Organizatori hrvatskog dela regate su Kajak kanu klub Aljmaš i udruženje „Plavi Dunav“ iz Borova. Nakon 34. dana plovidbe, u petak 26. jula, kajakaše je u Hrvatskoj ugostila opština Borovo i Udruženje “Plavi Dunav”.
– Ovo je drugi put da je Borovo domaćin Međunarodne dunavske regate. Ponosni smo da imamo priliku da ugostimo ljude koji učestvuju u regati. Za sve ljude koji će danas u Borovu da se odmore i predahnu od puta, obezbedili smo prostor za smeštaj. Spremili smo i kulturno-zabavni program na kojem će nastupiti Muška pevačka grupa “Naši koreni”, folklorna sekcija Zavičajnog udruženja Srba Ozrena i Posavine, Kulturno-umetničko društvo “Branislav Nušić” i Tamburaški sastav “Dunavske zore”. Biće poslužena i večera, koju pripremaju članovi “Plavog Dunava”, po prvi put pečemo langošice za koje su ljudi veoma zainteresovani, a za večeru spremamo pasulj – rekla je predsednica “Plavog Dunava” Desa Jankov.
U Borovu se odmaralo 110 kajakaša iz celog sveta
Učesnicima 64. Međunarodne dunav..
Popularni turnir u futsalu „u rupama“ na stadionu Fudbalskog kluba Vuteks-Sloga stigao je do svog kraja. Najbolji igrači malog fudbala iz Vukovara i šire okoline su se dve nedelje borili za titulu najboljih i bogat nagradni fond koji su obezbedili organizatori i sponzori. Tradicionalni memorijalni turnir već šestu godinu uzastopno uspešno organizuje Udruženje mladih „Reakcija“ iz Vukovara.
– Zadovoljni smo što je sve proteklo u najboljem redu. U zavisnosti od dana do dana bila je različita posećenost turnira, ali na kraju možemo sigurno da budemo zadovoljni. Broj ekipa je standardno u padu i to je nešto na šta ne možemo puno da utičemo jer je veliki odliv stanovništva, ali opet smo uspeli da okupimo jako dobre ekipe i igrače. Na našem turniru su igrali i neki bivši futsal reprezentativci hrvatske i mislim da smo na kraju odradili posao kako treba – kaže sekretar Udruženja mladih Reakcija Nikola Ostojić.
Memorijalni turnir u malom fudbalu „Slobodan Tišov Lujo“ igrao se u tri kategorij..
Udruženje antifašističkih boraca i antifašista opštine Trpinja i Mesni odbor Bobota svake godine na ovaj dan odaju pomen i polažu vence na dva spomen obeležja podignuta u centru sela u čast NOB-a. Na taj način prisećaju se dana kada je prvi put u ovim krajevima ustaškoj vlasti pružen oružani otpor, a zatim podignut narodni ustanak.
– Danas polažemo vence na spomenik NOB-u koje je podigao narod iz mesta Bobota, na spomen pločama nalazi spisak ubijenih meštana među kojima i 190 Roma koji su oterani u Jasenovac i tamo svi ubijeni. Današnji dan obeležavamo kao dan antifašizma, jer je 25. jula 1941. godine Đoko Patković zajedno sa Slavkom Matić naišao na žandarsku patrolu koja je pokušala da ih legitimiše i najverovatnije i uhapsi te je on pištoljem ubio dvojicu i pobegao. Skrivao se u atarima, a sa njim i nekoliko njegovih drugova. Kasnije je skupio momke i iz drugih sela – rekao je predsednik Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Bobota Vlajko Brkić.
Predsednik UABA-e Vukovarsk..
Generalni direktor Radio-televizije Vojvodine Miodrag Koprivica i predsednik Odbora za informisanje i veru Zajedničkog veća opština Srđan Kolar potpisali su 25. jula u Novom Sadu ugovor o nastavku saradnje pa će emisija „Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ i dalje biti emitovana na pokrajinskom javnom servisu.
„Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ je polučasovna emisija koja se bavi životom Srba u Republici Hrvatskoj i predstavlja jedini televizijski format koji se u Hrvatskoj proizvodi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
– Proizvodimo 8 do 9 priloga u svakoj emisiji svakih 15 dana. Mi kao jedinstveni isključivo se bavimo problematikom Srba. Kako sam rekao da je to jedinstveni projekat onda možete sami da zaključite da je to izuzetno važno za srpsku zajednicu u Republici Hrvatskoj – rekao je u izjavi za RTV predsednik Odbora za medije ZVO-a Srđan Kolar.
U planu je 26 novih emisija koje će biti emitovane svake dve nedelje. „Hronika“ se na RTV-u emituje od svoje prv..
Idete li iz pravca Osijeka prema susednoj Mađarskoj ili obrnuto, čak i ako ste maksimalno fokusirani na vožnju prolazeći Osječkom ulicom u Belom Manastiru nemoguće je ne primetiti novo zdanje zgrade živahnih boja na kojoj dominiraju bela, siva, crna i žuta. No, ako ste pomislili da je dotična zgrada rezultat oživele stanogradnje u Hrvatskoj, koja se vidi i u jedinom baranjskom gradu, prevarili biste se.
Zgrada o kojoj upravo čitate rezultat je završene realizacije projekta „Izgradnja socijalnih stanova“, u sklopu Intervencijskog plana grada Belog Manastira i opštine Darda. Ukupni prihvatljivi troškovi projekta iznose 6.736.987 kuna, od čega je bespovratno 5.725.439 kuna. Višestambena zgrada u Osječkoj ulici 136 u Belom Manastiru ima ukupno 20 stanova za socijalno ugrožene najmoprimce i njihove porodice sa zaštićenom najamninom, od kojih je u prizemlju šest, a na prvom i drugom spratu po sedam stanova. Što se kvadrature tiče šest stanova ima 29,45 kvadrata, šest 30,50 kvadrata, šest 38..
Biblioteka vukovarskog Srpskog kulturnog centra, nazvana po čuvenom srpskom piscu, pesniku, izdavaču i kaligrafi Zahariji Orfelinu, otvorena je pre tri meseca, odnosno 11. aprila. Svečanom otvaranju biblioteke prisustvovali su tada brojni ugledni i značajni gosti među kojima sekretar Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Igor Jovičić, vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim, viši savetnik u sektoru za kulturno stvaralaštvo i kreativne industrije Mladen Vesković, generalni konzul i konzulka Republike Srbije u Vukovaru Milan Šapić i Ljudmila Ostojić, pomoćnik direktora Kulturnog centra Novi Sad Miljana Kozarov i mnogi drugi.
Međutim, iako raspolaže zaista bogatim knjižnim fondom od otvaranja do danas u njoj knjige posuđuje tek desetak članova. Na njenim policama složeno je više od 10.000 knjiga koje su unesene u bazu podataka, ali stvaran broj je ipak veći jer 5.000 knjiga još uvek nije razvrstano po kategorijama niti upisano u bazu.
– Među knjigama je najviše beletris..
Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje AP Vojvodine i Grad Novi Sad finansiraće kupovinu 191 školske torbe za svakog đaka prvaka koji će ove jeseni krenuti u prvi razred u nastavi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Ova donacija rezultat je molbe Zajedničkog veća opština da se dobra praksa, koja je uspostavljena prošle godine, nastavi i ove.
– Ovime su strukture Pokrajinske vlasti i Grada Novog Sada još jednom pokazale svoju čvrstu podršku i pomoć Srbima na istoku Republike Hrvatske u očuvanju svog nacionalnog identiteta na čemu im Zajedničko veće opština, u ime svih pripadnika srpske zajednice na teritoriji koju svojim delovanjem pokriva, od srca zahvaljuje – kaže predsednik ZVO-a Srđan Jeremić.
Đake prvake će školske torbe dočekati u njihovim školama prvi dan školske godine, a sve učenike zaključno sa petim razredima i besplatne radne sveske za koje je sredstva, takođe, izdvojila Pokrajinska vlada.
The post Besplatne školske torbe za buduće đake prvake appeared first on..
Sabor narodnog stvaralaštva Srba na tromeđi Bosne, Like i Dalmacije 25. „Sijelo Tromeđe“ održano je u porti dva pravoslavna hrama posvećena Rođenju Presvete Bogorodice i Svetom Jovanu Preteči u selu Strmica. U dva dana održavanja „Sijela“ Strmica je bila centralno mesto okupljanja čuvara tradicije, ljubitelja i poštovalaca krajiške izvorne pesme, običaja i nošnji jednog naroda, kojima se diče i koje čuvaju od zaborava.
Ovogodišnje „Sijelo Tromeđe“ zvanično je otvorio kninski gradonačelnik Marko Jelić poručivši da su igra i pesma oduvek u ovom kraju bili i ostali simbol kulturnog bogatstva i raznolikosti, istovremeno podsećajući na lik i delo pokojnog Rade Matijaša, idejnog tvorca ovog krajiškog saborovanja.
Organizatori su se potrudili da i ovaj put posetiocima prirede bogat program, sa nastupima više od dvadeset pevačkih grupa izvorne muzike, folklornim društvima, vokalnim solistima i nizom aktivnosti kojima su uveličali ovu, za Srbe u Dalmaciji, najznačajniju manifestaciju.
– Od o..
Negde otprilike u ovo vreme prošle godine, kroz tekst pod naslovom „Koliko Srba radi u javnom sektoru Vukovarsko-sremske županije“ dokazali smo da gotovo nijedno pravosudno ili telo državne uprave na području ove županije ne poštuje Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kada je u pitanju proporcionalno zapošljavanje Srba na ovom području. Ista je situacija verovatno i ove godine što se vrlo lako može i dokazati kroz slanje nekoliko zahteva za dobijanje tih informacija i malo pravne borbe da se do njih dođe kod onih institucija koje te podatke na prvu ne žele da dostave.
Ove godine to nismo dokazivali iz dva razloga. Prvi je da besomučnim dopisivanjem ne umaramo državne službenike u vreme godišnjih odmora, a drugi je razlog što ovi podaci, niti su tada nekoga zanimali, niti ih zanimaju danas. Ovakvo nepoštovanje Ustavnog zakona zanima eventualno neke visokoobrazovane pripadnike srpske zajednice koji su u nemogućnosti da se zaposle, uglavnom već potražili svoju egzistenciju u drug..
Polača je od Knina udaljena nekih petnaestak kilometara. Selo je veliko i deli se na Malu i Veliku Polaču, Podinarje i Turić. Nalazi se jugoistočno od Knina, u podnožju planine Dinare. U njenom okruženju na istoku je Kijevo, na jugu Markovac, Riđane i Orlić, na zapadu Biskupija i Topolje, na severozapadu Bralovci i Golubić, a na severu su bosanska sela.
U ovom selu ili skupu polačkih sela, podno planine Dinare, pre poslednjeg rata, prema rezultatima zvaničnog popisa, živelo je 1577 pravoslavnih Srba.
– Ovo selo je, možemo reći, sastavljeno iz više sela. Od poslednjeg rata broj stanovnika je deset puta manji. Danas je na Polači svega 160 ljudi, koji žive u sedamdesetak domova. Neko je tu pola godine pa zimuje kod dece, a neko čitavu godinu. Ljudi se većinom bave stočarstvom. Selo nažalost nema vodu iako se nalazi na magistralnom putu koji Knin spaja sa Splitom. U susednom selu Kijevu ima vodovod, u Kninu ima vodovod, ali na Polači, koja je između Knina i Kijeva, nema vode, tako da to ..