Patrijarh je poslednje
dve godine života proveo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde
je i preminuo 15. novembra 2009. godine
BEOGRAD – Na današnji dan pre četiri godine preminuo je poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle.
Sahranjen je četiri dana kasnije, 19. novembra, a tog dana reke ljudi slivale su se ka Rakovici.
Patrijarh Pavle je poslednje dve godine života proveo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je i preminuo 15. novembra 2009. godine.
Podsetimo,
patrijarh Pavle, rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko
Stojčević, u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. Rano je ostao
bez roditelja, pa se o malom Gojku, od njegove treće godine, brinula
tetka. Sveti arhijerejski sabor SPC 1. decembra 1990. godine izabrao ga
je za 44. prvojerarha Srpske pravoslavne crkve.
Pomen u manastiru Rakovica
U manastiru Rakovica danas je služen pomen poglavaru Srpske
pravoslavne crkve patrijarhu Pavlu, koji je preminuo pre četiri godine.
Liturgiju, a zatim pomen, služio je episkop remezijanski Andrej,
pomoćnik patrijarha Irineja. „Ceo svoj život posvetio je molitvi i
narodu“, rekao je episkop Andrej govoreći o „monahu i duhovnom učitelju“
patrijarhu Pavlu za kojeg je rekao da je svoj život shvatao kao
pokloničko putovanje.
Episkop Andrej je rekao da je patrijarh Pavle uvek imao vremena da
sasluša probleme drugih i da im pruži pouku i da nikad nije odustajao od
svoje čvrste vere. Patrijarh Pavle sahranjen je u manastiru Rakovica po
svojoj izričitoj želji, i počiva u porti kraj patrijarha Dimitrija,
prvog poglavara obnovljene Patrijaršije.
Takođe, ovde je sahranjen i junak iz Prvog srpskog ustanka Vasa
čarapić, kao i neki od članova dinastije Obrenović. Tu je i spomen ploča
junacima balkanskih ratova. Za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji u
manastiru je izbeglicama pružana pomoć.
Anegdota o cipelama
Njegove reči i pouke se i dan danas pamte i prepričavaju a mnogi ga
danas, bez obzira što ga crkva još nije kanonizovala, smatraju za sveca.
Patrijarh Pavle bio je poznat ne samo
po svojoj mudrosti već i po skromnom životu koji je vodio pa je tako
poznato da je sam sebi popravljao cipele. Prepričava se tako i anegdota
gde su primetili da patrijarh Pavle ima nove cipele. Pohvalio se i on
sam da su udobne i da u njima može dugo da pešači. Kada su ga pitali gde
ih je kupio on se samo nasmejao. Iza ovog događaja stoji zanimljiva
priča. Naime te cipele su u stvari, nekad bile ženske čizme. Patrijarh
ih je našao kako stoje bačene blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih,
prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj
maloj radionici prepravio ih je kako bi sebi napravio cipele.
Neretko su ga ljudi viđali kako se vozi u tramvaju a među decom je bio poznat kao patrijarh „Budimo ljudi“.
Grob mu svetli usred bela dana
Srbi su ga još za života smatrali za
sveca, a pojedini građani, kako su još pre dve-tri godine pisali
beogradski mediji, tvrde da su svojim očima videli kako njegov grob
svetli usred bela dana. Patrijarh Pavle sahranjen je u porti manastira
Rakovica po vlastitoj želji a njegov grob odmah je postao i mesto
hodošačšća pravoslavaca ali i ostalih hrišćana ne samo iz Srbije već i
sveta.
U narodu je njegov grob proglašen za
sveto mesto, a neretki tvrde da mu grob i po danu svetli čudnom crvenom
svetlošću koja se pojavi na nekoliko sekundi pa iščezne.
