čak i da svetska kriza ne okrnji doznake gastarbajtera, pristigli novac neće presudnije odrediti kurs dinara, smatraju ekonomisti.
Kurs evra je danas preskočio još jednu psihološku granicu“ i oborio još jedan ovogodišnji rekord, prešavši po srednjoj vrednosti devedeset dinara za evro. I dok instrumenti monetarne politike polako posustaju u zaustavljanju klizanja dinara, a ministri se međusobno bore pri usvajanju budžeta u startu osuđenog na deficit od najmanje 46,5 milijardi dinara, jedna od poslednjih nada (p)ostaje – dijapora. Rođaci u Srbiji već decenijama su navikli da će im autobusom, poštom ili po nekom poznaniku (a ponajmanje preko računa), stići neka crkavica od rodbine iz inostranstva. Sada se u taj novac uzdaju i političari, bar toliko da se primiri kurs. Ekonomisti su skeptični, jer i ako dođe ista količina novca kao ranije, neće odmah ići na tržište, a istorija kretanja kursa u novembru i decembru u prethodnih nekoliko godina ne opravdava takve nade.
Nada u proceni
Prema rečima guvernera NBS Radovana Jelašića, uprkos krizi u Evropi, nema razloga da u Srbiju poslednjeg meseca u 2008. dođe manje deviza nego obično. Kada se to pogleda sa strane kursa, pritisak male ponude pri velikoj tražnji na devizni kurs mogao bi da popusti. U smirujuće kursno dejstvo gastarbajterskog novca veruje Srđan Srećković, ministar za dijasporu.
Međutim, s obzirom na to da su zemlje evro-zone u recesiji, iz koje stručnjaci ne vide izlaz bar još nekoliko kvartala, da velike kompanije otpuštaju ili šalju na prinudne odmore desetine hiljada radnika, pitanje je da li će i naši gastarbajteri doneti dovoljno deviza da se olakša odbrana kursa. Profesor Mlađen Kovačević ocenjuje da zbog recesije u zemljama gde naši ljudi rade postoji opasnost da će oni prvi doći na red prilikom otpuštanja.
činjenica je da od 25. decembra do 14. januara dolazi do većih priliva doznaka iz inostranstva, možda čak i više nego u julu i avgustu. Moguće je da će te devize malo olakšati pritisak na kurs i da će NBS morati manje da interveniše na deviznom tržištu. Međutim, iako se političari nadaju velikom prilivu, pitanje je koliko će oni deviznih sredstava doneti u Srbiju, zbog recesije u zemljama u kojima rade. Pretpostavljam da će biti štedljiviji, a iako donesu istu sumu kao i ranije, mislim da će manje staviti u banke ili promeniti kod menjača, a više će dati rodbini na ruke, za crne dane – ocenjuje Kovačević.
Dolazak gastarbajtera bi mogao da ima i negativne efekte po bankare. Oni, naime, drže velike sume u srpskim bankama, gde se okamaćuju po mnogo većim stopama nego, recimo, u Nemačkoj ili Švajcarskoj. S obzirom na krizu, mogli bi ove godine više da podignu deviza nego što će da polože na štednju, što bi bilo vrlo nepovoljno za banke, upozorava Kovačević.
Vreme da se pusti“ kurs
Što se kursa tiče, prema rečima Kovačevića, sada je pravo vreme da NBS pusti da se odnos formira tržišno i bez intervencija, jer niže cene goriva i sirovina deluju deflatorno.
– NBS je do sada vodila dvoličnu politiku. Kada dinar jača, onda ga formira ponuda i tražnja, a kada pada, onda mora da se interveniše, tobože zbog fluktuacija, a u stvari da se brani. Sada je dobra prilika da se kurs uravnoteži – napominje Kovačević.
Ministar Srećković ponavlja procene Svetske banke da je prošle godine u Srbiju ušlo 4,9 milijardi dolara, procene NBS kažu 3,58 milijardi, a u prvoj polovini ove godine beleži se 1,64 milijarde. Ukoliko se pogleda poslednji mesec prethodnih godina, dolazi se do zaključka da dinar nije posebno jačao, iako je bilo većeg priliva deviza. Jedini izuzetak je prošla godina, ali ne zbog jačanja, već zbog naglog slabljenja dinara u novembru u odnosu na oktobar, sa 77,2 na 84,75 dinara za evro, da bi se u decembru vratio na 79,23 dinara.
činjenica je da od 25. decembra do 14. januara dolazi do većih priliva doznaka iz inostranstva, možda čak i više nego u julu i avgustu. Moguće je da će te devize malo olakšati pritisak na kurs i da će NBS morati manje da interveniše na deviznom tržištu. Međutim, iako se političari nadaju velikom prilivu, pitanje je koliko će oni deviznih sredstava doneti u Srbiju, zbog recesije u zemljama u kojima rade. Pretpostavljam da će biti štedljiviji, a iako donesu istu sumu kao i ranije, mislim da će manje staviti u banke ili promeniti kod menjača, a više će dati rodbini na ruke, za crne dane – ocenjuje Kovačević.
Dolazak gastarbajtera bi mogao da ima i negativne efekte po bankare. Oni, naime, drže velike sume u srpskim bankama, gde se okamaćuju po mnogo većim stopama nego, recimo, u Nemačkoj ili Švajcarskoj. S obzirom na krizu, mogli bi ove godine više da podignu deviza nego što će da polože na štednju, što bi bilo vrlo nepovoljno za banke, upozorava Kovačević.
Vreme da se pusti“ kurs
Što se kursa tiče, prema rečima Kovačevića, sada je pravo vreme da NBS pusti da se odnos formira tržišno i bez intervencija, jer niže cene goriva i sirovina deluju deflatorno.
– NBS je do sada vodila dvoličnu politiku. Kada dinar jača, onda ga formira ponuda i tražnja, a kada pada, onda mora da se interveniše, tobože zbog fluktuacija, a u stvari da se brani. Sada je dobra prilika da se kurs uravnoteži – napominje Kovačević.
Ministar Srećković ponavlja procene Svetske banke da je prošle godine u Srbiju ušlo 4,9 milijardi dolara, procene NBS kažu 3,58 milijardi, a u prvoj polovini ove godine beleži se 1,64 milijarde. Ukoliko se pogleda poslednji mesec prethodnih godina, dolazi se do zaključka da dinar nije posebno jačao, iako je bilo većeg priliva deviza. Jedini izuzetak je prošla godina, ali ne zbog jačanja, već zbog naglog slabljenja dinara u novembru u odnosu na oktobar, sa 77,2 na 84,75 dinara za evro, da bi se u decembru vratio na 79,23 dinara.
NBS prodala deset miliona, evro 90,59
Dinar će danas dostići nov negativan rekord, jer prema srednjem kursu NBS evro vredi 90,59 dinara. Srpska valuta je oslabila za 84 para u odnosu na vrednost od utorka, a centralna banka je, radi povećanja likvidnosti deviznog tržišta, prodala deset miliona evra, čime je suma intervencije u 2008. narasla na 1,039 milijardi evra.
Menjači su juče evro kupovali između 88,70 i 89,50, a prodavali ga od 90,50 do 91 dinar. U bankama se kursna lista za efektivu kretala između 87,50 i 88,18 dinara, dok se prodajna cena kretala od 90,96 do 91,99. Za firme u bankama evro se kretao između 87,50 i 88,13 pri kupovini, a pri prodaji od 91,27 do 91,99 dinara.
