Šanse da Srbija dođe na takozvanu belu šengen listu zavise od ilegalaca u zemljama Evropske unije koje one nameravaju da vrate u njihova ranija boravišta. Sve dok Srbija ne pristane na povratak tih emigranata, pregovori sa EU o readmisiji ne mogu da se uspešno okončaju potpisivanjem odgovarajućeg sporazuma da bi potom vizne olakšice pojedinačnih zemalja postale realnost.
Romi i Albanci s Kosova čine ogromnu većinu u masi državljana Srbije koji ilegalno borave na teritoriji država Evropske unije. Oni, uglavnom siromašni i neobrazovani, stizali su devedesetih godina, ali i ranije, nelegalnim kanalima u zapadnu Evropu u potrazi za bilo kakvim poslom. Mnogi ni u Srbiji nisu imali stalno prebivalište, pa ni pasoš, a po dolasku u neku državu EU odmah bi uništavali sve dokumente po kojima bi ih identifikovali i tako otežali deportaciju ako ih policija otkrije.
Prema evidenciji imigracionih službi, Srbija je na nepopularnom četvrtom mestu u svetu po broju ilegalnih imigranata posle Iraka,Avganistana i Rusije, a u Evropi na drugom, odmah iza Rusije.
Sporazum tek na proleće
Sporazum Srbije i EU trebalo bi da bude zaključen do kraja marta iduće godine, dok bi primena morala da sačeka da svaka članica EU pojedinačno u nacionalnim parlamentima potvrdi sporazum. Stručnjaci procenjuju da bi ta procedura mogla da potraje i devet meseci, što znači da bi proces readmisije počeo da se primenujuje tek krajem 2007. godine.
– Ni u jednoj članici EU ne postoje precizni podaci o broju ilegalnih imigranata. Samo u Nemačkoj, pored 600.000 državljana Srbije s legalnim statusom, živi oko 100.000 ilegalaca. Zbog tih ljudi koji su ilegalno borave u EU moramo da potpišemo kolektivni sporazum o readmisiji, a ne pojedinačne, sa svakom zemljom posebno, a s mnogima već imamo. Zato je naša zemlja u veoma nezavidnom položaju jer takav sporazum imaju još samo Hongkong i Albanija koji se smatraju tranzitnim zemljama ilegalne imigracije – kaže Midrag Shresta, programski direktor Grupe 484, nevladine organizacije koja se u Srbiji bavi problemima ilegalne imigracije.
U centrima za deportaciju u EU registrovano je 21.400 državljana Srbije – svi s Kosmeta: po dve petine Albanci i Romi, a ostali su Srbi, koje će njene članice deportovati iduće godine. Registrovani su kao „ekonomski emigranti“ koji ne ispunjavaju uslove za ostanak u EU.
– Još veći problem su takozvani politički imigranti i izbegli iz ratom zahvaćenih područja. I među njima je najviše s Kosmeta. Za njih je u mnogim državama još na snazi takozvana privremena zaštita – kaže Shresta i dodaje:
– NJima Unmik ne dozvoljava povratak u pokrajinu jer im ne može garantovati bezbednost, a države EU ne im daju azil jer im nije ugrožena bezbednost na celoj teritoriji države iz koje su izbegli. To jest, ako ne mogu na Kosmet, jer ih Unmik ne prima, mogu u Srbiju, koju na taj način prisiljavaju da prihvati građane iz pokrajine – ako želi potonje vizne olakšice za svoje građane.
Proteruju i bolesne
Prema podacima Grupe 484, dokumentovani su brojni slučajeve kršenja ljudskih prava u procesu readmisije, poput vraćanja bolesnih ljudi, odvajanja od porodica, oduzimanja novca na aerodromima u Nemačkoj, kao i život na ulici i bez dokumenata u Srbiji.
Najveći broj zamolnica za preuzimanje građana Srbije koji ilegalno borave u EU dostavila je Nemačka (30.000), Holandija (12.000), a Švajcarska i Luksemburg po 3.000.
Srbija, međutim, nema ni zakon o azilu, ni prihvatni centar za azilante. Poslednji je zatvoren 1974. godine. Nisu od koristi ni bilateralni sporazumi koje je SCG potpisala sa 15 evropskih država i Kanadom jer ih EU smatra nedovoljnim zbog loše primene.
– U EU, najviše u Nemačku, Austriju i Švajcarsku, ilegalno boravi i nekoliko desetina hiljada Roma iz Bugarske, Turske i kavkaskih republika koji tvrde da su pobegli od rata na Kosovu. Ti ljudi uglavnom nemaju nikakva lična dokumenta, pa je i njihova deportacija veoma složena jer se teško dokazuje odakle su stvarno došli – kaže Danilo Rakić iz Grupe 484.
