Vašington je značajno pojačao pritisak na Beograd da se Miladin Kovačević izruči i da se kazne srpske diplomate. – Plan je da se Srbin koji je brutalno pretukao kolegu studenta natera da se dobrovoljno vrati na suđenje u SAD, pišu njujorške novine
Kondoliza Rajs je smirena žena, ali se stvarno naljutila zbog onoga što se desilo, izjavio je američki senator čarls Šumer posle razgovora sa državnim sekretarom o slučaju 20-godišnjeg Srbina Miladina Kovačevića, koji je pobegao iz Sjedinjenih Država pošto je optužen za nanošenje teških povreda kolegi studentu sa Univerziteta Bingamton u okolini Njujorka.
Vašington je ovih dana značajno pojačao pritisak na Beograd da se Kovačević – koji je Ameriku napustio početkom juna koristeći privremenu putnu ispravu izdatu od konzulata Srbije u Njujorku – izruči i da se kazne odgovorni iz srpske diplomatske službe koji su mu omogućili bekstvo od pravde. Kondoliza Rajs je senatora Šumera – inače prijatelja porodice pretučenog Brajana Stajnhauera koji je već dva meseca u komi – obavestila da je dokumentacija o slučaju već spremna i da će od Vlade Srbije biti zatraženo da isporuči Kovačevića.
Iako list „Njujork dejli njuz” piše da je srpska policija već počela potragu za beguncem, „Politici” je u Ministarstvu unutrašnjih poslova rečeno da to nije tačno i da nikakav zahtev u vezi sa tim nije ni stigao. Njujorški dnevnik poziva se na „srpski izvor iz Njujorka”, koji je dodao da je potraga počela pošto se američki ambasador u Beogradu Kameron Manter sastao sa visokim zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova.
Na drugoj strani, jedan američki izvor istih novina kaže da se saradnja srpske strane u vraćanju Kovačevića u Njujork kreće „brzinom laserskog zraka”. Citira se i Manterova izjava da je ovaj slučaj „prioritet za vladu SAD”, da su srpski zvaničnici rekli da su spremni da sarađuju i da se trenutno ispituju sve moguće opcije.
Prema jednom izvoru, plan je da se Kovačević namami da se dobrovoljno vrati u Sjedinjene Države – „pojačanom pažnjom policije ili pritiskom na porodicu”.
„Mislim da će srpskoj vladi biti jasno stavljeno do znanja da mora da pomogne da se gospodin Kovačević vrati ovde da bi mu bilo suđeno”, izjavio je senator Šumer, koji je za svoju akciju pridobio i koleginicu Hilari Klinton, takođe senatora iz Njujorka, i neke članove Predstavničkog doma koji su, po nepotvrđenim informacijama, već počeli da pišu amandman na zakon o finansijskoj pomoći drugim državama kako bi 53 miliona dolara namenjenih Srbiji bili blokirani dok Miladin Kovačević ne bude izručen.
Šumer je osim sa Kondolizom Rajs razgovarao i sa direktorom FBI Robertom Mulerom, a kongresmen Moris Hinči poslao je pismo ministru pravde od koga je tražio da od Ministarstva pravde Srbije zahteva da potpiše nalog za izručenje.
Prema zakonima i ustavu Srbije nije moguće izručiti naše državljane drugim zemljama, već bi suđenje moglo da bude održano samo ovde, što je porodica pretučenog Stajnhauera odbacila kao mogućnost, kao i senator Šumer. On ipak veruje da će do izručenja doći. „Ja mislim da je sve moguće ako postoji volja za to. Ako srpska vlada želi da pomogne, ona to i može”, rekao je Šumer.
Kovačević, koji je igrao košarku za tim Univerziteta Bingamton i nije se proslavio (prosek od 1,5 poena u sezoni 2006/07), uhapšen je 4. maja posle tuče u jednom baru kada je napao dve godine starijeg i duplo lakšeg Brajana Stajnhauera. Prema izjavama očevidaca, tuča je počela kad je Amerikanac uštinuo devojku Kovačevićevog druga Sanela Softića. Softić je hteo da se obračuna sa Stajnhauerom, ali je dobio udarac glavom u lice, što je razbesnelo bivšeg košarkaša – koji je u zaštiti prijatelja otišao predaleko. Prisutni kažu da je Stajnhauera besomučno udarao i pošto se ovaj onesvestio.
Miladin Kovačević, Sanel Softić i njihov drug Edin Džubur uhapšeni su sledećeg jutra. Srbin je u pritvoru ostao do 6. juna, kada je njegova majka uz pomoć konzulata Srbije uplatila kauciju od 100.000 dolara. Tri dana kasnije Kovačević je pobegao iz SAD.
———————————————————–
Razrešen konzul
Vlada Srbije razrešila je juče dužnosti generalnog konzula Srbije u Njujorku Slobodana Nenadovića, a odluka o razrešenju doneta je na telefonskoj sednici. Iako u saopštenju nije naveden razlog za razrešenje, sa izvesnošću se može tvrditi da je Nenadović morao da se vrati u Beograd zbog toga što je njegov vicekonzul izdao privremenu putnu ispravu Miladinu Kovačeviću.
Kovačeviću su američke vlasti oduzele pasoš, ali je on uz pomoć vicekonzula Igora Miloševića dobio nova putna dokumenta sa kojima je tri dana po izlasku iz pritvora napustio SAD i vratio se u Srbiju.
Vicekonzul Srbije u SAD Igor Milošević povučen je sa te dužnosti i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak.
Zanimljivo je, međutim, da su njujorške novine još u ponedeljak objavile vest da je generalni konzul Nenadović podneo ostavku, jer se, kako je navedeno, osećao odgovornim za postupak svog podređenog.
S. R.
Vašington, 2. jula – Inicijativa troje kongresmena iz Njujorka da se od Srbije zatraži izručenje Miladina Kovačevića, optuženog za nanošenje teških povreda ovdašnjem studentu Brajanu Stajnhaueru, i da se ispita odgovornost zaposlenih njenog konzulata u tom gradu – dobila je, očigledno, ubrzanje u Stejt departmentu. Beogradu je hitro prosleđen zahtev iste sadržine i sada se ovde pokazuje nestrpljenje da se „cela stvar dovede do kraja”.
Nema, međutim, zasad potvrda da bi mogla da bude usvojena preporuka, od pre neki dan, novinara njujorškog „Njuz deja” da se Srbiji, ako ne izruči Kovačevića, uskrati predviđena pomoć u iznosu od 53 miliona dolara. Kako saznajemo iz obaveštenih izvora, nema zasad naznaka da bi se Kongres, ili neki njegov komitet, opredelio za izglasavanje rezolucije kojom bi insistirao da se „slučaj Kovačević” ubaci u poznata uslovljavanja pomoći, kakva važe za izručivanje optuženika Haškom tribunalu.
Ali, mogu da se očekuju dalja zaoštravanja po ovom pitanju. Podnosioci zahteva Kondolizi Rajs da se „pritisne” Beograd su senatori iz Njujorka (gde se dogodio težak incident) Hilari Klinton i čarls Šumer. Njih dvoje važe za vrlo uticajne političare, što je potvrdila i brza reakcija američke diplomatije na njihov zahtev.
Klintonova – koja je donedavno bila predsednički pretendent dok sada još traju kombinacije da postane potpredsednički kandidat demokrata – ove godine po četvrti put uvršćena na „Tajmovu” listu 100 najuticajnijih ličnosti sveta, a Šumera već poduže bije glas da je jedan od najveštijih političkih komunikatora tako da je „prostor između njega i televizijskih kamera – najopasnije mesto (za njegove protivnike) u Vašingtonu”.
Stejt department i Bela kuća su, inače, prilično upućeni na održavanje dobrih odnosa sa Senatom (čak i sada kada im se razlikuju partijske pripadnosti), on je nadležan, uz ostalo, za odobravanje predloga predsednika SAD o nizu naimenovanja, među kojima i za sudije i – ambasadore. Procenjuje se, takođe, da u Ministarstvu spoljnih poslova deluje još popriličan broj službenika i funkcionera sklonih politici bivšeg predsednika Bila Klintona, s kojima je ondašnja „prva dama” ostala na „primenljivoj službenoj vezi”.
Uz Hilari i Šumera, predlagač pomenutih zahteva Beogradu je i njujorški član Predstavničkog doma SAD Moris Hinči. U njegovom izbornom okrugu dogodilo se premlaćivanje Stajnhauera, koji se od 4. maja nalazi u komi.
U ovdašnjoj sve zahuktalijoj izbornoj trci za Belu kuću i veći deo Kongresa (parlamenta) može se pretpostaviti da će njujorški političari još oštrije insistirati na razrešenju „slučaja Kovačević”. S jedne strane da dokažu da ovde funkcioniše pravna država i da optuženi ne mogu da izbegnu pravdi, a s druge – da pokažu ko je u tom pogledu, u ovom slučaju prema Srbiji, više angažovan, demokratski kongresmeni ili republikanska administracija. Zasad, međutim, deluju prilično – usklađeno u pojačanim zahtevima Beogradu, koji su se „najednom” ispostavili kao vašingtonski lokalni „prioritet”.
———————————————————–
Pravni zaplet
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 2. jula – Najjednostavniji rasplet međunarodnog zapleta povodom Miladina Kovačevića bio bi – „njegovo dobrovoljno pojavljivanje pred njujorškim sudom” – kažu nam poznavaoci pravne regulative. Jer, dodaju, teško da će i Srbija pristati da izvrši ekstradiciju svog državljanina i da će Amerika odustati od zahteva da mu se ovde sudi pod optužbom za učešće u prebijanju Brajana Stajnhauera, kolege sa univerziteta Bingamton (u državi Njujork).
Naslovna strana Njujork posta
Slučaj je, reklo bi se, vrlo „komplikovan”. Retko se, naime, dešava da od predstavništva svoje zemlje neki pojedinac dobije vanredni putni list s kojim napušta zemlju u kojoj je optužen za krivično delo. Takođe, zaplet nije obuhvaćen pravilima o ekstradiciji, jer ona podrazumeva da će strana zemlja isporučiti građanina njegovoj državi koja ga traži pod optužbom da je odgovoran za neki delikt.
Upućeni podsećaju da je na snazi ugovor između Kraljevine Srbije i SAD iz 1901. godine, na koji su se „nadovezale i SFRJ i zemlje nastale posle njenog raspada”, ali da taj sporazum nije primenjiv na „slučaj Kovačević”. Jeste da prvi član kaže: „Vlada Ujedinjenih Država (SAD) i Vlada Kraljevine Srbije uzajamno pristaju da izdaju lica koja su optužena ili osuđena ma za koja zločinstva ili prestupe izvršene u granicama jurisdikcije jedne od visokih ugovornica”. Ali, član 5. tog akta, prema dostupnim interpretacijama, kaže da „nijedna od visokih ugovornica nije obavezna da izdaje svoje sopstvene građane ili podanike prema uslovima u ovom ugovoru”. Nije obavezna, ali – može.
Kad se uzmu u obzir sve okolnosti „slučaja Kovačević” – optuženi je dospeo u bolji položaj, dok su se u gorem položaju našli odnosi dve zemlje. Između – države kojoj pripada i države u kojoj je optužen.
Problem nije nerešiv, niti je optuženi nedostižan za izvršenje pravde – čujemo. Na primer – priznavanjem sudskih odluka drugih zemalja. To nagoveštava i da je, teoretski, mogućna vanredna formula saradnje između dve vlasti u rešavanju konkretnog slučaja.
Da li bi „afera” mogla da oteža dolazak naših studenata ovamo? Ne bi trebalo, kažu eksperti. Radi se o pojedinačnom slučaju, koji ne bi trebalo povezivati sa ostalima.
Verovatno je, nadovezuju se, da će Amerikanci nastavljati da iskazuju ljutnju ako Kovačević ne bude odgovarao pred sudom za ono za šta je optužen. Nezavisno od toga što oni svoje sunarodnike izuzimaju od raznih oblika odgovornosti za kršenje međunarodnih normi ponašanja (na primer, jurisdikcije Stalnog međunarodnog krivičnog suda, u Hagu).
Postoje, međutim, odranije i drugi „slučajevi”. Jednom našem državljaninu je zbog kriminala oduzeta imovina u vrednosti od 10 miliona dolara, pre desetak godina, ali je on prebegao u Srbiju gde još boravi, kažu nam obavešteni.
Predstoji, reklo bi se, podrobnije usklađivanje prakse i teorije. I Srbije i Amerike – i u međusobnim odnosima…
M. Pantelić
———————————————————–
Škulić: Zakon protiv izručenja
Domaće zakonodavstvo zabranjuje da Miladin Kovačević, koji je pobegao iz zatvora u SAD-u gde je optužen za prebijanje kolege sa fakulteta, bude izručen vlastima ove države, rekao je za „Politiku” dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. On kaže da je zabrana izručenja naših državljana regulisana odredbama Zakona o krivičnom postupku.
Kameron Manter, američki ambasador u Beogradu, zatražio je prekjuče od srpskih vlasti da se Miladin Kovačević vrati u SAD kako bi se suočio sa optužnicom.
– U novom Ustavu Srbije ne postoji zabrana ali ni dozvola izručenja naših državljana, već je ona regulisana Zakonom o krivičnom postupku. To je nešto što je uobičajeno u svetu, gde većina država ima ovakvu zabranu. Pored toga, ova vrsta izručenja nije predviđena ni ugovorom između naše države i Amerike – napominje Škulić.
Prema rečima Škulića, jedina mogućnost je da se Miladinu Kovačeviću sudi u Srbiji.
– Za delo koje je počinio, Kovačeviću se može suditi kod nas pod uslovom da strana država dostavi potrebne dokaze za sprovođenje postupka u Srbiji. Putem međunarodne pravne pomoći neki dokazi se mogu izvesti tamo gde je delo izvršeno i dostaviti našem pravosuđu – kaže Škulić.
U MUP-u Srbije kao i u Ministarstvu pravde našem listu juče je rečeno da zvaničnih zahteva američkih vlasti u vezi sa slučajem Miladina Kovačevića i potragom za njim još nema.
Za bilo kakve informacije o „slučaju Kovačević” u policiji nam je rečeno da se obratimo Ministarstvu pravde, a u ovom ministarstvu su nas uputili na Ministarstvo spoljnih poslova.
Manter je za agenciju Beta rekao da su SAD „šokirane” i „ogorčene” vestima o slučaju Miladina Kovačevića kao i neprimerenim ponašanjem konzulata Srbije.
– Šokirani smo vestima o slučaju Miladina Kovačevića za koga se tvrdi da je brutalno tukao fizički slabijeg kolegu studenta, čak i kada je ovaj bio u besvesnom stanju, a nakon toga, ne sačekavši suđenje, pobegao iz SAD. Amerika je ogorčena i ponašanjem Konzulata Srbije koji je reagovao na neprimeren način izdavanjem privremenog putnog dokumenta Kovačeviću, nakon što mu je sudija naredio da preda pasoš i ne napušta teritoriju SAD. Za vladu SAD ovaj slučaj ima vrhunski prioritet – izjavio je Manter.
Manter je izrazio očekivanje da će „Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u najkraćem mogućem roku i na odgovarajući način sankcionisati ponašanje Igora Miloševića, vicekonzula Srbije u SAD i ispitati odgovornost drugih vladinih službenika”.
– Sastao sam sa najodgovornijim zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije i zvanično zatražio povratak Kovačevića u Sjedinjene Države kako bi se suočio sa optužnicom. Oni su izrazili spremnost na saradnju i razmatraju se sve moguće opcije za rešenje trenutne situacije – napomenuo je Manter.
D. Vukosavljević
———————————————————–
ANKETA:
Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus: Po našem zakonu nije dozvoljeno izručivanje naših građana, ali mi imamo sporazum sa SAD o uzajamnim pravima i obavezama. Da li će primat imati domaće zakonodavstvo ili taj bilateralni sporazum je pitanje za pravnika, a ne za političara.
Vladan Batić, predsednik DHSS: Mi ne možemo da izručujemo svoje građane. Prednost nad domaćim zakonodavstvom imaju isključivo međunarodni sudovi poput Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde. Njemu se ovde, pred našim pravosudnim organima, može suditi za neko delo koje je počinio u Americi ili u bilo kojoj trećoj državi. Amerika sigurno ne bi izručila nekog svog državljanina, pa prema tome i priča o nekom bilateralnom sporazumu pada u vodu.
Petar Petrović, potpredsednik JS: Odluka o tome da li bi trebalo da se izručuje Americi trebalo bi da zavisi od težine krivičnog dela. Ako je došlo do tuče u nekom lokalu mislim da naš građanin može da bude podvrgnut strožim sankcijama nego što bi bio da je državljanin Amerike. Srbija na prvom mestu treba da štiti svoje građane i zato treba da ispita slučaj do kraja i da naši pravosudni organi meritorno odluče o tome da li ima mesta da se Kovačević isporuči ili ne. Mišljenja sam da iako je kriv ipak treba da se primeni naše domaće zakonodavstvo.
Dragan Todorović, potpredsednik SRS: Nije bitno kakav ko stav ima, već da li se poštuje Ustav i zakon. Po Ustavu Srbije naš državljanin ne može biti izručen drugoj državi da mu se sudi. Inače ja sam apsolutno protiv toga da se naši građani izručuju bilo kojim državama ili organizacijama kao što je slučaj i sa Haškim tribunalom. Iako sam protivnik američke politike potpuno se slažem sa njihovim stavovima kada su u pitanju njihovi državljani i mogućnost da im sudi neka druga država ili bilo ko.
Jelena Trivan, portparol DS: Najvažnije je što je Ministarstvo inostranih poslova u rekordno kratkom roku uradilo ono što je potrebno – povuklo onoga za koga se opravdano smatra da je uzrok tog problema. Važno je da se diplomatskim putem, a ne javno, kroz razgovore i pregovore uz poštovanje i unutrašnjeg i međunarodnog prava reši taj problem, da ne ostane nikakva mrlja na našoj državi, da se shvati da je to greška pojedinca, a ne namera države. Bitna je diplomatska poruka koja je poslata da nećemo trpeti takve incidente, da ćemo ih rešavati i kažnjavati one koji ih počine.
