Da su srpski seljaci, koji su umesto njiva, svojim traktorima prekjuče u znak protesta zbog bagatelne cene hlebnog žita „orali“ saobraćajnicu Pančevo – Kovin, nakačili zvučnike i puštali Tompsonove pesme, publicitet njihovoj muci bio bi automatski obezbeđen.
Ovako, mogu da se žale koliko hoće, mogu da prosipaju krv, znoj i suze nad sudbinom paorskom – jok, to nikog u Srbiji zanimati neće!
Jer, između hleba i igara, javnosti su uvek draže igre. Zato se već danima bavi srpskim kablovskim operaterima tražeći odgovor na pitanje od nacionalnog značaja – da li su morali da zamrače ekran kad je Hrvatska televizija emitovala reprizu koncerta svog čuvenog domoljubnog pevača Marka Perkovića Tompsona i tako uši i oči domaćeg građanina sluđenog zaštite od ustaške retorike?
Sudeći po količini „odjeka i reagovanja“ snimke Tompsonovog i sličnih koncerata, srpske televizijske stanice trebalo bi da repriziraju koliko god je to moguće puta, jer nas očito bude iz letargije.
Zato između onih kojisu se ostrvili na KDS što nas nije zaštitio od Tompsona, i onih koji zagovaraju stav da ga je valjalo videti i čuti, navijam za ove druge.
Jer, zaista treba videti i čuti kad iz grla Tompsona i hiljade njegovih fanova zaori: „čujte srpski dobrovoljci, bando četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji“…
Uostalom, zar srpski povratnici, koji uredno plaćaju TV pretplatu HRT-u, nisu preživeli kad im je sa ekrana državne televizije Tompson ponavljao: „Ubij, ubij Srbina“?
Preživeli su „Oluju“, pa što ne bi Tompsona.
Sve je to, dakle, normalno i daleko od skandala.
Jer, kada budemo shvatili da između Tuđmana, Mesića, Glavaša, Sanadera i Tompsona nema velike razlike, kao što su to uočili i neki učesnici rasprave na internet forumima, možda će nam se „otvoriti“ i ovaj slučaj, možda ćemo progledati.
Koliko me sećanje služi, niko ovde ne zamračuje TV ekrane ni kad se Tadić državnički mudro osmehuje hrvatskom predsedniku. Istom onom koji mu poručuje kako je vreme da se i on i Srbija „dekosoviziraju“, to jest zaborave na otimačinu dela svoje države. Usput, neuporedivo i daleko većeg od parčeta mora u Piranskom zalivu koje Zagreb ne da LJubljani ni po cenu da ne uđe u Evropsku uniju.
Dakle, nema svrhe od zamračivanja ekrana, uostalom Tompsona u ogromnim količinama ima na You Tube portalu, kao i ostalog „rodoljubivog“ smeća iz produkcije estradnih predstavnika svih naroda i narodnosti bivše Juge, koju trenutno zovu region. Uz to, nema zaštite od HRT-a jer je njen signal dostupan i preko Interneta i preko satelita.
Zato je, kao što takođe primećuju upućeni, bespotrebno dizati toliku buku i zastrašivati kablovske operatere. Ta vrsta javne dreke eventualno može da upali kod onih koji nisu dovoljno tehnološki pismeni. Ako je cilj da se Hrvatska televizija izbaci iz kablovske ponude, jer se RTS plaši konkurencije, onda je to drugi par opanaka.
Ali, o tom potom.
