Austrija

Ministarstvo za zaštiitu klime donelo je još jednu uredbu kojom se svakom građaninu koji je nastanjen u Austriji poklanja bonus za popravku električnih uređaja. Šta je to bonus za popravku električnih uređaja? Svakoj osobi sa prijavljenim boravkom u Austriji ministarstvo plaća polovinu cene popravke nekog aparata, ako je ta polovina do najviše 200 evra. Na primer: popravka je koštala 120 evra. Bon pokriva 60 evra, a ostatak plaćamo sami. Ako je popravka koštala 400 evra i više, od računa se odbija svih 200 evra, dok ostatak moramo platiti sami. Ovde se radi o električnim uređajima na struju, bateriju ili solar i važi samo za uređaje koji više nisu u garanciji. Koje popravke ne pokriva bon? Kao što smo već napisali, bonom se može platiti deo ili cela popravku samo za aparate koji inače funkcionišu preko kabla za struju, baterije ili solarnih modula. Pritom nije bitno da li se radi o aparatima sa nekom važnom funkcijom (npr. motor usisivača) ili takoreći ukrasnom funkcijom (npr...

Do sada su vlasnici vozačke dozvole iz Srbije, BiH i Makedonije koji žive u Austriji, morali da polažu praktični ispit vožnje kako bi prepisali dozvolu. Nakon što je stupila na snagu nova Uredba taj ispit više nije potreban. Uz veliko angažovanje Republike Srbije i Ambasade Republike Srbije u Austriji, postignuto je da vozačke dozvole iz Srbije, svih kategorija budu priznate, dok se iz drugih zemalja bivše Jugoslavije, BiH i Makedonije, priznaje samo „B“ kategorija. Naime, 7. februra 2017. godine stupila je na snagu izmena Uredbe o sprovođenju zakona o vozačkim dozvolama Republike Austrije, kojom se u Republici Austriji priznaju vozačke dozvole izdate u Republici Srbiji, što znači da se ukida dosadašnja obaveza polaganja vozačkog ispita za sve kategorije vozila. Za prepisivanje vozačku dozvolu potrebni su: - popunjeni zahtev, - vozačka dozvola (original + kopija) - izvod iz registra vozačkih dozvola (original + kopija) - prevod izvoda (original + kopija) - jedna fotografija - prijava..

Z. MirkovićU Austriji škole srpskog organizuju SPKD Prosvjeta i pojedini klubovi Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF), povodom nedavnog Međunarodnog dana pismenosti je poručio da je neophodno i što hitnije rešiti status srpskog jezika u Austriji koji je i dalje zvanično deo veštačke tvorevine, takozvanog BHS jezika (bosanski/hrvatski/srpski). – Međunarodni dan pismenosti je

Na tržištu mobilne telefonije Austrije već pet godina uspešno posluje MTEL Austria, najveća srpska investicija u EU, koja, prema rečima njenog direktora Stefana Božića ima već konkretne planove za širenje na susedna tržišta. – MTEL Austria ove godine, u julu, slavi petu godišnjicu postojanja na austrijskom tržistu. Nadamo se da ćemo ove godine stići do 100.000 korisnika, što nam je cilj – rekao je Božić za “Vesti”. Prema njegovim rečima ova godina veoma je bitna za MTEL Austria kada je reč o širenju na nova tržišta. Božić je preneo da je MTEL Austria upravo potpisao komercijalno-tehnički ugovor za ulazak na nemačko tržiste, gde će mu partner biti “Vodafon”. Pre mesec dana ova kompanija, koja je Srbiju, BiH, i Crnu Goru, takoreći uvela u sistem rominga EU, potpisala je ugovor za švajcarsko tržište gde će partner biti operater “Salt”. U Švajcarskoj, kaže, do kraja godine trebalo bi da počnu sa radom, te je pozvao sve kojima ističe ugovor sa lokalnim operaterima da sačekaju ponude MTEL..

Bečko udruženje A:kultura organizovalo je prvi put Festival radosti na trgu Švedenmarkt u 15. bečkom okrugu. U bogatom programu učestvovali su orkestar i hor ovog udruženja, orkestar Jovana Povića iz Beča i solisti Bojana Stavrov, Olga Vukadinović i Milorad Samardžija. Festival su otvorili A:MUZIKA orkestar koji čine Momir Marijoković harmonika, Aleksandar Arabadijev tambura, kaval, daire, Milan Paleznica, perkusionista, Milorad Samardžija, gitara, vokal i A:HOR, grupa pevača sa dirigentom i vokalnom solistkinjom Bojanom Stavrov pesmama „Zapevala sojka ptica“ i „Hajde, Jano“. Učesnike i publiku pozdravio je Alfred Mansfeld, predsednik komisije za kulturu 15. bečkog okruga i izrazio duboku zahvalnost što se udruženje odlučilo da održi koncert na otvorenom i pored ograničenog broja posetilaca, svih mera predostrožnosti zbog virusa kao i zbog prilično niske temperature. – Vrlo je važno održavanje kulture i umetnosti kao identiteta i socijalne komunikacije, prenošenja emocija koje podsti..

Fudbaleri Vijene 2016. poraženi su posle loše partije od Austrije 17 sa 1:2 (1:1).

U najstarijem našem klubu u Austriji, Jedinstvu iz Beča održana je tradicionalna Pasuljijada, takmičenje u pripremanju jednog od najomiljenijih srpskih jela, na kojem je pobedio pasulj Danice Vojnović, članice folklorne sekcije veterana.

Klubovi migranata u Beču oformirili su jednu mrežu, koja treba da im omogući da govore jednim glasom u komunikaciji sa austrijskim vlastima. Tim povodom u četvrtak je predstavljen takozvani Biro za umrežavanje klubova, koji je osnovan na inicijativu bečke Integrativne konferencije. U ovom projektu učestvuje 125 klubova migranata iz...

Kulturno-sportsko društvo Bambi iz Beča je, samo nekoliko dana od povratka članova s letnjeg odmora, proteklog vikenda već imalo prve obaveze. Naš klub, koji je osnovan daleke 1973. godine, predstavljao je Srbiju i srpski narod na fešti Dani Otakringa i Pencinga. Na centralnoj bini manifestacije nastupili su mladi folkloraši u srpskim nošnjama, izvodeći narodne igre, za šta su dobili veliki aplauz publike. Naši mališani u živopisnim nošnjama su izazvali najveću pažnju od svih učesnika, a mnogi posetioci fešte želeli su da ih fotografišu. Na bini je nastupila i pevačka grupa Bambija koja je izvela etnomuziku iz naše zemlje. Bambi je na ovoj fešti, koja ima za cilj da predstavi udruženja koja deluju na teritoriji dve bečke opštine, imao i svoj štand, na kome je pokušao da predstavi sve svoje sekcije. Na štandu je bila lutka sa srpskom nošnjom, koja simbolizuje folklornu sekciju. Prema rečima Aleksandra Saše Stankovića, predsednika Bambija, trenutno u folklornoj sekciji društva ima 180..

Analiza Radničke komore (AK) pokazala je da u Austriji postoji velika razlika troškova žiro-računa. Tako godišnji troškovi za žiro-račune iznose od 0 do 160,26 evra. AK je poredila troškove žiro-računa kod 160, 280 i 400 podizanja godišnje, kao i da li su uključene i kreditne kartice. Tako se za 160 do 280 podizanja i plaćanja godišnje plaća od 0 evra kod DADAT banke do 132.88 evra kod Štajermarkiše bank. Za 400 podizanja i plaćanja godišnje troškovi iznose između 5,70 evra (DADAT banka) i 160,26 evra (Rajfajzenbank Štajerske). Analiza je pokazala da su onlajn banke značajno jeftinije od klasičnih sa filijalama. Međutim u bankama koje imaju svoje poslovnice postoji mogućnost ličnog razgovora sa zaposlenima. – Žiro-račun svako mora da bira na osnovu svojih potreba što se tiče plaćanja – objašnjava Jozef Kaufman iz AK. Чланак Manja provizija u onlajn bankama се појављује прво на Vesti online.