Realno je da će plate budžetskih korisnika i penzije u aprilu biti uvećane 4 odsto, u skladu sa fiskalnim pravilima. Inflacija će usporavati prvih nekoliko meseci ove godine, a potom će kretanje cena zavisiti od kursa, kao i od tendencija na globalnim berzama sirovina
Međunarodni monetarni fond procenjuje da će izvesna recesija u evrozoni usporiti svetsku ekonomiju, koja će ove godine rasti za skromnih 3,25 odsto. Politika štednje, od koje lideri evrozone ne odustaju, dodatno će usporiti rast i narušiti tržišno poverenje. MMF podržava sređivanje nacionalnih budžeta, ali predlaže izbegavanje ekstremnih mera štednje posebno u nestabilnijim državama poput Italije i Španije. Srbija svakako neće biti imuna na pogoršanje stanja u zapadnom susedstvu, odnosno u EU. Naime, manja uvozna tražnja i izvesno usporavanje priliva kapitala sa Zapada otežaće finansiranje spoljnih obaveza države. Dodatni problem za našu zemlju predstavlja i to što Međunarodni monetarni fond nije zadovoljan sprovođenjem aranžmana iz predostrožnosti. Usvojeni budžet za 2012, po proceni stručnjaka MMF-a, izlazi iz dogovorenih okvira. Po MMF-u Srbija će godinu završiti sa probijenom granicom javnog duga, a odstupanja su na nivou jednog procenta BDP-a (300 miliona evra). Glavni problem je prevelik nivo garancija kojima će država tokom 2012. stati iza javnih preduzeća, i to u garancijama koje se odnose na likvidnost nekih javnih preduzeća. Ono što ohrabruje jeste podatak Poreske uprave Srbije da je u januaru 2012. naplata poreza skoro 10 odsto viša od planiranog. Ako se sa takvom dinamikom naplate poreza nastavi značilo bi da je budžet napravljen na zdravoj osnovi i da su primedbe MMF-a neopravdane. Ipak moguće je da je to kratkoročni trend usled pojačane naplate zbog objavljivanja spiskova dužnika.
Kurs je opet pitanje nad pitanjima. Ako Narodna banka Srbije istraje na obaranju inflacije na 4–5 odsto biće spremna da brani sadašnji nivo kursa. To će značiti da će biti trošene devizne rezerve, kao i da će dinamika izvoza biti dodatno usporena, a uvoz još više ubrzan
Sve će zavisiti od dinamike rasta naše privrede. Ministarstvo finansija je u saradnji MMF-om tokom prve revizije aranžmana projektovalo rast BDP-a u ovoj godini na 1,5 odsto. Sada se i tako mali rast čini nedostižnim. Sva je prilika da bi i nulti rast bio uspeh. Ono što donekle ohrabruje jeste rast u 2011. koji je preliminarno iznosio solidnih 1,9 odsto. Industrija usporava već od maja prethodne godine, ali je ipak na godišnjem nivou veća za 2,1 odsto. Rast izvoza od 14 odsto (u evrima), iako usporen poslednjih meseci, nije loš. Sada se ostvarivanje projekcije o rastu izvoza od 10 odsto u ovoj godini čini veoma optimističnim, posebno jer Ju es stil, koji je 2011. donosio 6 odsto robnog izvoza, verovatno neće moći da ostane na tako visokom nivou, i pored spremnosti države za značajnu injekciju u to preduzeće. Naime, glavni problem za izvoz smederevske železare predstavlja to što stari kanali prodaje nisu ostavljeni novom vlasniku. Ako železara bude manje izvozila, manje će i uvoziti budući da su glavne komponente za čelične limove ruda i koks iz Ukrajine i Federacije BiH, ali to naravno nije neka uteha. Evidentno ubrzavanje uvoza stvara problem pokrivanja deficita, ali je zbog njegove povoljne strukture i pokazatelj rasta tražnje za kapitalnim dobrima, odnosno budućim investicijama.
Ono što zanima svakog građanina su zaposlenost, plate i penzije, inflacija, kurs. Realno je da će plate budžetskih korisnika i penzije u aprilu biti uvećane 4 odsto, u skladu sa fiskalnim pravilima. Inflacija će usporavati prvih nekoliko meseci ove godine, a potom će kretanje cena zavisiti od kursa, kao i od tendencija na globalnim berzama sirovina. Kurs je opet pitanje nad pitanjima. Ako Narodna banka Srbije istraje na obaranju inflacije na 4–5 odsto biće spremna da brani sadašnji nivo kursa. To će značiti da će biti trošene devizne rezerve, kao i da će dinamika izvoza biti dodatno usporena, a uvoz još više ubrzan. Projekcija deficita platnog bilansa od 8–9 odsto BDP-a verovatno će biti suviše optimistična. Destimulisanje izvoza uticaće negativno i na radna mesta, čiji bi se broj optimistično mogao smanjiti za tridesetak hiljada u ovoj godini. Na kraju, da li će situacija biti održiva, odnosno da li će država moći da servisira svoje obaveze (penzije, dugove, socijalu), a da ne mora da se zadužuje po kamatama značajno većim od današnjih, 7,2 odsto za pozajmicu u evrima i duplo više u dinarima, u najvećoj meri neće zavisiti od nas. Možda na sreću. Ekonomska kretanja u evrozoni opredeliće naš standard u 2012. Ako u drugoj polovini godine dođe do očekivanog oporavka na zapadu našeg kontinenta, pozitivni efekti brzo će se preliti i na nas. U suprotnom je dodatno rezanje potrošnje, bilo kroz obaranje kursa ili rast PDV-a ili oboje, neizbežno.
