Foto: Privatna arhiva Jovan je napustio Srbiju pre svega zbog nezadovoljstva društvom, ali i iz finansijskih razloga.
Otišao je u London, gde radi kao kurir, raznoseći poštu.
Kako kaže, Srbiju je napustio kada više nije mogao da izdrži jednoumlje koje vlada.
Foto: Jovan Stojsavljević„Odlučio sam da napustim Srbiju u trenutku kada je sve oko mene počelo da se raspada, presudno za tu odluku je bilo kad je u Srbiji počeo da se oseća veliki „smrad“ nemaštine i jednoumlja“, ističe Jovan.
Kada je odlazio, kaže, nije znao da li će se vratiti u Srbiju ili ne.
„Nisam imao predstavu da li ću se ikad vratiti, otišao sam za boljim životom jer u Srbiji nisam imao nikakav život u poslednje vreme“.
Ipak, kaže, vratio bi se u Srbiju kada bi se pojavili uslovi za to. „Vratio bih se naravno kada bi u Srbiji za običnog radnika postojala sigurnost i opcija da može od svoga rada da zaradi za „lebac“, pošto to danas malo ko može“, naglašava Jovan.
On kaže da mu se pružila prilika i da ju je on iskori..
Miško je preminuo danas od Covida.
Imao je suprugu i dvoje dece.
Svima je pomagao i bio poštovan kao stručnjak i ČOVEK .
Voleo je da se druži i okuplja svoje drugare.
Imao je šarmerski smisao za humor.
Uživao je u podsećanju na pesme i muziku svog detinjstva i mladosti.
Svesno je zadržao i često...
Foto: Privatna arhiva Goran je već nekoliko puta radio u inostranstvu, ali sada ne razmišlja o povratku u Srbiju.
„Oduvek me je privlačilo inostranstvo, nekoliko puta sam već radio „preko“, ali sam se vraćao jer to nije bilo ono što sam očekivao“, priča nam Goran.
Foto: Goran PrijićKako nam kaže, otišao je iz Srbije prvenstveno zbog sporog finansijskog napretka.
„Srbiju odlučujem da napustim onog trenutka kada shvatam da stagniram i da ne mogu ništa konkretno da napravim. Ne žalim se na rad u Srbiji jer sam zarađivao više od prosečne plate, poslodavci su mi bili korektni, napredovao sam, ali sporo finansijski i u tome je ključ mog odlaska“, objašnjava Goran.
Goranove ambicije su, kako navodi, veće od onoga što u Srbiji trenutno može da postigne.
„Nije mi bila manja plata, bila je veća iz godine u godinu, ali i cene su svake godine veće, tako da je sve bilo kao i na početku. Trudiš se i radiš cele godine i na kraju nula. Moje abicije bile su veće od te nule i to je definitivno bilo pr..
Foto: Lična arhivaPresudna je bila filmska ljubavna priča mene i mog bivšeg dečka, a sadašnjeg muža.
Prvih godinu dana smo putovali svakog vikenda, ili on u Beograd ili ja u Ljubljanu. U međuvremenu sam napustila posao projektnog vođe u jednoj internacionalnoj kompaniji i pokrenula svoj biznis. Postala sam fleksibilnija, naš odnos sve ozbiljniji, pa sam posledično provodila više vremena u Ljubljani. Kako je njegova firma tada većinu klijenata imala u Sloveniji, nije bilo zgodno da se on preseli pa smo se dogovorili da ja pokušam da živim u Ljubljani. Živeli smo malo duže od dve godine u Ljubljani, prošle godine smo se preselili u Maribor. U Ljubljani sam bila očajna, zaista mi nije prijala. U Mariboru mi je napokon lepo. Maribor ima dušu, reku, i mislim da nikada nisam srela toliko predivnih ljudi na jednom mestu za tako kratko vreme. Ali bez obzira na to koliko volim Štajerce, svakog dana se budim sa željom da se vratim u Beograd. Kuća je kuća – tako svoj životni put opisuje Jelena D..
Stefan Koković; Foto: Privatna arhivaStefan Koković je grafički dizajner i fotograf, rođen 1990. u Beogradu. Nakon diplomiranja na studijama grafičkog dizajna, završio je specijalističke studije na modnoj Akademiji del Luso u Milanu.
Po povratku počeo je da radi kao asistent fotografa, da bi karijeru nastavio samostalno. Tokom rada u Srbiji sarađivao je sa mnoštvom javnih ličnosti, dizajnera, modih brendova i magazina. Pojavljivao se u muzičkim spotovima, oprobao se kao voditelj i imao nekoliko samostalnih izložbi. Domaća i regionalna javnosti imala je priliku da ga upozna i kao učesnika u srpskoj verziji muzičkog takmičenja „X faktor“.
Poznat po portretima i monohromatskim fotografijama ovaj mladi i nagrađivani umetnik odlučio je da profesionalnu karijeru nastavi u Beču.
Stefan se iz Srbije odselio 2016. godine, a za to je imao više razloga. Naglašava da nije od onih koji su „pobegli iz zemlje“ zbog lošeg života, već da je pokušao da pobegne od sebe samog.
„Rođeni sam Beograđanin i ..
Nikola Bizel je zvaničnik u Evropskoj komisiji koji trenutno radi u Delegaciji Evropske unije u Srbiji i njen je šef operacija za pravdu, unutrašnje poslove i podršku socijalnoj inkluziji. Bio je, takođe i predavač na francuskoj Grande Ekole školi za nauku (French Grande Ecole Sciences Po Paris) tri godine i...
Zambija, čudesna afrička zemlja. I u njoj, naravno, ima naših ljudi koji su tamo pustili dublje korenje...
Foto: Ivana Popović Maglov / Privatna arhiva Zambija i Zimbabve dele Viktorijine vodopade
U ovoj zemlji, ti si mzungu, tako zovu sve belce. Ne možeš da se šetaš sama centrom grada, auto...
Predsednik Republike Srpske odlikovao je Rebeku Mekdonald Ordenom časti sa zlatnim zracima, za priznati javni rad i rezultate, doprinos u oblasti humanitarnog rada i pomoći srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u obnovi, kao i doprinos razvoju bilateralnih odnosa između naroda Republike Srpske i Kanade.
Predsednik Republike naglasio je da...
Bio je topao letnji dan, a na vratima kuće kralja Petra u Beogradu dočekao nas je Nikola Lončar, direktor Fondacije Nikola Tesla iz Filadelfije. Božanstveni prizor je impresivan i ponovo se divimo, pokušavajući da otkrijemo tajnu čoveka koji je zadužio čitavo čovečanstvo.
Ovaj put, izložba i projekat Teslin narod 2016,...
Susret sa umetnikom Milosavom – Batom Babićem iz Trebinja dogodio se skoro slučajno, a razgovor s njim trajao je tokom vožnje automobilom od Trebinja do Crkve Vozdviženja Časnog krsta u selu Rapti i nazad, što je put dug više od 100 kilometara. Bato je ikonopisao tu seosku crkvicu, a jedan je od pet najboljih diplomaca Likovne akademije u Trebinju. Svoj umetnički rad pre svega je posvetio freskopisanju crkava i ikonostasa. Slika i ikone na dasci i kamenu od kojih su mnoge u Rusiji, SAD, Kanadi, Australiji, a dve i u Siriji.
Od 2003. do 2005. godine radio je restauraciju fresaka Georgija Mitrofanovića u manastirima Zavala i Dobrićevo. Ikonopisao je, pored crkve u Raptima i Crkvu Hristovog preobraženja u selu Klepci gde se nalazi ikona Jasenovačkih novomučenika, Crkvu Svetog Vasilija Ostroškog u Kumboru, bogomolju u Krajpolju.
Milosav smatra da je umetnik glas naroda, civilizacije i da mora da oseti i prenese duh vremena i podneblja, ali i ostavi svoj lični trag i pečat.
– Sve to se pr..