Pričaonice na Internetu svedoče da u Srbiji ima sve više usamljenih muškaraca i žena između 25 i 50 godina, što je dalo ideju 45-godišnjem Mihajlu Aliću, povratniku iz Amerike, da iz ove zemlje „uveze“ i patent za lakše upoznavanje. „Spid dejting“ ili brzi sastanci su odavno osvojili svet, a odnedavno postoje i u srpskoj prestonici. U jednom beogradskom kafiću nedavno je održana i prva „brza žurka“, na koju je Mihajlo pozvao svih 700 članova svog virtuelnog kluba „BG veze“.
Daleko od biznisa
Mihajlo je inženjer elektrotehnike koji je 1991. otišao u čikago. Iako se na Univerzitetu Ilinois školovao za kompjutersku grafiku, u Srbiji stečeno znanje nije mogao da iskoristi.
– U inostranstvu je to unosan posao za programerske stručnjake u automobilskoj i avio-industriji, a ja sam radio kao predavač na Floridi i u San Francisku. Vratio sam se 2001. jer sam želeo da otpočnem sopstveni biznis – tvrdi Mihajlo kome je „BG veza“ zasad više hobi nego biznis.
Dakle, ako želite da za samo jedan sat upoznate desetak osoba suprotnog pola, prijavite se na veb-sajt kluba. Na poziv domaćina pojavite se u određenom kafiću, zajedno sa još dvadesetak nepoznatih žena i muškaraca. Gosti dobiju nalepnice sa brojevima, a svaka dama i mesto za jednim stolom. NJoj se pridruži muški gost i oni imaju pet minuta za upoznavanje. Zvučni signal objavi da je vreme isteklo, pa se džentlmen seli za sto kod druge, dok prvoj dolazi novi gost. Kada se svi upoznaju, učesnici saopšte domaćinima koje „brojeve“ želeli bolje da upoznaju. I ukoliko se dogodi da su se dve osobe dopale jedna drugoj, razmenjuju se brojevi telefona, a posle…
– Dosad smo uspešno spojili 40 parova. Ipak, u Americi ovakvi klubovi imaju na hiljade članova, dok se na našim sastancima pojavljuje desetak. Beograđane je, izgleda, sramota, radije će čekati kod kuće da im neko pokuca na vrata, nego da sami nešto preduzmu. čak i kada neke naše redovne posetioce sretnem na ulici, mole me da ne otkrivam odakle se znamo – priča za „Vesti“ Mihajlo Alić.
Izbirljive Beograđanke
– Beograđanke su izbirljivije, pa se zainteresuju samo za jednog muškarca, dok muški članovi „BG kluba“ prijave više ženskih „brojeva“ kako bi povećali šanse za uspešan spoj – objašnjava Alić.
Zato u „BG klubu“ nema partnera za ljude starije od 50 godina jer imaju samo nekoliko zainteresovanih, ali i mlađi tu neće pronaći devojke jer njihove vršnjakinje uspevaju da se snađu i same. Tako su najverniji posetioci brzih sastanaka Beograđanke u kasnim tridesetima i četrdesetima i veoma stidljivi muškarci. Ali, i domaćin ponekad stavi na rever nalepnicu sa brojem, iako ima suprugu i dvomesečnog sina.
– LJudi ne shvataju da cilj susreta nije samo brak, nego i mogućnost da se proširi krug poznanika, pronađu partneri za posao ili provede nekoliko zanimljivih sati. Većina ljudi posle tridesete godine sklopi tek jedno ili dva nova poznanstva godišnje – ističe Mihajlo Alić koji ne želi da oglašava „BG veze“ baš na sva zvona.
– Trudim se da na našim druženjima okupim ljude iz sličnog okruženja. Nema mnogo zajedničkog među stalnim gostima elitnih kafića koji se utrkuju u skupim automobilima i markiranom garderobom i našim članovima, mahom fakultetski obrazovanih, ali rade za prosečne plate u Srbiji – ističe sagovornik „Vesti“.
