Umesto svečanih skupova u Orašcu, ove godine centralna proslava biće iza zatvorenih vrata, daleko od naroda, u svečanoj sali Doma narodne skupštine Republike Srbije
Dan državnosti Srbije 15. februar je jedan od najbitnijih datuma u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, Dan Vojske Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije, odnosno Prvog srpskog ustanka.
Prvi srpski ustanak počeo je 15. februara 1804. godine, a 15. februara 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi Ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno predstavlja najistočniji odblesak Francuske revolucije.
Sretenje je proglašeno za državni praznik 10. jula 2001. godine u znak sećanja na dan kada je u Orašcu, kod Topole, đorđe Petrović Karađorđe započeo Prvi srpski ustanak.
Ovogodišnji način obeležavanja Dana državnosti, kao i prethodne dve godine u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, klasični su primeri državne nebrige o svom danu. Ove godine za razliku od svih prethodnih godina, glavna ceremonija Dana državnosti neće biti podeljena sa narodom, kao što je i red, jer su srpske vođe u 19. i 20. veku s narodom proslavljali dane državnosti.
Umesto centralnih svečanih skupova u Orašcu, ove godine centralna proslava biće iza zatvorenih vrata i blizine naroda, u svečanoj sali Doma narodne skupštine Republike Srbije. Ovim putem ne želimo ni na jedan način da omalovažimo jednu od najvažnijih institucija u Srbiji i svakoj slobodnoj zemlji – parlamentu, već samo da stavimo do znanja vladajućem režimu da se bitni događaji u srpskoj istoriji moraju obeležavati zajedno sa narodom. Ali možda je vlast preplašena od sopstvenog naroda i birača. Ako uzmemo u obzir prethodne dve godine i brojne zvižduke koje su predstavnici vladajućeg režima pretrpeli prilikom centralnih manifestacija povodom Dana državnosti, onda možemo da razumemo predstavnike vlasti zašto ove godine hoće da se sakriju od poniženog naroda sa teritorije Republike Srbije. Ako se setimo prethodnih godina, onda da podsetimo čitaoce Pečata i na brojne snežne grudve upućene vlastodršcima Srbije. Sneg se otopio, vlast sakrila od naroda, tako da više ne postoji mogućnost da se dogodi epilog iz prethodnih godina – jedan državni funkcioner jednako dve grudve i tri zvižduka. Pri tom pretprošle godine premijer Cvetković se nije udostojio ni kapu da skine kada se poklanjao srpskim palim ustanicima…
Podsetimo i na prošlogodišnju bruku, kada je centralna proslava Dana državnosti Srbije u Orašcu održana bez prisustva državnog vrha.
Predsednik Srbije Boris Tadić samo je položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali. Ove godine predsednik Srbije odlikovao je povodom Dana državnosti veliki broj pripadnika policije i oružanih snaga koji su se požrtvovanošću i angažovanjem istakli u svom radu.
Poslednja velika ceremonija proslave Dana državnosti održana je 2008. godine u Orašcu, kada je tadašnji premijer dr Vojislav Koštunica poslao poruku da Srbija ne može da pristane na otcepljenje Kosova i Metohije, koje je drugo ime za najvrednije što su Srbi dali hrišćanskoj civilizaciji.
Podsetimo čitaoce Pečata i na Centralnu proslavu 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države, održane u Orašcu kod Aranđelovca 2004. godine.
Skupu je prisustvovao veliki broj gostiju – državnih predstavnika, javnih ličnosti i stranih diplomata. Predsednik Skupštine Srbije i v.d. predsednika Republike Dragan Maršićanin otkrio je spomenik Karađorđu Petroviću, koji su potom osveštali patrijarh Pavle i sveštenici Srpske pravoslavne crkve. Spomenik, posvećen vođi Prvog srpskog ustanka, delo je Drinke Radovanović, visok je 3,40 metara i izrađen je od venčačkog belog mermera. U Orašcu je 2004. godine bilo prisutno i nekoliko hiljada građana iz svih krajeva Srbije. U finalnom delu današnje proslave u Orašcu izvedeno je i muzičko-scensko delo Skela, u produkciji Narodnog pozorišta iz Beograda, rađeno prema tekstu Gorana Petrovića i muzici Zorana Hristića, u režiji Kokana Mladenovića. Povodom jubileja, uručena je nagrada za rodoljubivu poeziju Filip Višnjić pesniku Rajku Petrovu Nogu, u Marićevića jaruzi, centralnom delu Orašca.
Na kraju podsetimo čitaoce Pečata da je uvek na proslavama Dana državnosti do pre tri godine isticano da je država Srbija večna…
_____________
Kako se u svetu obeležava Dan državnosti
Francuska – 14. jul, Dan Bastilje (zvanično: Nacionalna proslava – The National Celebration), obeležava se vojnom paradom na Šanzelizeu u Parizu, na kojoj pored francuskih učestvuju i savezničke trupe. Predsednik Republike priređuje tradicionalni prijem. Proslave Dana Bastilje organizuju se i u nizu drugih država (Belgija, Mađarska, Južna Afrika, Velika Britanija, SAD).
SAD – 4. jul, Dan nezavisnosti, obeležava se ispaljivanjem počasnih salvi tačno u podne u svakoj američkoj vojnoj bazi, vatrometima, mnogobrojnim javnim skupovima na kojima se veliča nacionalno nasleđe, istorija, društvo…
Rusija – 12. jun, Dan Rusije (dan proglašenja Deklaracije o državnosti 1991. godine), obeležava se proslavama u svim većim gradovima, velikim koncertom na Crvenom trgu u Moskvi, predsednik uručuje nacionalne nagrade za književnost, umetnost, nauku…
Nemačka – 3. oktobar, Dan ujedinjenja (Istočne i Zapadne Nemačke, 3. oktobra 1990. godine). Centralnu proslavu organizuje ona savezna pokrajine koja te godine predsedava Gornjim domom parlamenta, Bundesratom. Svečanosti prisustvuju predsednik, kancelar, predsednici vlada saveznih pokrajina, EU, praćeno koncertima vodećih nemačkih muzičara, velikom uličnom proslavom…; slavlje se tradicionalno nastavlja u Berlinu, kulturnim manifestacijama ispred zgrade Bundestaga.
_____________
Menjanje državnog grba
Danas država menja i državni grb. Novi grb Srbije zvanično važi od novembra prošle godine, kada je na snagu stupila vladina uredba kojom je, između ostalog, donekle izmenjen više od 120 godina star grb Srbije, naručen od strane kralja Milana 1882. godine. Uredbom o promeni izgleda državnog grba država je sama sebi nametnula komplikovan posao i ogromne troškove oko promena simbola na registarskim tablicama, vozačkim i saobraćajnim dozvolama, pasošima, ličnim kartama, na tablama javnih i državnih ustanova, službenim uniformama, zastavama i raznim formularima i obrascima
