.
On je pojasnio da je DRI zbog manjka kapaciteta kontrolisala rad 14 ministarstava, tri uprave i Direkcije za imovine i tom prilikom utvrdila da je vrednost nabavki kod kojih nije sproveden tender, viša od dve milijarde dinara. Sretenović je naveo primer Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, koja je bez tendera nabavila bonove za gorivo u vrednosti od 110 miliona dinara. Takođe, Ministarstvo za rad je bez obaveznog postupka nabavljala kompjuterske usluge. Budžetski korisnici su kao opravdanje za to koristili član zakona koji omogućava hitne nabavke bez sprovođenja tendera, ali smo uvereni da te nabavke nisu bile hitne, naglasio je Sretenović.
Predsednik DRI naveo je i primere kršenja Zakona o radu gde je pomenuo da je Ministarstvo ekonomije, ali i druga ministarstva, zaključivalo ugovore o delu sa fizičkim licima sa kojima to nije po zakonu bilo moguće jer su ti poslovi bili iz delokruga ministarstava, a takođe nisu dostavljani ni izveštaji da li su ti poslovi zaista izvršeni. Takođe, utvrđeno je nema evidencije o broju sati koji su radnicima u ministarstvima isplaćivani kao prekovremeni rad, ali je naveo primer Direkcije za imovinu, koja ima 85 zaposlenih, a čak 80 je koristilo prekovremeni rad tokom cele godine. Zakon je kršen kod uglavnom svih budžetskih korisnika koje smo kontrolisali. Bilo je i nekih kod kojih nije bilo nepravilnosti kao što je Ministarstvo za nauku koje ima svoju internu reviziju. Zapravo, kod organa koji imaju internu reviziju manje su i nepravilnosti, rekao je Sretenović.
Među ostalim ustanovljenim nepravilnostima Sretenović je naveo da se Glavna knjiga Trezora, u kojoj se evidentiraju sve promene na računima budžetskih korisnika, ne vodi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. On je naglasio i da u nadležnoj direkciji nema pouzdane evidencije o imovini kojom raspolaže država niti korisnici te imovine dostavljaju zakonom propisane podatke. Takođe, ne prati se ni potraživanje države za deo ostvarene dobiti javnih preduzeća i drugih kompanija u kojima ima udeo.
– Nijedna pozajmica, isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u predviđenom roku niti je vraćena do kraja 2008. Takođe, nijedna pozajmica iz sredstava privatizacije u 2005. i 2006. u iznosu od 14,9milijardi dinara nije vraćena do kraja 2008. Nije utvrđeno da su preduzete mere za naplatu tih potraživanja, a isplate novih pozajmica iz sredstava privatizacije vršena su i dalje istim subjektima iako ranije uzeti novac nisu vratili. Osim toga i pozajmica od 35 milijardi dinara za finansiranje tekućeg budžetskog deficita nije vraćena do kraja 2008. što je suprotno Zakonu o javnom dugu. Te pozajmice nisu samo iz 2008. već ima i onih koje su uzete mnogo ranije, čak i iz 1994. godine, ali to su bile kratkoročne pozajmice i trebalo je da ih budžetski korisnici vrate. Kako su se vlade smenjivale, menjali su se i ministri, ali nisu preduzimali ništa da te pozajmice budu vraćene – rekao je Sretenović.
Država ne zna ni koliko zapravo duguje Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i drugim međunarodnim institucijama, za dugovanja preuzeta od banaka i preduzeća jer se razlikuju podaci Glavne knjige Trezora i Agencije za osiguranje depozita. Na kraju, vlada je u 2008. isplatila i 4,59 milijardi dinara na ime četiri garancije u iznosu od 15,1 milijardi dinara, ali je utvrđeno da regresni zahtevi prema direktnim dužnicima nisu ispostavljeni niti se preduzimaju mere da sredstva budu naplaćena.
Sretenović je juče najavio da će tokom 2010. kako budu primljeni novi revizori započeti reviziju budžeta lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Sretenović je podsetio i da je Srbija poslednja zemlja u Evropi u kojoj je uspostavljena DRI, a ograničenu reviziju budžeta za 2008. uradilo je samo četiri revizora sa dva asistenta.
Predsednik Skupštine Slavica đukić Dejanović istakla je da ne spori da su mnogim političarima bila puna usta priče o pomoći nezavisnim telima, ali da nije bilo dovoljno razumevanja kada je trebalo da im se obezbede uslovi za rad. Ona je naglasila da će vlada morati da uvaži sadržaj izveštaja.
Šabić: Situacija je zabrinjavajuća
Predstavljanju izveštaja prisustvovali su i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, Zaštitnik prava građana Saša Janković i predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije. Poverenik Šabić rekao je novinarima da je situacija zabrinjavajuća ako se već u uvodnoj rečenici izveštaja navodi da se Glavna knjiga Trezora vodi suprotno zakonu jer je to dokument od presudnog značaja za predstavu o bilo kakvom odgovornom raspolaganju finansijskom imovinom države. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić istakao je da izveštaj ukazuje na ozbiljne sistemske probleme. Samo se mogu nadati da će ovaj izveštaj da ponese sa sobom i neke konsekvence za prekršioce, rekao je Nenadić.
Nepravilnosti
Neke od najvećih grešaka revizori su pronašli u ugovorima o uslugama sa privatnim firmama koje su ministarstva zaključivala. Tako je Ministarstvo rada u 2008. sa preduzećem Korespondent sklopilo ugovor o prevođenju u vrednosti od 3,18 miliona dinara. U toku prošle godine Ministarstvo je Korespondentu isplatilo ukupno 4,9 miliona dinara, odnosno za 1,73 miliona više od iznosa definisanog u ugovoru, što je suprotno Zakonu o javnim nabavkama. Uz to deo isplaćenih sredstava od 127.000 dinara proknjižen je kao usluga obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, a ne kao usluga prevođenja.
Uz to, ovo ministarstvo je 2006. zaključilo i ugovor sa firmom Saga o održavanju računarskog sistema po ceni od 3,2 miliona dinara godišnje, posle čega niko u Ministarstvu nikad nije proverio da li bi tu cenu trebalo sniziti u skladu sa cenama na tržištu, iako je to bilo predviđeno ugovorom, a čak nisu pravljeni ni zapisnici o obavljenim popravkama. Ministarstvo je zaključilo i ugovor o održavanju računara sa firmom Informatika, koji prema revizorskom izveštaju, nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Ministarstvo rada je ugovor o održavanju računara sklopilo i sa firmom Get kompjuters u iznosu od 309.000 dinara sa PDV-om mesečno, na šest meseci, i sa mogućnošću produženja uz obostranu saglasnost. Zanimljivo je da je Ministarstvo nastavilo da Get kompjutersu prosleđuje isplate i po isteku ugovora, pri čemu revizorima nije pokazana saglasnost za produženje ugovora, tako da je ukupno isplaćeno 1.049.000 dinara mimo ugovora. Ugovor je protivan Zakonu o javnim nabavkama i zato što je Get kompjutersu ukupno isplaćeno 4,88 miliona dinara, što je ugovor velike vrednosti, a ne male, kako je to zavelo ministarstvo. Revizori su utvrdili čak i to da je Ministarstvo rada Get kompjutersu dva puta platilo istu uslugu, a da nikada nije tražilo povraćaj novca.
I druga ministarstva su pravila greške, pa je tako Ministarstvo prosvete sa Prosvetnim pregledom zaključilo ugovor o štampanju testova za prijemni ispit po ceni od 5,7 miliona dinara, bez raspisivanja javne nabavke. Ministarstvo ekonomije je sklopilo 59 ugovora o delu za poslove za koje po zakonu nije dozvoljeno zaključivanje takvih ugovora. To je učinilo i ministarstvo rada sa 35 lica, čije su plate varirale od 22.000 dinara za obične kancelarijske poslove do 75.000 za savetodavne i protokolarne poslove. Propusti su utvrđeni i kod ministarstva trgovine, spoljnih poslova, zdravlja, za Kosovo i Metohiju, finansija, prosvete, kulture, zaštite životne sredine…
