Sofija Škorić, direktor beogradske kancelarije političko-lobističke grupe „Uruženi za Srbiju“, matica i dijaspora, i potpredsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, od oktobra je u Beogradu. Od najave parlamentarnih izbora krenula je borba da nova vlast, kako ona kaže, po prvi put na našoj političkoj sceni prizna dijasporu kao integralni deo srpskog naroda. A rezultati, gotovo istorijski, jesu tu.– Već smo bili izgubili strpljenje, ali drago nam je da je nova vlada ispunila svoja predizborna obećanja – kaže Škorićeva.
Dijaspora je dobila i svog prvog ministra. Da li ste zadovoljni izborom?
– Biću iskrena. Tražili smo da ministarstvo bude nestranačko, ali ono je, ipak, dodeljeno jednoj stranci. Nemam ništa protiv SPO, jednostavno to je bilo naše principijelno načelo. Smatrali smo da bi bilo bolje da prvo ministarstvo organizuje čovek koji ima iskustvo iz dijaspore. To ne znači da smo nezadovoljni ovim ministrom. Naprotiv.
Šta dijaspora očekuje ?
– Pre svega donošenje zakona o dijaspori koji će rešiti za stalno neke naše probleme, nedoumice…
A to su?
– Recimo, amnestija za sve mlade ljude koji su pobegli od služenja Miloševićeve vojske. To je jedna od prvih stvari koju treba rešiti i o kojoj sam razgovarala sa ministrom Vukčevićem, i on se složio sa mnom. Razgovarali smo i o tome koji je to najbolji i najprikladniji način uključivanja dijaspore u ovdašnji politički život, da li da ima svoje predstavnike u skupštini ili ne… Kako gledate na ovdašnje kritike da se dijaspori daje pravo da odlučuje o političkom životu u Srbiji, a da sama pri tome ne trpi ni loše, ni dobre posledice tog izbora. čak ne plaća ni porez ovde?
– To je staro pitanje. Budimo pošteni – dijaspora je godinama bila uključena u život ove zemlje, i to na razne načine. Ne znam nijednu porodicu u svom okruženju koja već decenijama ne pomaže svoje ovde. Milijarde dolara ulazile su i ulaze u ovu zemlju. Okrenite se i pogledajte koliko ima menjačnica u ovom gradu. Pa nisu, valjda, tu tolike zbog stranaca koje možemo da prebrojimo na prste? Novac koji Srbi iz inostranstva šalju svojoj rodbini troši se po ovdašnjim pijacama i apotekama.
Koliko je Srba iz dijaspore zainteresovano za pravo glasa u Srbiji?
– Zavisi kako brojite. Kada govorimo o dijaspori, mi govorimo o srpskom etničkom korpusu. U Americi imamo tri-četiri generacije koje su tamo rođene, koji su pravoslavci, koji idu u crkvu, deklarišu se kao Srbi, a ne govore naš jezik. NJih ne možete da ubrojite u one koji će imati pravo glasa. Ali zato postoje oni koji su otišli posle Drugog svetskog rata, koji su ispisani iz našeg državljanstva i koji mogu da ga vrate. Neki naši ljudi neće da glasaju, jer im to pravo uskraćuju države u kojima žive. Znači, mi govorimo o korpusu koji niko nije sabrao. Hajde, da se nadamo da će ovo novo ministarstvo da nas sabere, pa ćemo onda moći i da se prebrojimo. A, iskustva drugih zemalja koje su dale pravo svojoj dijaspori da glasa su: 10 odsto njih koristi svoje pravo.
PREDSEDNIčKI IZBORI
OčEKUJETE li da će dijaspora učestvovati u predstojećim izborima za predsednika Srbije?
– Nadam se. Kada druge zemlje biraju svog predsednika, kandidati u kampanji obilaze i birače u dijaspori. Bilo bi lepo videti i naše predsedničke kandidate meću nama i čuti njihove odgovore na naša pitanja.
