Svojim najvećim bogatstvom smatram to što imam dom u tri zemlje i svuda se osećam kao kod kuće

Svojim najvećim bogatstvom smatram to što imam dom u tri zemlje i svuda se osećam kao kod kuće 1Foto: Privata arhiva

Sanja Beronja u inostranstvo je otišla sa 19 godina, nakon srednje škole. Danas je doktorantkinja na Visokoj školi za društvene nauke u Parizu (EHESS) i Centru Mark Bloch u Berlinu, gde piše doktorat na temu preduzetništva i visokih tehnologija u Francuskoj i Nemačkoj. Ipak, ne isključuje mogućnost da se vrati u Srbiju.

Kao đak generacije Filološke gimnazije, dobila je punu stipendiju Fakulteta političkih nauka u Parizu (Sciences Po Paris) za osnovne i master studije političkih nauka i međunarodnih odnosa. A odluku da studira u Francuskoj, kako kaže, donela je zbog ljubavi prema francuskom jeziku i želji da stekne iskustvo života u inostranstvu.

„Moja odluka nije bila da se trajno iselim iz Srbije, već da steknem novo iskustvo. Oduvek sam volela strane jezike, govorim tečno sedam jezika, pa me je vodila želja za akademskom avanturom. Rekla bih da je ta glad ostala prisutna do danas. Nakon petnaest godina u Francuskoj, preselila sam se u Berlin zbog doktorata.Nema osećaj da sam se trajno iselila iz Srbije. Moja porodica je i dalje tamo, bliski prijatelji takođe. Za vreme pandemije sam dosta vremena provela u Srbiji i stekla utisak da ponovo živim tamo. Sada idem mnogo češće nego ranije, pa sam produbila odnos sa zemljom“, naglašava Sanja Beronja u razgovoru za Danas.rs.

Kada je odlazila za Francusku, priznaje, nije imala jasan plan za kasnije. Želja joj je, kaže, bila da završi fakultet i onda odluči o daljim koracima.

Svojim najvećim bogatstvom smatram to što imam dom u tri zemlje i svuda se osećam kao kod kuće 2
Foto: Privatna arhiva

„Ukazala se poslovna prilika u Francuskoj i to sam iskoristila. Potom sam dobila priliku u Berlinu i nju sam isto prihvatila. Međutim, ne isključujem mogućnost da se vratim u Srbiju. Plan koji već ostvarujem je da budem što češće u Srbiji, da upoznajem kvalitetne ljude na profesionalnom polju i da se angažujem na zanimljivim projektima. Uverena sam da će to stvoriti dobre uslove da što češće i sve duže budem u Srbiji“, ističe naša sagovornica.

I Srbija i Francuska i Nemačka pružile su joj, kako kaže, mnogo. Naglašava da je u Srbiji dobila „fantastično“ obrazovanje u osnovnoj i srednjoj školi, čega je postala svesna tek po odlasku u inostranstvo kada je, kako kaže, videla koliko košta obrazovanje u drugim zemljama, posebno u SAD-u.

„Tokom celog školovanja u Srbiji sam primala novčane nagrade za osvojena prva mesta na republičkim takmičenjima, bila sam stipendista republičke Fondacije za mlade talente itd. Francuzima i Nemcima je posle bilo lako da nastave da „ulažu“ u mene. Zato se nikako ne bih složila sa ljudima koji kritikuju sve u Srbiji. Kada odete u inostranstvo, shvatite koliko je kvalitetnih stvari u Srbiji uprkos svim problemima koje smo imali“, dodaje ona.

Svojim najvećim bogatstvom smatram to što imam dom u tri zemlje i svuda se osećam kao kod kuće 3
Sanja Beronja Foto: Privatna arhiva

Francuska joj je pružila mogućnost da nadogradi obrazovanje i stekne diplomu prestižnog fakulteta uz punu stipendiju, što itekako ceni, jer, kako navodi, ima prijatelje koji godinama otplaćuju studentske kredite.

„Nemci su mi takođe dali priliku da svoje doktorsko istraživanje vodim u odličnim uslovima u Berlinu. Svojim najvećim bogatstvom smatram to što danas imam dom u tri zemlje i svuda se osećam zaista kao kod kuće“, ističe Sanja Beronja za rubriku „Naši ljudi u svetu“.

Trudim se da o dešavanjima u Srbiji uvek saznam „iz prve ruke“

Dešavanja u Srbiji prti, najčešće preko medija i kroz razgovor sa bliskim ljudima. Trudi se, kako kaže, da uvek sazna stvari iz prve ruke, to jest da vest iz medija proveri sa nekim na licu mesta.

„Naravno, ne slažem se sa mnogim stvarima koje se dešavaju u zemlji, ali isto tako vidim i pozitivne promene. S obzirom na moje akademsko i radno iskustvo, najviše pratim vesti u oblasti visokog obrazovanja, nauke i novih tehnologija. Tu se dešavaju jako dobre stvari na koje sam ponosna i rado pričam o njima kolegama u Francuskoj i Nemačkoj“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da većina ljudi u njenom poslovnom okruženju ne prati aktivno dešavanja u Srbiji i uglavnom iz medija saznaju novosti.

„Pošto sam u kontaktu sa ljudima koji dosta putuju i otvorenog su duha, veliki broj njih je već bio u Srbiji. Neki su čak i živeli u Srbiji, pa sam od njih i ja mogla mnogo toga da naučim o sopstvenoj zemlji. Volim da slušam utiske stranaca o Srbiji jer se često iznenadim stvarima koje oni cene u Srbiji, a mi ih uzimamo zdravo za gotovo. Na primer, prijatelji Tunižani dolaze redovno u Srbiju jer obožavaju prirodu u Srbiji. Kada kažem odakle sam, reakcije su najčešće neutralne, ljudi često ne znaju ništa o Srbiji. Tu onda na scenu stupam ja i trudim se da približim. Smem da se pohvalim da je dosta mojih prijatelja stranaca došlo u Srbiju i da sam uživala u ulozi vodiča“, objašnjava Sanja Beronja.

Svojim najvećim bogatstvom smatram to što imam dom u tri zemlje i svuda se osećam kao kod kuće 4
Sanja Beronja Foto: Privatna arhiva

Ipak, poseban odnos ima sa Srbima, jer se, kako kaže, zasniva na istom jeziku, zajedničkoj kulturi i sličnom smislu za humor.

„Među najbližim prijateljima u Parizu je nekoliko Srba. To ljude smatram svojom porodicom. U Berlinu isto imam divan odnos sa dosta sjajnih Srba, ali rekla bih da su mi najbliži prijatelji Francuzi i Nemci“, navodi ona.

„Život u inostranstvu dao mi je brojne opcije“

Osvrćući se na život u inostranstvu, Sanja Beronja kaže da joj je dao brojne opcije, a dobila je „mogućnost da stvori uslove za kvalitetan život na više lokacija i upozna fantastične ljude“.

„Teško je uporediti život u Srbiji i van jer sam u inostranstvo otišla baš mlada. Nisam nikada radila u Srbiji ni na srpskom jeziku. Ono što mogu da primetim je da dosta mojih prijatelja koji su ostali u Srbiji imaju vrlo kvalitetne živote. Neki su se i vratili nakon života u inostranstvu. Prednost našeg vremena je što ne moramo da se definitivno izjašnjavamo za odlazak ili povratak. Možemo da probamo da živimo negde par godina i da vidimo šta nam najviše odgovara. Cirkularna migracija u tom smislu nudi mogućnosti – nismo se ukrcali na prekokeanski brod i prekinuli svaku vezu sa domovinom. Još ako živimo u Evropi, rekla bih da je Srbija uvek na dohvat ruke“, zaključuje ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Original Article

(Visited 56 times, 1 visits today)