AGENCIJE ZA PRIVATNO OBEZBEđENJE VAN KONTROLE DRŽAVE

Najbrojnija oružana sila u Srbiji nalazi se potpuno van kontrole – u privatnim rukama, a država ne zna ni koliko ih je, niti kakvim naoružanjem raspolažu. Reč je o privatnim firmama za obezbeđenje, telohraniteljima, čuvarima, kojih je u Srbiji oko 60.000 i tako daleko nadmašuju broj pripadnika Vojske Srbije ili MUP-a.
Već godinama se ova oblast bezbednosti, takozvani privatizovani deo bezbednosti, nalazi u nekoj vrsti sive zone, a zbog nedostatka zakonske regulative ova oblast je potpuno neregulisana, dok pripadnici obezbeđenja rade šta hoće i kako hoće jer nema zakona koji bi ih sprečio u tome. To se najbolje videlo pre nekoliko dana, kada je jedan od pripadnika obezbeđenja preduzeća „Trgovina 22“ u Kragujevcu upotrebio suzavac kako bi sprečio pokušaj manjinskih akcionara da uđu u krug firme.

Ne smeju da pucaju

Veliki problem kod firmi za obezbeđenje jeste odnos prema tome ko se zapošljava i ko sme da nosi oružje. Većina uposlenika nisu proveravani kroz kaznenu evidenciju, nisu obavljeni psihološki testovi, niti su prošli obuku za poslove bezbednosti. S druge strane, većina nezakonito nosi oružje jer je ono registrovano na firmu u kojoj rade, a radnici nemaju dozvole za nošenje. Oružje bi smeli da nose samo u poslovnom sedištu firme na koju je registrovano. To radnici obezbeđenja znaju, pa zato oružje i ne koriste kada su napadnuti. Zbog toga se u poslednjih 20 godina nije desilo da pripadnici obezbeđnja upotrebe oružje u objektu koji čuvaju, a smeju da ga upotrebe samo u slučaju krajnje nužde ili u nužnoj odbrani, tek kad napadač izvadi oružje i puca na njih.

S mišljenjem većine stručnjaka da u ovoj oblasti vlada haos i bezvlašće, gde pripadnici obezbeđenja bez ikakve obuke, provere kriminalne prošlosti ili sa zastarelim oružjem „patroliraju“ Srbijom, slaže se i Radomir M. Misaljević, vlasnik Istražilačke agencije „Pravac“, bivši policajac koji je godinama radio na poslovima obezbeđenja objekata i ljudi.
– Zbog nedostatka zakonske regulative, danas svako može da se bavi obezbeđenjem i nosi oružje. Prema sadašnjim pravnim normama, u istu podgrupu prilikom registrovanja firmi smešteni su privatni istražioci, obezbeđenje lica i objekata, i tehničko obezbeđenje.

Naoružani do zuba

Firme koje se bave obezbeđenjem u Srbiji naoružane su do zuba, slažu se stručnjaci za ovu oblast. Prema procenama, u njihovom posedu je čak oko 30.000 automatskih pušaka domaće proizvodnje, oko 10.000 automata „Hekler i Koh“ i oko 40.000 pištolja raznih marki. Većina ovog oružja je zastarelo, neispravno i nije u upotrebi. Takođe, to oružje je nepraktično za obavljanje poslova obezbeđenja, a među pištoljima je veoma malo „CZ99“, dok su većina zastareli pištolji marke „valter“ ili „mauzer“. Sa druge strane, zbog nedostatka pravne regulative, oni nemaju pravo ni na suzavac, šok-bombe ili strujne palice, koje često koriste.

Tako se dešava da neko ko se registruje kao istražilac ili firma za proizvodnju video-kamera i sličnih tehničkih pomagala za nadzor u isto vreme može da se bavi i privatnim obezbeđenjem a da nisu prošli proveru ili ispunili određene uslove – kaže Misaljević.
Zbog toga, pripadnici privatnog obezbeđenja u Srbiji mogu da se ponašaju kao na Divljem zapadu. Niko ih ne kontroliše, država ne zna ni koliki im je broj, niti kakvo naoružanje poseduju, a zbog malih plata, zapošljava se praktično svako ko pokaže interesovanje. Među njima je ogroman broj osoba s kriminalnim dosijeom, što se moglo videti i poslednjih godina, kada je nekoliko pripadnika privatnih firmi za obezbeđenje, dok su čuvali konvoje s novcem, u isto vreme planirali i počinili njihovu pljačku.

– Od oko 60.000 pripadnika privatnog obezbeđenja u Srbiji, smatra se da je možda i čitavih 50.000 pripadnika u prošlosti činilo razna krivična dela. Ovim poslom se u Srbiji bavi oko 3.000 subjekata, a od pomenutog broja pripadnika obezbeđenja možda samo 25 procenata radi po Zakonu o radu, a ostatak na crno – kaže Misaljević.
Kako saznajemo, u Srbiji postoji oko 180 registrovanih firmi koje se bave isključivo fizičko-tehničkim obezbeđenjem. Preduzeće koje se bavi čuvanjem objekata i ljudi može da registruje svako pravno i fizičko lice, bez obzira da li je domaći ili strani državljanin. Veliki broj firmi koje su godinama radile u Srbiji poslednjih godina kupili su stranci, pa se neretko može čuti kako su poslovi obezbeđenja praktično u njihovim rukama.
Pri Privrednoj komori Srbije nedavno je formirana mešovita radna grupa koju čine predstavnici MUP-a Srbije i Udruženja preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje. Zadatak grupe je da se ubrza donošenje zakona i propisa kojima bi se regulisala ova oblast budući da od ukidanja zakona o ONO i DSZ 1991. godine ne postoji zakon koji bi regulisao ko sme da se bavi obezbeđenjem i kako se koristi oružje.