Datum: 24.03.2017.
Vreme: 20.00h
Mesto:Festsall Längenfeld, Längenfeldgasse 13-15, 1120 Wien
Organizator Vienna ROCKS
Glumci pozorišta Il In iz Beča, proteklog vikenda, ponovo su, u prepunoj sali Atelje teatra oduševili bečku publiku. Po peti put, na zahtev gledalaca, odigrana je predstava "Ljubavna rapsodija".
Igor Crnković Učesnici manifestacije "Etno u Fokusu" U Zajednici srpskih klubova u Beču održana je manifestacija “Etno u Fokusu”, koju je organizovalo Integraciono i kulturno udruženje Fokus iz glavnog grada Austrije. Cilj manifestacije je bio prikazati kulturu, tradiciju i običaje srpskog naroda, kao i promovisanje duplog muzičkog CD-a članice Fokusa Vionere Paunović. Iz Beograda je
Nakon svečane premijere u Beču koja je zakazana za 9. novembar 2018, u bioskopu UCI Kinowelt Millenium City, austrijska publika će imati priliku da pogleda film "Južni vetar" u Gracu, Lincu, Insbruku, Salcburgu i Villachu. Projekcije u ovim gradovima se održavaju u nedelju, 11. novembra 2019, u 18:00 časova, u bioskopima lanca Cineplexx.
Obezbedite vaše ulaznice na vreme!
Danas su majice sa zanimljivim printevima i porukama sastavni deo asortimana vodećih modnih i dizajnerskih kuća. Zapravo, majica je najčešće korišteni modni element za iskazivanje stavova i mišljenja. Stvar je samo u printu i tada i obična mala majica se pretvara u jednu veliku filozofiju. Bečlije stranog porekla su 2011. godine dobile svoj brend - VAJTUNDBRAJT!
Naime, Goran Novaković, nastavnik jezika, prevodilac i autor, je pokrenuo akciju pisanja nemačkih reči našim i turskim pismom. Tako su se, na primer, na omiljenim majicama njegovog labela VAJTUNDBRAJT (Nadaleko i naširoko) mogli pronaći duhoviti natpisi „Ales vuršt“, „Bite hohdojč“, „Ferštendisfol“ „Ojforiš“ itd. koji su izazvali priličnu pažnju javnosti, ali i politike.
Projekat je osmišljen da bi strancima bez mnogo škole, odnosno iskustva u učenju stranih jezika, na samom početku „rvanja s nemačkim“ bilo mnogo lakše kada bi u udžbenicima imali pomoć u obliku ispisivanja reči slovima maternjeg jezika, kako se to radi sa engle..
Roditelji, koji žele da se nakon porodiljskog odsustva vrate u poslovni svet, često se suočavaju sa pitanjima: “Šta me očekuje pri povratku na tržište rada?” ili “Koje su mogućnosti za čuvanje deteta u Beču?” ‘’Kako se mogu dodatno obrazovati u toku porodiljskog odsustva?’’. Odgovore na ova i mnoga druga pitanja, kao i korisne savete i važne informacije posetioci će dobiti na ovogodišnjem sajmu “Posao, beba i obrazovanje” koji se ove godine održava 11. i 12. maja u obrazovnom centru Radničke komore Beča.
Posetioci ovom prilikom mogu besplatno učestvovati u mini-kursevima i radionicama, čije su glavne teme prijava za posao i poslovne perspektive nakon porodiljskog odsustva.
Tokom sajma obezbeđeno je čuvanje dece, kako bi majke na miru mogle da se informišu na štandovima.
Sajam “Posao, beba i obrazovanje”
Kad: 11. i 12. maj 2017. godina od 8:30 do 14:00 h
Gde: Bildungszentrum der AK Wien, Theresianumgasse 16-18, 1040 Wien
Ulaz je besplatan.
U jednoj od Dijaspore Uživo, koja se emituje ..
Z. MirkovićVeza matice i dijaspore: Đorđe Milićević Posle tri godine pauze, zbog pandemije korona virusa i različitih mera koje su zahtevale prilagođavanje i odricanje od većih koncerata, u Kulturno-umetničkom društvu Jelek iz italijanskog grada Arzinjana, s nestrpljenjem su dočekali da se vrate na stare staze i organizuju tradicionalnu manifestaciju, Sabor narodne umetnosti Svilen konac. Posebnu
Dnevni list „Vesti“ je generalnim sekretarima svih značajnih austrijskih partija postavio nekoliko pitanja koja se odnose na srpsku zajednicu u Austriji.
Koliko dobro poznaju i koliko im je važna srpska zajednica u Austriji, da li će se u predstojećoj kampanji posebno obraćati Austrijancima srpskog porekla, neka su od pitanja na koje smo dobili odgovore.
Angela Stojčev generalni sekretar Zelenih, ističe da se ta stranka posebno zalaže za borbu protiv siromaštva u Austriji, koje ugrožava i određen broj Srba koji žive u Alpskoj republici.
Ona je, na pitanje:
Da li Zeleni znaju koje su političke želje i težnje Srba u Austriji odgovorila:
– Stranka neguje kontakte sa svim grupama stanovništva, pa tako i sa Srbima koji žive u Austriji. Austrijanci srpskog porekla žele da njihova deca odrastaju u blagostanju i sigurnosti, da im deca imaju ravnopravne i pravedne šanse. Oni žele dobro obrazovanje za svoju decu, nezavisno od nivoa obrazovanja i primanja roditelja. Određen broj Srba koji ži..
Kristijan Kovačević je u svojstvu predsednika grupe Prijateljstvo Srbija-Austrija u austrijskom parlamentu, u Beogradu razgovarao sa više srpskih zvaničnika.
Na sastanku sa Majom Gojković, predsednicom Narodne skupštine, istaknuto je da Srbija i Austrija razvijaju dobre i prijateljske odnose. Gojkovićeva je izrazila uverenje da će dobra saradnja biti nastavljena i posle predstojećih izbora u Austriji. Ona je istakla da je most saradnje Beograda i Beča i srpska zajednica u Austriji, koja je uspela da sačuva svoju kulturu, jezik i vezu sa matičnom državom, a istovremeno da se uspešno integriše u austrijsko društvo. Sastanku su prisustvovali i Veroljub Arsić,potpredsednik Narodne skupštine i Snežana Bogosavljević Bošković, narodna poslanica, koji su i članovi grupe prijateljstva sa parlamentom Austrije u Skupštine Srbije.
Kovačević je sa Brankom Ružićem, ministrom državne uprave i lokalne samouprave razgovarao o napretku Srbije u unapređenju rada administracije, položaju manjina i bilate..
Veliki broj Srba u Austriji danas poslavalja svoju krsnu slavu Svetog Nikolu u uslovima pandemije koronavirusa.
Srpska pravoslavna crkva, zbog aktuelnih epidemioloških mera, organizovala je blagosiljanje slavskih znamenja povodom proslave Svetog Nikole od petka posle podne, i na sam dan praznika od pet časova.
U bečki hram Svetog Save veliki broj vernika doneo je slavska znamenja na blagosiljanje.
Kako je rečeno „Vestima“ u crkvi, ove godine u hram je slavska znamenja na blagosiljanje doneo veći broj nego što je bio prošle godine, što ukazuje na to da je veliki broj naših vernika ostao u Austriji zbog aktuelnih mera.
Kako bi se izbegle gužve, poštovala neophodna distanca u hramu su blagosiljanja slavskih znamenja organizovana na dva mesta, uz ograničen broj vernika, koji su, kao i sveštenik, sve vreme nosili maske.
Sveštenici su izrazili nadu da će iduće godine slava proteći u normalnim uslovima, i pozvali vernike da ove godine slave pridržavajući se epidemioloških mera.
Povodom s..