Kriza u globalnim razmerama će biti još gora, onaj model kapitalizma više ne funkcioniše, traži se novi, ali još niko ne zna kakav bi on trebalo da bude
Vidim da je situacija loša po tome što su kafane u Srbiji prazne. Kriza je velika i nije najopasnije to što je kriza, nego što su ljudi izgubili poverenje i upali u apatiju. Narod je digao ruke, nema više nade, nema alternativu. Opozicija je ista kao vlast, što znači da nema nikoga ko može ponuditi rešenje. To me najviše brine, čim ljudi gube nadu, onda nema energije da se išta menja – ocenjuje trenutnu situaciju u Srbiji dr Isak Adižes, osnivač i programski direktor Adižes instituta, tvorac metodologije upravljanja preduzećima, u razgovoru za magazin Biznis“.
Vidite kakve su revolucije u Africi – Libija, Egipat, Tunis, čak i Hrvatskoj 10.000 ljudi maršira, viče, protestuje. A u Srbiji – niko ništa. To znači da su ljudi digli ruke, a to je zabrinjavajuće. Nije problem kriza, nego posledice krize, koja se stalno nastavlja, produžava se iz jedne u drugu…
I kako vidite Srbiju u celom tom procesu u globalnoj krizi?
– Mislim da će kriza u globalnim razmerama biti još gora, pošto smatram da njeni koreni nisu rešeni. Ubačeno je mnogo para na tržište, pomaže se organizacijama koje propadaju, ali time što pokrivate problem parama ne znači da je bolest izlečena. To je kao da imaš rak, a uzimaš neki aspirin, pa sve izgleda u redu.
Koren problema je u tome što je kapitalizam bankrotirao, kao što je predhodno socijalizam bankrotirao, zbog velikih promena – tehnoloških, globalizacije… Onaj model kapitalizma više ne funkcioniše, sada se traži novi, ali niko još uvek ne zna da kaže kakav bi on trebalo da bude, još uvek nema rešenja. Nema novog Kejnza da pronađe novo rešenje, kao posle velike depresije.
Gde vi vidite izlaz iz krize?
– Moje je mišljenje, a znam da će to zaprepastiti srpski narod, da je rešenje u samoupravljanju. Ozbiljno to mislim. Naravno, ne ono i onakvo vulgarno samoupravljanje, kakvo je bilo, ali treba zatvoriti ciklus. Kapitalizam nije zatvoren ciklus – gore su oni koji imaju para, dole su radnici, i to je vertikala. Ja sam mnogo pisao o tome zašto je samoupravljanje propalo: zato što nije u onom sistemu priznalo da je važan kapital. I to je greška. Mora se priznati kapital. I kao drugo, ne možete imati demokratiju na nivou preduzeća, a diktaturu na nivou države, to ne ide. Ali, kada bi demokratija bila na oba nivoa, uz priznanje kapitala – to je rešenje.
Ali samoupravljanje je kod nas propalo…
– Samoupravljanje je bilo integracija, vulgarno politički primenjena. Komunistička partija je vodila preduzeće, i to je bila greška. Ali, ako uzmete samoupravljanje kao teoriju, i popravite je da bude bazirana na logici, a ne na političkim vrednostima, ona može funkcionisati, i tu je budućnost. Ipak, da bi se to sprovelo, trebalo bi promeniti sistem vrednosti kapitalizma – reći kapitalistima da bi radnici trebalo da imaju svoj glas, a to je već revolucija…
Koji su glavni problemi kapitalista, odnosno samog upravljanja u svetskim kompanijama?
– Kapitalizam je zasnovan na tržišnom sistemu, što znači da postoji konkurencija među preduzećima. Sada je taj sistem uveden unutar preduzeća, i događa se sukob radnika i menadžmenta, i sve se raspada. Trebalo bi zatvoriti ciklus, naći sistem gde ima saradnje i raditi zajednički.
Moje je mišljenje da se samoupravljanje bilo propuštena prilika Jugoslavije, na žalost. Ovo novo samoupravljanje neće se roditi na ovim prostorima jer je bivša Jugoslavija sa tim sistemom prošla kroz vrlo bolno iskušenje. Rodiće se u Americi, i to se već dešava. Imamo primete Junajted Erlajnsa ili fabrika automobila. Još uvek to nije ono pravo jer je ipak reč o konfrotaciji, ali polako se javlja.
Da li su aktuelni nemiri i revolucije u Africi uzrokovani globalnom ekonomskom krizom ili su možda njen nastavak?
– Sav taj narod koji se tamo buni i protestuje zna šta neće, ali ne zna šta hoće. Oni neće diktaturu, ali ne znaju šta je to demokratija, pošto je nikada nisu ni imali. Na primer, demokratija je bazirana, između ostalog, i na slobodi medija, a oni su u Egiptu pretukli novinarku, dakle ne dozvoljavaju slobodu izražavanja. Oni prosto nemaju to iskustvo od malih nogu. Mislim da će se tamo desiti nešto kao u Iranu, gde su izveli revoluciju, zbacili predhodnog vladara i, šta se desilo – došla je druga diktatura. Doći će neko drugi i taj drugi će se ponovo obogatiti.
A kako će se to odraziti na krizu na globalnom nivou? Da li to znači da ćemo stalno imati krize?
– Što se tiče efekta na globalnom nivou, svi znamo da će nafta biti skuplja, berza će pasti, i biće nove krize. Javiće se nova ekonomska kriza pošto koreni ove sadašnje nisu rešeni, i to samo ubrzava ceo proces. Jedan engleski vrhunski ekonomista je nedavno rekao da će iduća kriza biti još gora. Ja to govorim već nekoliko meseci i siguran sam da nam predstoje nove globalne krize.
(Isak Adidžes (74) je osnivač i direktor Adidžes Instituta, Santa Barbara, SAD. Tvorac je metodologije koja nosi njegovo ime i renomirani konsultant kompanija i vlada širom sveta (Švedska, Brazil, Meksiko, Grčka, Izrael). Poznat po jedinstvenom pristupu upravljanju organizacionim promenama, zasnovanom na procesu u kome se izgrađuje međusobno poštovanje i poverenje.)
