Do kraja ove godine, prema slovu Zakona o privatizaciji, u Srbiji više ne bi trebalo da postoje društvene firme. Ukoliko bi se dogodilo da državni funkcioneri ispoštuju zakon, Srbija će biti u poziciji da privatizuje još samo ono najvrednije – državna preduzeća.
– Dao sam nalog da se još jednom pročešlja spisak preostalih društvenih preduzeća i da se vidi šta vredi i šta može da se privatizuje. Očekujem da ćemo čitav proces završiti do kraja 2007. kada u Srbiji više neće biti društvenih preduzeća – izjavio je odlazeći ministar za privredu Predrag Bubalo.
U protivnom, kaže ministar Bubalo, preduzeća koja se ne budu do kraja godine privatizovala, otići će u stečaj.
– Ja sam bliži ideji da firme koje se ne privatizuju, a ne odu u stečaj, kao državni kapital prenesu u privatizacioni registar, dakle da se na izvestan način podržave, odakle će akcije dobijati svi punoletni građani koji svoje pravo nisu iskoristili – kaže ministar privrede.
Prema evidenciji Agencije za privatizaciju, u državi je ostalo 59 društvenih preduzeća koja čekaju na privatizaciju. Među njima su i neka zvučna imena, čak i bivši giganti iz doba SFRJ. Na listi su „Generaleksport“ kao i ICG, „Rudarsko-topioničarski basen Bor“, „Goša holding korporacija“ i druge. NJihova vrednost zasad nije poznata. Prihodi od prodaje nekih društvenih preuzeća poput „Jugošpeda“, „Trajala“, „Magnohroma“, „Azotare Pančevo“ ili „Severa“ iz Subotice, ukupno su dostigli 40 miliona evra. Među preostalim preduzećima najbolje se kotira RTB Bor koji je procenjen na 266,7 miliona evra, a već sad je poznato da rumunski konzorcijum „Kuprom“ nudi 400 miliona evra. Ipak, nisu svi saglasni da će se zakon i ispoštovati, kao ni da će se obistiniti želja ministra da do kraja ove godine ne preostane nijedno društveno preduzeće.
Ekonomski savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević, štaviše, tvrdi da će država prekršiti zakon, jer neće privatizovati sva društvena preduzeća.
– Prvo, u našoj zemlji ne postoji politička volja da se društvena i državna preduzeća privatizuju jer to smanjuje mogućnost manipulacija partija koja posle svakih izbora najviše pregovaraju upravo o tome – kome će pripasti koje predzeće. Sve partije, dok su u opoziciji najavljuju i preispitivanje privatizacije, čak i njeno zaustavljanje, tako da nije jasno kako će se taj posao uspešno završiti, i kada – kaže Kovačević.
Kao dodatni problem za vladu, Kovačević navodi i potpuni nered u registrima preduzeća, pa se tako u privatizaciji pominju uglavnom društvene firme, ali ne i državne, dok u Agenciji za privredne subjekte uopšte i ne postoji podatak šta je sa državnim kapitalom u mešovitim preduzećima, dakle, onim koja su već privatizovana, ali je država zadržala manjinske pakete akcija, a nepoznato je i kako se upravlja tim kapitalom. Kao mogući izlaz Kovačević vidi još jedino pritisak iz međunarodne zajednice.
– Kao i za sve ostalo, mi reagujemo tek kad nas svet natera da nešto uradimo. Najbolji primer za to je privatizacija Naftne industrije Srbije u koju se ušlo tek na insistiranje Međunarodnog monetarnog fonda. Očekujem da se takvi slučajevi ponove, a Srbija će uspehe u privatizaciji postići jedini pod pritiskom Evropske unije i MMF-a – napominje Milan Kovačević.
