Nemanja Damnjanović, poslanik Slobodarske partije (FPOe) u bečkoj skupštini ocenjuje da je dosadašnja vlast u Beču subvencionisala projekte koji su više doprinosili dezintegraciji nego integraciji migranata. Prema njegovim rečima, politika dodele subvencija mora da se promeni, a mnogo više novca treba ulagati u društvene organizacije, sportske i kulturne klubove u kojima je, kako kaže, integracija najbolja.
– Subvencije za integraciju postoje, ali problem je što su one u velikoj meri završavale u rukama „partijske vojske“ Socijaldemokratske partije Austrije (SPOe) samo u pojedinim klubovima. Brojna su udruženja koja ne dobijaju ni centa od bečke vlade, a u kojima se primećuje dobra integracija, dok sa druge strane ima mnogo onih koji dobijaju puno novca a ne vide se očekivani rezultati – navodi Damnjanović.
On ističe da taj novac mora otići onima koji zaista treba da se integrišu u austrijsko društvo.
– U Beču sam već oko 20 godina i moram da kažem da se integracija nije odvijala u p..
Iako već godinama žive ili su živeli u Austriji, ljudi iz dijaspore i povratnici iz inostranstva, rodom iz Urovice kod Negotina i te kako vode računa o svom selu i složno rade na tome da mu ništa ne zafali, ni vodovod, ni novi asfalt na lokalnim putevima. Ne zaboravljaju odakle su pošli u svet i čine sve koliko je u njihovoj moći da onima koji u selu žive i čuvaju ognjišta, obezbede život kakav imaju građani Negotina ili drugih većih gradova i kakav u 21. veku zaslužuju. Trenutno se užurbano radi na pripremama za asfaltiranje najduže ulice, a meštani su i ovog puta bili složni i sakupili pozamašnu sumu, više od 60.000 evra.
Kako kažu u Mesnoj zajednici Urovica njeni žitelji su među najaktivnijima u opštini Negotin, pa i šire. Bora Andrekulović priča da su davnih osamdesetih godina u selu izgrađeni vodovod, nova škola, asfaltirane su sve ulice, izgrađena dva mosta, zgrada u centru sela i još mnogo toga. U skorije vreme urađeni su moderni filteri na seoskom vodovodu.
– Nikada se nije mi..
Z. M.Složna porodica: Učesnici Skupštine ASSF Austrijski savez srpskog folklora (ASSF) održao je redovnu godišnju skupštinu na kojoj su usvojeni brojni noviteti u cilju jačanja kvaliteta rada kulturno-umetničkih društava koja su članovi ove krovne organizacije. Na početku skupštine, Savezu su pristupila dva nova člana, KUD Brojanica iz Graca i KUD “Nikola Tesla” iz Filaha. –
Z. M. Proslava okupila brojne zvanice Predstavništvo Republike Srpske u Austriji organizovalo je u Beču svečani prijem povodom 28. februara – Dana proglašenja prvog Ustava Republike Srpske. Prijem je održan u sali Alberthale u Beču, a okupio je predstavnike institucija iz Republike Srpske i Srbije, diplomatskog kora, predstavnike Srpske pravoslavne crkve, srpskih klubova i udruženja
Integrativno-kulturno udruženje Fokus iz Beča organizovalo je humanitarno veče tokom koje je prikupljena pomoć za Osnovnu školu "Branko Radičević" u Cernici, u opštini Gnjilane na Kosovu i Metohiji. Prikupljeno je, kako je saopšteno, ukupno 2.750 evra.
Kulturno-umetničko društvo Zavičaj iz Tulna okupilo je na svom godišnjem koncertu klubove iz Donje i Gornje Austrije i Burgenlanda koji su prikazali kako deca neguju srpsku tradiciju i kulturu. Domaćin se predstavio sa sva svoja tri folklorna ansambla – dečjim, izvođačkim i veteranskim sastavom.
Pred oko 200 okupljenih zemljaka u publici u bogatom programu su, pored domaćina, učestvovali KUD Semberija i Majevica iz Prezbauma, KUD Dukat iz Trajskirhena, KUD Kragujevački oktobar iz Materzburga i KUD Mlava iz Linca.
Najpre su mališani pokazali šta su naučili od koreografa Aleksandra Pantića. Pantić je mladi koreograf koji je od osnivanja, pre osam godina, zadužen za folklornu sekciju Zavičaja.
– Volim folklor, a posebno da radim sa decom – kaže Pantić.
U pauzama između sjajnih nastupa folklornih ansambala predsednici društava pozdravili su u izjavama za „Vesti“ osnivanje Udruženja Srba u Austriji, posebno uključenje države Srbije u ujedinjavanje Srba u Austriji.
Milan Zarić, predsedn..
Sve je u Nojehofenu, malom gradiću na reci Krems, udaljenom 30 kilometara od Linca, u subotu bilo u znaku dece. Jednom rečju svi koji su učestvovali u višesatnom programu na tradicionalnoj manifestaciji Saveza Srba Austrije, 42. kvizu znanja i 17. reviji kulture, pod medijskim pokroviteljstvom našeg lista, pobednici su.
Ovaj prelepi događaj je okupio više od 300 mališana iz 11 srpskih klubova. Odmah valja naglasiti da članovi domaćina, KUD-a Ostrog iz Linca, zaslužuju sve pohvale za uloženi trud i doček brojnih gostiju koji su uživali u nastupima devojčica i dečaka do 15 godina.
Na otvaranju su bili prisutni sveštenik parohije u Velsu Novo Lazić, Nikola Stanković, konzul Srbije u Salcburgu, Darko Jurišić, predsednik Saveza Srba Austrije, predsednici brojnih udruženja, članovi žirija i sponzori. Svima je dobrodošlicu poželeo Slavoljub Dragović, predsednik KUD-a Ostrog. Govorio je i sveštenik Lazić koji je pohvalio organizatore i istakao da su deca u svakom društvu najvažnija. U ime Re..
Epidemija virusa korone je poremetila ne samo svakodnevicu nego pre svega planove koji se tiču letnjih godišnjih odmora. Ipak, i pored nimalo naivne situacije, naši zemljaci nađu načina da naprave predah.
Zahvaljujući otvorenosti Grčke prema zemljama članicama Evropske unije, konkretno Austriji, Željko Malešević iz Linca je sa porodicom bio na letovanju, koje su rezervisali još prošle jeseni. Zajedno sa ćerkom i suprugom Željko je boravio na Rodosu, na granici između Grčke i Turske, odakle nam je preneo utiske:
– Situacija je za nas koji smo bili tamo u prvi mah normalna, mada je istovremeno i malo čudna. Većina hotela je zatvorena. Takođe radnje i lokali dobrim delom ne rade. Gužve nema uopšte i sezona im je propala. Rodos je inače prepun leti, pogotovo u julu, tako da ne može da se prođe ulicama, a na plažama nema mesta, ali sada je sve praktično poluprazno. Otprilike je bilo od 15 do 20 ljudi na plaži – dočarava Malešević situaciju iz poznatog letovališta, ističući da će neminovno ..
Austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić“ iz Beča, u nedelji kad obeležava svoj rođendan, pozvalo je umetnike da učestvuju u proslavi.
„Pozivamo kulturne poslenike da svoja književna, umetnička i muzička ostvarenja – po jedan rad, pesmu, priču, fotografiju i slično – objave na Fejsbuk stranici Mina u pesmi“, navodi se u pozivu.
Ove godine zbog specifične situacije vezane za pandemiju korona virusa uprava društva se odlučila za ovaj virtuelni vid druženja.
Prvu pesmu na Fejsbuk stranici Mina u pesmi objavila je predsednica društva Svetlana Matić, a pesma se zove istovetno – „Mina u pesmi“. Ubrzo posle Svetlane Matić na istoj stranici pesmu „Nojeva barka“ postavila je Dragica Šreder, pesnikinja i prevodilac iz nemačkog Hildena.
Чланак Stihovi, priče i muzika za Minu се појављује прво на Vesti online.
Naši ljudi koji žive u inostranstvu nikada ne prekidaju vezu sa rodnim krajem, a to najčešće zna i da “uzvrati” rodna gruda. To se sada vidi i u slučaju Bijeljinca Raje Đokića koji živi i stvara u Beču.
Njemu je veliku pažnju posvetio sajt bijeljinainfo. Sajt ukazuje da je Đokić, koji od 1993. godine radi u austrijskoj prestonici, danas uspešan fotograf, čiji je objektiv “uhvatio” brojne poznate političare, glumce, muzičare i ljude iz ostalih sfera javnog života. Nekoliko decenija ranije, on je zanat počeo da peče na našim prostorima, kada je uglavnom, fotografisao vojničke zakletve.
Đokić kaže da se kod njega ljubav prema fotografiji pojavila u detinjstvu. Počeo je sa polaroidom, koji se u to vreme uveliko koristio u našim krajevima.
– To je bilo 1986 – 1987. godine, kada smo počeli da radimo polaroidom. Uglavnom su to bile zakletve za vojsku. Tada se lepo zarađivalo, brza fotografija, para sigurna. Radilo se na način da slikate vojnike sa roditeljima, te oni odmah nose fotografiju ..