Srpska dijaspora svake godine „upumpava“ u Srbiju više od dve milijarde dolara, a ta suma se poslednjih godina uvećava. Kako pokazuju podaci Narodne banke i procene Svetske banke, do oktobra prošle godine iz inostranstva je građanima Srbije stiglo oko 2,9 milijardi evra, što je 386 evra po glavi stanovnika. U odnosu na 2005. godinu, to je oko 130 miliona evra više.
Zvaničnim kanalima preko banaka i firmi koje se bave transferom novca kao što je Vestern union, u zemlju je u navedenom periodu pristiglo 752,6 miliona evra. Stručnjaci Svetske banke procenjuju da je, pored toga, „u džepovima i kovertama“ stiglo gotovo tri puta više, oko dve milijarde evra. Analitičari Ekonomskog instituta kažu da se promet „sivog“ ulaska novca može proceniti na osnovu transakcija u menjačnicima.
U Narodnoj banci kažu da je zvanični priliv doznaka iz inostranstva u stalnom porastu od 2001. godine što, kako se procenjuje, još više važi za pošiljke koje ostaju izvan evidencije njene službe za poslove međunarodnog plaćanja. Povećani priliv novca građanima je dobar za njihove kućne budžete, ali je i znak da s ekonomijom zemlje nešto nije u redu.
Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda iz aprila ove godine, novac poslat građanima iz inostranstva čini oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno vrednosti sve robe i svih usluga koji se proizvedu u Srbiji. Veće učešće doznaka imaju samo afričke zemlje. To ne znači da iz dijaspore stiže previše novca, nego da se u Srbiji premalo proizvodi, stoji u zaključku MMF-a.
Irska veza
Poslednjih godina je evidentiran i znatan porast obima i broja doznaka iz Irske, odakle je do septembra stiglo 99 miliona evra. Razlog tome nije naglo uvećanje srpske dijaspore u toj zemlji već činjenica da se u Irskoj nalazi centrala Vestern uniona, pa se sve doznake uplaćene u filijalama ove kompanije širom sveta u Narodnoj banci Srbije evidentiraju kao da stižu direktno iz te zemlje.
Guverner NBS-a najavio da će se posebno pozabaviti mogućnostima delotvornog korišćenja doznaka dijaspore. Guverner je rekao da privatne doznake imaju ključnu ulogu za ekonomiju Srbije, pa i na relaksiranje deviznih rezervi, ali i da imaju nepovoljan uticaj na inflaciju jer u zemlju stiže novac koji nije proizveden. Prema Jelašićevim rečima, dijasporske doznake su u prošloj godini iznosile 2,74 milijarde dolara. To je samo za 6,6 odsto manje od vrednosti ukupnog izvoza republike.
– Prema zvaničnim podacima vlasti u Beogradu, 400.000 ljudi iz Srbije nalazi se na privremenom radu u inostranstvu. Još nema jasne definicije dijaspore, a u svetu živi oko 3,5 miliona ljudi poreklom iz Srbije, od čega oko 1,5 miliona njih imaju srpsko državljanstvo – rekao je guverner. – Kada je reč o načinima transfera novca iz inostranstva u Srbiju, Jelašić je istakao da je oko 910 miliona dolara prošle godine u zemlju stiglo formalnim kanalima od kojih 780 miliona dolara preko inostranih banaka i 130 miliona dolara preko kompanije Vestern union koja se bavi transferom novca i ima filijale u 190 država – rekao je guverner Jelašić.
Guverner NBS-a je ukazao da su čitavi regioni u Srbiji zavisni od doznaka iz inostranstva jer se njima smanjuje siromaštvo, ali i da je novac iz dijaspore značajan izvor investicija i to baš u značajnom sektoru malih i srednjih preduzeća. Najviše novca poslovično stiže iz Nemačke, skoro 200 miliona evra, dok je visokom trećem mestu Hrvatska, mada je u tom slučaju uglavnom reč o penzijama koje su građani Srbije ostvarili u toj državi.
