Maja Barčot Foto: Samuel BlackPozorišna i TV glumica Maja Barčot jedna je od onih za koje se može reći da su uspele „preko“. Britanska publika je mnogo više poznaje, jer više od 20 godina živi i radi u Londonu, a kako govori engleski jezik reklo bi se da je tamo i rođena.
Međutim, malo je poznato da je ona praunuka naših prvih posleratnih glumaca Milice Carke i Dragoljuba Tave Jovanovića, te joj je, kako kaže, „gluma u krvi“.
Carka i Dragoljub zajedno su radili u putujućim pozorištima i jedno vreme su živeli u Banja Luci. Nakon Drugog svetskog rata Tava je dobio angažman u Beogradskom Dramskom Pozorištu a Carka je bila jedna od prvih članova ansambla novootvorenog Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta i takođe je igrala u prvim jugoslovenskim filmovima tog doba („Slavica“, „Živjeće ovaj narod“, „Major Bauk“).
– Moja baba-tetka Ljiljana Jovanović je isto bila glumica a deda-ujak nagrađivani tonac za filmove Siniša Jovanović-Singer. Kao mala sam glumila za porodicu i prijatelje – uvek sam ..
Foto: Lična arhivaAleksa Nikolić rođen je u Smederevu 1994. godine. U Novom Sadu je završio gimnaziju i osnovne studije komparativne književnosti, a od 2017. godine je zahvaljujući različitim stipendijama proveo određeno vremene na studijama u Hrvatskoj, Češkoj i Slovačkoj. Poslednje dve godine živeo je u Francuskoj (Miluz) i Italiji (Bolonja), gde je završio master studije. Objavljuje u književnoj periodici, prevodi i piše prozu.
Svi njegovi duži boravci u inostranstvu su bili u vezi sa školovanjem i stipendijama, tako da sama odluka o napuštanju Srbije nije bila konkretna, koliko je koristio mogućnosti koje su mu razne stipendije pružale.
„Nije da sam odlučio da napustim Srbiju, već sam više željan da iskusim život u nekom drugom okruženju“, dodaje Aleksa.
Na pitanje da li je pri odlasku već razmišljao i o povratku u Srbiju odgovara: „Iskreno, uvek sam odlazio bez nekog jasnog plana i sa kratkočnim ciljevima.“
Priča i da mu, sa jedne strane, pri svakom povratku, svakodnevni život i..
Početkom septembra širom Evrope u bioskope stiže film “Božiji čovek” u režiji Jelene Popović. Biografska drama o Svetom Nektariju Eginskom biće prikazivana u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Norveškoj, Švedskoj, Belgiji, Luksemburgu i Velikoj Britaniji od 3. septembra posredstvom distributera Helse Kulturverein.
Film koji nikog ne ostavlja ravnodušnim je priča od dobročinstvu, veri, istinskoj dobroti i nadanju. U 109 minuta, filmskim jezikom oslikan je jedan od najvećih grčkih svetaca, Nektarije Eginski, čiji je život obeležen velikim nepravdama, progonima i optužbama od strane tadašnjih čelnika Grčke pravoslavne crkve i Aleksandrijske patrijaršije.
Bio je sveštenik običnog naroda, njegova poniznost iritirala je podređeni krug sveštenstva. Oklevetan je, lišen crkve i prognan. Uprkos tome parohijani su ga voleli, a vera u Boga mu je celog života bila najbolja odbrana.
Za razliku od svojih nadređenih Nektarije je brinuo o siromašnima, učio seljane da čitaju i pišu, inspirisan primerima..
Foto: Privatna arhivaFilip Miličić odlučio je da krene putem svojih snova, a taj put odveo ga je u Švedsku. Sa 19 godina spakovao je kofere i promenio život iz korena.
Odlučio je da želi da napusti Srbiju onog trenutka kada je shvatio da je ekonomska i politička situacija i državi loša i da ono o čemu je maštao, ovde verovatno neće moći da ostvari.
„Iako u Srbiji postoji mogućnost da studiranje bude finansirano od strane države, mi znamo koliki su to izdaci za jednu porodicu. Znao sam da, ako se budem odlučio na studije u Srbiji, neću moći da realizujem svoje planove tokom studiranja, prvenstveno zbog velikih finansijskih izdataka, a potom i veoma komplikovanog obrazovnog sistema“, navodi Filip.
Prema njegovim rečima, Švedska mu je pružila besplatno, a kvalitetno visoko obrazovanje, mogućnost da zarađuje tokom studiranja, brzo i efikasno zdravstvo, ali mu je najviše značila pozitvna energija i podrška okruženja.
„Naravno, ona mi nije pružila blizinu roditelja i mojih prijatelja koji ..
Plan da se u Medenom Polju kod Bosanskog Petrovca uskoro izmesti između 6.000 i 7.000 migranata iz prihvatnog kampa Vučjak kod Bihaća naišao je na opštu osudu u Republici Srpskoj, a meštani ovog dela BiH u kome se graniče Republika Srpska i Federacija BiH, tvrde da će po svaku cenu to sprečiti.
U Medenom Polju su do rata živeli isključivo Srbi, a mesto je okruženo srpskim selima. Da je dolazak migranata na tu teritoriju neprihvatljiv za Republiku Srpsku poručio je i Milorad Dodik koji smatra da je glavni cilj ovog plana zapravo proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta. Ističe da deo bošnjačke političke elite blagonaklono gleda na migrante, koji bi u perspektivi mogli da vrše pritisak na one koji nisu Bošnjaci. Čitaoci „Vesti“ govore o tome da li je premeštanje migranata novi pritisak na Republiku Srpsku, s namerom da se neki veći kamp formira i na njenoj teritoriji.
Boris Pavković, Beč, Austrija
– Izbeglice predstavljaju veliki problem po Zapadni Balkan, posebno BiH. U nefunkcionalnoj d..
“Не могу да верујем, добила сам позив за први интервју.“
Знао сам да ће добити посао оног јутра када је ушла у собу и питала ме како изгледа. У очима јој се видео сјај и одлучност. Жеља. Када човек има тај поглед – може све! А она је желела да оде у иностранство.
Видео сам тог јутра све оно што се дешавало у наредне две године – видео сам како се опраштамо, како покушавамо да одржимо везу на даљину. Видео сам је како долази и одлази на сваких неколико месеци. Видео сам да ћу и сам отићи тамо. И да ћу се вратити. Видео сам како се удаљавамо, како постаје неко други. Видео сам крај наше љубави. Видео сам како ми десет година истиче из руку као фини бели песак са обала Персијског залива где је отишла. Да ради, шта? Није битно.
„Како изгледам?“ питала је.
„Одлично“, рекао сам и заплакао….
***
Одлив мозгова – Сваке године више од 32.000 људи оде из Србије.
Српска дијаспора броји око четири и по милиона људи, од чега се процењује да је 500.000 до 600.000 њих напустило земљу од почетка..
Kada mi je nedavno šef kulturne asocijacije Jevreja u Minhenu, gospodin Frank, objašnjavao istoriju njegovog naroda u ovoj zemlji, počeo je rečima da “Jevreji u Nemačkoj nisu pali s neba i da ovde žive već jako dugo.” Na sličan način Srbi pokušavaju da svojim nemačkim domaćinima ukažu na činjenice...
Posle jubilarne, 25. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu koja će krajem maja 2020. biti održana u Parizu, sve sledeće će biti organizovane isključivo u otadžbini, odnosno Srbiji i Republici Srpskoj, odlučeno je na sednici Saveta Evropske smotre u Beogradu.
Činjenica je da za nekoliko dana folklorna društva iz cele Evrope ostave u gradu domaćinu između 800.000 i milion evra. To nije mali novac i iako dijaspora zna da nas u matici i dalje ne cene dovoljno, mi ne prestajemo da brinemo o svojoj otadžbini, navodi se u obrazloženju. Dodaje se i da su mladi najponosniji kada u matici mogu da prezentuju sve ono što znaju i da bi deca na taj način još više zavolela svoj jezik i kulturu. Međutim, većina sagovornika „Vesti“ u Tribini čitalaca smatra da Smotru treba organizovati i u zemljama na Zapadu u kojima naši ljudi rade i žive i za to iznose svoje argumente.
Zorica Marković, Dransi, Francuska
– Ne treba da bude samo u matici, jer takmičenje treba da bude u svakoj zem..
Biografija Milorada Radunovica i njegovog oca je tipicna prica o iseljenickom životu u kome veze sa otadžbinom nikad nisu do kraja presecene. Milorad se, naime, uvek vracao svojoj Crnoj Gori i Podgorici, a verni pratilac u tim nastojanjima bila mu je supruga Meri.
U slucaju dvojice Radunovica i njihovih porodica,...
Foto: Privatna arhivaPred kraj 2017. sam dobila otkaz što me je nateralo da konačno sednem i razmislim u kom pravcu želim da idem.
U tom trenutku sam već neko vreme razmišljala o internacionaloj karijeri i otkaz je bio signal da je sada taj trenutak – ukoliko već tražim posao, zašto ga ne bih tražila paralelno u Beogradu i Berlinu? Berlin je bio očigledan izbor – centar IT scene kojoj pripadam, raznolikost kultura i misli kao i kombinacija staljinističke arhitekture i istočno-nemačkog modernizma.
Takođe, bila sam u odnosu na daljinu i odlazak u Berlin sam videla kao korak ka zajedničkom životu na neutralnoj teritoriji. Ja sam napravila prvi korak i čekala sam reakciju – ovako svoj životni i poslovni put opisuje Mirna Pindović, koja je pre par godina Beograd zamenila Berlinom i koja se u glavnom gradu Nemačke u potpunosti ostvarila.
Danas ona radi u kompaniji čiji je proizvod platforma za studente i savršeno se pronašla u poslu.
– Vodim dva tima zadužena za razvoj na nova tržišta i ra..