Klub "Nikola Tesla" iz Beca proteklog vikenda osnovao je folklornu sekciju i nastavio sa skolom cirilice.
Nakon pauze zbog preseljavanja u nove prostorije (15. becki okrug, Goldschlagstrasse 67) jako popularna skola cirilice pri klubu "Nikola Tesla" ponovo je pocela sa radom.Prvi cas u ovoj godini nastavnica Milica Beganovic odrzala je...
A: KulturaFinale: Svi učesnici na sceni Bečko udruženje A:kultura u jubilarnoj, desetoj godini postojanja, deveti put je organizovalo muzički festival za decu i mlade talente Zlatna pčela. Autor ideje i koncepta festivala je Milorad Samardžija, predsednik A: kulture. Na ovom festivalu učestvuju deca koja pohađaju jednu od muzičkih škola ili imaju profesionalne pedagoge kao nastavnike
Knjiga "Pevam danju, pevam noću - pisma Mini Karadžić" autorke Svetlane Matić iz Beča predstavljena je i u otadžbini. Povodom 190 godina od rođenja Vilhelmine Mine Karadžić, ćerke Vuka Stefanovića Karadžića i Bečlijke Ane Marije Kraus u Srbiji je održano je nekoliko značajnih manifestacija, a jedna od njih je i likovna kolonija "Mina Vukomanović Karadžić", koja je ove godine organizovana dvadeset peti put.
Put nas vodi u Gornju Austriju koja je četvrta po veličini od devet austrijskih pokrajina. Rekli bi da ima idealnu lokaciju, a to nam potvrđuje srpski golman, nekada član svih mlađih selekcija Srbije, Stevica Zdravković koji je od juna njen žitelj.
– Upravo tako. Na severu je Češka, istoku Donja Austrija, jugu Štajerska, na zapadu Nemačka, a jugozapadu prelepi Salcburg – pojašnjava nam momak rođen pre 25 godina u Leskovcu.
Glavni grad pokrajine je Linc, ali mi se usresređujemo na prelepi deo Austrije u kome teče Dunav, ali nije jedina reka.
– Nije, a poznate su i pritoke In i Ens, naročito za enigmate – kroz osmeh kaže Zdravković koji je od februara 2019. braneći za FavAC i Ostban XI vreme uglavnom provodio u Beču.
Tokom leta je bilo dosta ponuda?
– Osnovni cilj mi je bio da ostanem u Austriji. Već sam se navikao na zemlju i merkao sam ponude nadajući se da će stići od ambicioznog kluba. Zato nisam išao daleko na letovanje, samo do Halkidikija. Na kraju je sve ispalo kako sam zamiš..
Kulturno-umetničko društvo “Jovan Jovanović Zmaj” iz Obervaltersdorfa, konačno je započelo novu sezonu u sopstvenim prostorijama, koje se nalaze u mestu Solenau.
Članovi društva iz Donje Austrije su najpre izabrali novu upravu koja je iskazala veliku želju i ambicije za uspešan rad KUD. U novu upravu ušli su i igrači izvođačkog ansambla čime je predsedništvo značajno podmlađeno.
Za predsednika je reizabran Dragan Radulović, a u novoj upravi su još potpredsednik Dragana Jovanović, blagajnik Branislav Bambulović, zamenica blagajnika Jelica Filipović, sekretar Vedrana Gajić, zamenik sekretara Biljana Gajić. Nadzorni odbor čine Valentina Todorović i Bojan Matić. Što se tiče igrača koji su ušli u upravu to su Vedrana, Branislav i Valentina.
Kutak za razgovor
– Bio nam je cilj da se članovi folklornog ansambla uključe u rad uprave, a i sami igrači su bili za to – kaže za “Vesti” predsednik Radulović.
Dodaje da se svi članovi društva mnogo raduju novom početku.
– Kako igri i probama koje ..
Članovi Srpske pravoslavne omladine SPOJI iz Inzbruka, posle 20 humanitarnih akcija za najugroženije porodice na Kosovu i Metohiji, uputili su pomoć i srpskim familijama u Karlovcu, Vojniću i Dvoru na Uni.
Bila je to osma akcija ovog udruženja za zemljake u Hrvatskoj u proteklih 12 godina koliko SPOJI postoji. U ovom plemenitom poduhvatu imali su nesebičnu pomoć sveštenika Eparhije gornjokarlovačke Radoslava Anđelić, Branka Santrača i Jugoslava Maksimovića. Ukupna vrednost ove akcije je iznosila 3.345 evra.
Slatkiši za decu
Prvo je pomoć stigla Manojlovićima iz Gornjeg Sjenička, kod mesta Skakavac u blizini Karlovca. Ljuban (51), njegova supruga Milena (42) i sinovi Branko (14) i Miloš (11) žive od socijalne pomoći od 1.600 kuna (oko 212 evra) i dečjeg dodatka od 673 kune (89 evra).
Manojlovići se bave poljoprivredom, imaju dve krave, 15 ovaca, nekoliko svinja i kokoške. Branko i Miloš idu u školu u Skakavcu. Hranu imaju, ali ne mogu sebi da priušte dodatne namirnice i odeću. Pošto ..
Predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Luka Marković posetio je SKC „Stevan Mokranjac“ i tom prilikom nagradio mališane koji su na nedavnoj Dečjoj smotri u Nojehofenu osvojili prvo mesto u folkloru.
Marković je članovima pionirske grupe koji su ubedljivo pobedili doneo slatkiše koji su im podeljeni posle probe.
On je, čestitajući na velikom uspehu, rekao da su „tigrići“ ponos Zajednice i poželeo im nove uspehe.
Inače, „Stevan Mokranjac“ na prošloj Dečjoj smotri izašao je na binu sa 52 igrača koji su izveli Igre iz Gnjilana u koreografiji Milorada Runje.
Mališane su vredno pripremali Vladimir Mijucić i Aleksandar Novaković.
– U ime uprave „Mokranjca“ sve čestitke deci na velikom uspehu i osvojenom prvom mestu na Dečjoj smotri folklora. Ovo je dokaz da se mukotrpan rad i trud isplatio i da se sve postiže vežbanjem u klubu. Naravno, velika zahvalnost i roditeljima koji su decu dovodili na probe i koji su zajedno sa nama sve ovo propratili i bili deo svega – istakao je potpredsedn..
Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine 19 veka. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a posle sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga na dvoru Austro-Ugarske, na čiji je podsticaj počeo sa prikupljanjem srpskih narodnih pesama, reformom ćirilice i borbom za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost.
Vuk i njegovi savremenici su se zalagali za uvođenje fonetskog pravopisa u srpski jezik, što je potisnulo slavenosrpski jezik, koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Dodavanjem slova “Ф” (F) i “X” (H) kompletirana je 30-ih godina 19. veka “Vukova azbuka” koja se i danas koristi u srpskom jeziku.
Na osnovu Vukovih dela, kao što su “Mala prostonaradno slavenoserbska pjesnarica”, “Pismenica serbskoga jezika” i “Srpski rječnik” izvršen je veliki uticaj i na stvaranje pravopisa i gramatike ostalih južnoslovenskih naroda.
Vuk i Beč
Lik i delo velikog ..
Srpski muzičari unose jedinstvenu emotivnost u austrijsku muzičku tradiciju, od hora Bečkih dečaka do Univerziteta za muziku i scenske umetnosti. Svi oni, koji danas žive i stvaraju u ovoj alpskoj republici, podržavaju autentični spoj austrijskog muzičkog nasleđa sa srpskim žarom.
Tu je najpre pijanistkinja Nataša Veljković, koja je rođena u Beogradu, a od četvrte godine posvećena je svojoj velikoj ljubavi – klaviru. Istaknuta pijanistkinja započela je svoju karijeru Beču na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti (MDV). Preselivši se u Beč sa samo 14 godina, studirala je pod vođstvom čuvenog austrijskog pijaniste Paula Badura-Škode.
Nadarena Kruševljanka
Nakon što je diplomirala na bečkom Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti Nataša je bila na usavršavanju u Njujorku i na Konzervatorijumu u Ženevi. U Beču su joj ponudili staž u MDV-u kada je imala samo 25 godina. Danas pomaže novoj generaciji muzičara, između ostalih i Srba, da dođu na svoje.
– Uvek sam srećna kad vidim da..
Z. MirkovićČuvari tradicije: Pustorečani posetili austrijsku prestonicu U Beču je porodica Nikolić ugostila članove kluba Pustorečani iz Niša, koji ove godine proslavlja 25 godina postojanja i rada. Cilj kluba je međusobno upoznavanje, zbližavanje i ispomaganje Pustorečana, ma gde živeli. Generalni sponzori osnivačkog skupa bili su Nada i Milun Nikolić, poznati humanitarni radnici i privrednici iz