Danas je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi najveće hodočašće ka Ostroškom manastiru. Pa, zašto, bolan? Zato što se tu dešavaju iscelenja. Isceliti znači napraviti ponova celim. Za to se molimo Bogu na liturgiji da nam sačuva vladiku – cjela (čitava), česna, zdrava…. Jer kad se mi prepiremo, u običnom životu kažemo jedan drugom: „Jesi li ti čitav? Šta je sa tobom?“
Znači, bolestan nije čitav. Ali Bog molitvama Sveca Vasilija isceli mnoge. To svi Srbi i mnogi, mnogi drugi znaju.
Pre dve godine, a i ranije, bivao sam u Ostrogu. Naroda dolazi iz svih krajeva Zemlje. Da, veliko slovo „z“, jer se misli na celu zemaljsku kuglu. Stalno prolaze peške kroz imanje donjeg manastira i idu pravo gore uz brdo nadase – znači velika uzbrdica i idu sa voljom i verom da se mole kod Sveca.
O Svetom Vasiliju Ostroškom čudotvorcu ima svugde da se pročita kao velikom ugodniku Božijem, ne treba ni da upućujem, to svi znaju.
A šta je to čudo Božije? To je natprirodni akt volje Božije. Dakle, Bog nam se smiluje i..
U radno vreme je vozač autobusa u Melburnu, a u slobodno strastveni ljubitelj sporta, od motociklizma do paraglajdinga, ali i drugih avanturističkih izazova koje podižu adrenalin.
Dragan Janković ili Fazan, kako ga od milja zovu u Melburnu, do sada je kolima ili motorom od kojeg se retko odvaja obišao više od 50 zemalja na brojnim kontinentima. Njegova avantura po Evropi, Rusiji i Mongoliji još uvek se prepričava među Draganovim poznanicima, a bogatoj zbirci putešestvija želi da doda još jednu. Naime, planira da sredinom juna laganom vožnjom, dobrim putem na dva točka, pođe iz Melburna i pređe blizu 20.000 kilometara kroz nepreglednu Australiju.
Uspomena sa jednog od putovanja
– Motor vozim skoro 20 godina a ovo mi je, inače, treći koji posedujem. Oduvek sam želeo da imam dobar motor, nažalost dok sam živeo u bivšoj Jugoslaviji to je za mene bio samo san. Međutim, kad sam došao u Australiju uspeo sam da priuštim sebi prvo „hondu“, onda je usledio „BMW“, a pre četiri godine kupio sam, ..
Nekadašnji srpski Fudbalski klub Avala (danas deluje pod imenom Bonirig Beli orlovi) u Novom Južnom Velsu je kolektiv sa dugom i bogatom istorijom. Osnovali su ga srpski emigranti na teritoriji opštine Kabramata, gde je već živeo veliki broj doseljenih Srba. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka baš na tom području u jugozapadnom delu Sidneja zaživela je i srpska zajednica.
Inicijativa o formiranju fudbalskog kluba pokrenuta je 1967. a godinu dana kasnije rođena je Avala, klub koji je pod tim i kasnije novim imenom Bonirig Beli orlovi odigrao značajnu ulogu za čitavu srpsku fudbalsku zajednicu u Sidneju.
Dom Orlova
Moderan kompleks koji čine fudbalski stadion i klupske prostorije poznat je kao Srpski sportski centar, mesto na kojem se pored fudbalskih utakmica održavaju i mnoge druge društvene aktivnosti. U Srpskom centru Bonirig uvek se nešto dešava, i to svih sedam dana u nedelji. Klub je otvoren svakog dana, a gosti pored restorana imaju na usluzi i druge sadržaje, kao recimo..
Tužne sudbine ljudi, a posebno dečje patnje ne mogu da ostave ravnodušnim plemenite ljude, čak ni u trenucima kad vladaju epidemije i pandemije poput ove najnovije, virusne, koja se proširila na meridijane celoga sveta – piše u apelu Udruženja Srba Hercegovine u Melburnu.
U obraćanju plemenitim čitaocima „Vesti“ oni podsećaju da „patnjama i brigama, siromaštvu i zdravstvenim nevoljama nikad kraja“ i ukazuju na tešku sudbinu Filipa Tomovića kome je hitno potrebna pomoć.
„I sudbina Filipa Tomovića, rođenog 1997. godine, koji boluje od autizma, gotovo je potvrda stare narodne poslovice kako zlo kad dolazi – ono ne dolazi usamljeno. I Filipova majka Biljana Lazarević Tomović rođena je gluvonema u Bijeloj kod Konjica, od oca Mirka i majke Gose Lazarević. Rat je dočekala na kućnom pragu, a kasnije se udala u Mojkovcu. U braku i iz ljubavi rođeno je na žalost autistično dete koje, da stvar bude još gora, boluje od niza drugih oboljenja“, stoji u apelu koji je „Vestima“ prosledio veliki humani..
Broj slučajeva nasilja u porodici u Australiji je porastao tokom trajanja restriktivnih mera koje je federalna vlada propisala u cilju zaustavljanja širenja koronavirusa. Broj žalbi i izveštaja upućenih nevladinim organizacijama dramatično se uvećao od trenutka kad je i vlada Viktorije uvela mere ograničenja krajem marta, kojima je bio zabranjen rad mnogih firmi i ustanova, a od ljudi zatraženo da ostanu kod kuće.
Policija Viktorije se u sredu obratila članovima etničkih zajednica, posebno onima kojima engleski jezik nije maternji, da ih ohrabri da prijavljuju slučajeve porodičnog nasilja za koje nema tolerancije u australijskom društvu. Poruke etničkim zajednicama poslate su posredstvom video-spotova koji su prevedeni na 12 različitih jezika, među kojima su: makedonski, kineski, grčki, turski i drugi. Uskoro će video-spotovi biti objavljeni na još 13 jezika, među kojima su: srpski, hindu, korejski, japanski, sinhala, španski, tamilski, ruski i poljski.
Poziv u pomoć
Zamenik načelnik..
Svaki događaj u srpskoj zajednici prilika je da se sretnu zanimljivi, kreativni ljudi i čuje njihova interesantna priča. Ovih dana prisetili smo se 8. Srpskog festivala u Tambalong parku, na kojem se u moru muzičkih tačaka neobičnim nastupom izdvojio Aleksa Vulović, mladi umetnik koji je šarenolik muzički opus nenametljivo predstavio na velikoj festivalskoj bini. Naime, Aleksin repertoar je obuhvatio bukvalno sve, „od Nirvane do Silvane“. Neverovatna lakoća prelaska sa izvornog narodnog melosa do obrada balada legendarnih Džonija Štulića i Bore Đorđevića, i to samo uz Aleksinu prateću akustičnu gitaru – bio je to pravi melem za uši i dušu.
U određenim trenucima, ovaj „one man band“ improvizacijama na sceni podsetio je na glumca Dragana Jovanovića i njegove muzičke avanture. U svakom slučaju, Aleksa je pravo muzičko osveženje, ali i dalje relativno nepoznat našoj zajednici jer do sada nije nastupao po srpskim klubovima i drugim mestima gde se naši ljudi okupljaju. Festival u Sidneju je ..
Springvejl Beli orlovi su 2010. godine ponovo uz zaista veliku dozu sportske sreće zauzeli drugo mesto na tabeli i izborili plasman u Premijernu ligu. Neshvatljivo je kako su u poslednjih pet utakmica doživeli isto toliko poraza, ali im je dotadašnja zaliha bila dovoljna da budu bodovno izjednačeni sa ljutim rivalom, hrvatskom ekipom Sent Albans Dinamom.
Za nevericu je kako su naši fudbaleri, recimo, u pretposlednjem kolu poraženi od Whitlese Zebri (3:4) iako su vodili sa dva pogotka razlike. Potpuno neočekivano, i u poslednjem kolu su pretrpeli poraz od Bulleena (4:5) mada su dva puta tokom utakmice imali „plus dva“. Zbog tih kikseva je St. Albans Dinamo zauzeo prvu poziciju na tabeli, i to zahvaljujući boljoj gol-razlici.
Ruku na srce, ovde treba istaći i da je Božo Stojanac, prvi čovek Srpskog sportskog centra i Belih orlova, savetovao igračima da im je bolje da ne idu u Premijernu ligu, pošto klub nema finansijska sredstva za tako kvalitetno takmičenje koje je zahtevalo mnogo više..
Beli orlovi su 1996. godine postali i šampioni Prve državne lige Viktorije, pa su se naredne tri godine takmičili u najkvalitetnijem rangu ove australijske države – Premijer ligi. Bilo je to zlatno doba kluba. Međutim, kad je liga reorganizovana i broj klubova učesnika smanjen sa 16 na 12, naš klub te 1999. sezonu završava na 11. mestu i ispada u Prvu državnu ligu.
Bio je to prvi i jedini takmičarski kiks od osnivanja. Doduše, da se izbegne ispadanje nedostajalo je i malo sreće. Našim fudbalerima je kao gostima u poslednjem kolu sa Altonom Ist bila potrebna pobeda da izbore opstanak. Nažalost, susret je završen kako je odgovaralo domaćinu – nerešenim rezultatom – 1:1. Da se vodilo malo više računa o ekipi, uvereni smo da se uopšte ne bi došlo u situaciju da se u „minut do dvanaest“ vodi borba za status premijerligaša.
I naredna sezona u Prvoj državnoj ligi Viktorije bila je prosečna, pa Beli orlovi završavaju kao osmi, u zlatnoj sredini tabele.
Sreća okrenula leđa
A, naredne 2002. g..
Peva nam Miloš Bojanić: „Što me pusti, što me pusti, da lutam po svjetu“. Pita Bojanić našu Bosnu. Da, ima nas svugde u belom svetu, iz svih krajeva, a čini mi se posebno iz Bosne. Valjda bi odmah mogla ona šaljiva pitalica: Zašto ima Bosanaca svugde u svetu? Odgovor: Odu, pa ne znaju da se vrate.
Bilo kako bilo, šala je šala i u šali ima šale, kaže se u narodu. Nas je ekonomija i ostale prilike ili neprilike rasejala daleko, po celom svetu.
Jedan od nas je i naš sapatnik, naš čovek koji se ceo život pekao na istoj vatri kao i mi drugi (komotno mogu da ga poredim sa mnom jer je ceo život radio na građevini kao i ja, pisac ovih redova, a tako i sa mnogim drugim ljudima ove blagoslovene zemlje koju Australijom zovemo).
Elem, hoću da odkucam nekoliko reči o Milošu, ali ne o Milošu Bojaniću nego o Milošu Marjanoviću. Kako se lepo peva pesma: „Hej, Miloše, ne bi bilo loše da ja i ti prestanemo piti“, mada naš junak i junak ove priče, Bogu hvala, nije nimalo odan alkohol. Ali, pesma je pes..
Fudbalski klub Springvejl Beli orlovi, jedan od najpoznatijih srpskih kolektiva na Petom kontinentu, ove 2020. obeležava značajan jubilej – 45 godina postojanja. Od osnivanja su sudbina Orlova i svi njihovi uspesi povezani sa Srpskim sportskim centrom u Kizborou.
Ova poznata srpska instutucija je godinu dana starija od Belih orlova. Osnovana je 19. februara 1974. godine pod imenom Jugoslovensko-australijski radnički centar Bratstvo Jedinstvo, sa idejom da naši ljudi dobiju mesto gde će razvijati kulturu, prosvetu, sport i negovati običaje i tradiciju iz otadžbine, tadašnje zajedničke države Jugoslavije.
Društvo je brzo dobilo mnogo članova, pa su zaživele mnoge sekcije: folklorna, omladinska, šahovska, karate, bilijarska, za boće i najveća i najbrojnija – fudbalska sekcija. Po uzoru na centar, fudbaleri su igrali pod imenom Springval Junajted Bratstvo Jedinstvo, a postali su Beli orlovi tek pošto je 7. novembra 1993. godine Jugoslovensko-australijski centar preimenovano u Srpski sport..