Tvorci zakona o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu iz sadašnjeg i prošlog tima Ministarstva za finansije, iz petnih žila ubeđuju javnost kako će se vraćati „u naturi“ najveći deo imovine koja je oduzimana privatnim vlasnicima posle Drugog svetskog rata. Međutim, Robne kuće „Beograd“ su nedavno prodate kompaniji „Verano motors“, iako je prodavac, Agencija za privatizaciju Srbije, više puta upozorena da ova imovina ima čak pet potražilaca. I druga imanja sa spiska za povraćaj su već dobila nove gazde tokom privatizacije, što je otvorilo raspravu da li će i njihovi vlasnici ostati kratkih rukava. I ne samo oni, nego i ljudi koji očekuju da im se vrate stanovi, zgrade i građevinske parcele.
Milan Parivodić, savetnik srpskog premijera i jedan od autora Nacrta zakona kaže da će vlasnici privatizovanih preduzeća moći da računaju na obeštećenje ukoliko u kupoprodajnom ugovoru stoji i klauzula, da je reč o imovini koja podleže denacionalizaciji.
– Prema Zakonu o privatizaciji, država garantuje kupcima pravo svojine. Da bi država obeštetila originalne vlasnike, u ugovore za aukcije od 2004. godine se unosi klauzula koja kaže, da će kupac u privatizaciji snositi posledice naknadnog donošenja Zakona o denacionalizaciji – kaže Parivodić.
Građani plaćaju tuđe greške
Milan Parivodić je „priznao“ da je država bila „nesavesni“ prodavac tokom privatizacije jer je davala na prodaju i imovinu koja je na spisku za denacionalizaciju. Ali, zakonopisci nisu objasnili kako će država odgovarati zbog toga, napominje Dušan Nikolić.
– I originalni vlasnici imovine koja je prodata od 2001, kada je stupio na snagu Zakon o privatizaciji, moraju da budu obeštećeni, ali Nacrt zakona predviđa da njih neće obeštetiti kupci njihove imovine. Iako nije napomenuto, može se pretpostaviti da će država plaćati obeštećenje, a to znači nov namet poreskim obveznicima Srbije – upozorava sagovornik „Vesti“.
Ukoliko te klauzule nema, originalnim vlasnicima za utehu služi član 14 Nacrta zakona o denacionalizaciji. U njemu stoji da su „nesavesni“ svi prodavci i kupci nacionalizovane imovine od 5. oktobra 2000. godine, kao i oni koji su trgovali imovinom koju su od 8. juna 2005. prijavljivali potražioci Direkciji za imovinu Srbije. Izuzeta je samo imovina koja je prodata prema Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine. „Nesavesni“ trgovci su, stoji u Nacrtu, ‘solidarno odgovorni korisniku denacionalizacije za naknadu prouzrokovane štete“. Dušan Nikolić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i učesnik u javnoj raspravi o Nacrtu novog zakona, kaže za „Vesti“ da je ovaj deo zakona nemoguće primeniti.
Nezakonito?
U udruženju starih vlasnika Mreža za restituciju tvrde da je Agencija za privatizaciju nezakonito organizovala prodaju Robnih kuća „Beograd“, jer pojedini objekti u sklopu te firme još nisu denacionalizovani. Radomir Živanić, kupac „Robnih kuća“ i vlasnik kompanije „Verano motors“ kaže da će postupiti u skladu sa budućim zakonom o denacionalizaciji i povraćaju imovine, ali da sa sporom oko imovine njegovo preduzeće nema veze.
– Ne verujem da će država nešto što je već jednom oduzela od vlasnika ponovo oduzimati posle 70 godina – ističe Živanić.
– Kupcima preduzeća pre Zakona o privatizaciji nije stavljeno do znanja da će snositi odgovornost za kupovinu imovine koja ima vlasnike. Osim toga, u Zakonu o evidenciji oduzete imovine iz juna 2005. trebalo je oglasiti nesavesnim svakog ko kupi imovinu koja je prijavljena za vraćanje. Ovakav Zakon o denacionalizaciji može da bude proglašen neustavnim, jer ustav zabranjuje da novi zakon ima povratno dejstvo, da se kupcima naknadno određuju obaveze – kaže Nikolić. Od pravila o naknadnom dejstvu zakona se može odstupiti samo ako se posebnim propisima unapred odredi da se na taj način, i opravdano, štiti neki javni interes. To u slučaju denacionalizacije nije učinjeno. Ovakvim zakonskim rešenjima se takođe podriva pravna sigurnost u Srbiji, jer će ozbiljne investitore odbiti praksa u kojoj se ne mogu pouzdati u važeće propise.
