Leto je sezona odmora, što će reći vreme za postavljanje raznih političkih i medijskih klopki
Za nekoliko nedelja ili ćemo imati nove medije ili novu vladu. Naravno, samo kad bi to bilo tako jednostavno. Jer karakter srpske politike menja se s godišnjim dobima. Zima, s povremenim problemima grejanja i snabdevanja plinom i drugim energentima, obično pripada opoziciji, u proleće i jesen vlada mora da deluje snažno, jer je to vreme kada se obavljaju korisni poslovi. Leto je sezona odmora, što će reći vreme za kovanje raznih koalicija na različitim nivoima, vreme za postavljanje raznih političkih i medijskih klopki.
Intenzitet unutrašnjopolitičkih borbi u Srbiji pretvorio je ovo leto, a ono još nije gotovo, u pravi primerak za kolekcionare. Naime, glavna konfrontacija su mediji, odnosno novi zakon o medijima. Dok su se novinarska udruženja tim povodom oglasila (istina, neki su malo i kasnili ali leto je), primetno je napadno ćutanje nevladinog sektora u vezi sa tim pitanjem. Oni zlobnici koji ne vole nevladin sektor cinično zaključuju da je to još jedan dokaz pružanja nežnih usluga tog sektora aktuelnoj vlasti. Što, naravno, nije istina.
Dakle, smatram da političar ima pravo da odbije da razgovara sa novinarom, ili novinarkom koji nemaju urednu kosu ili imaju zube na parove razbrojs. Da li je novinar kritičan ili samo zlonameran u odnosu na njegovo veličanstvo-političara nije važno. Mora da bude estetski podoban. Zalažem se i da sve novinare koji prate verske organizacije direktno imenuju Sabor Pravoslavne crkve i Biskupska konferencija, a one koji prate vojsku – Generalštab. Mogli bi i da im odrede platice. One medijske kuće koje to ne prihvate odmah podvrgnuti tihoj vatri poreskih inspektora budući da je poznato da su u izvršavanju poreskih obaveza godinama isuviše komotne. Glavnim urednicima medija koji utaje porez donirati prugasta odela. Sa malim brojem na levoj strani.
No, nije samo Srbija poprište debate i svađe zbog medija. Ima toga i u drugim zemljama. Samo u SAD tokom poslednjih 60 godina bilo je nekoliko velikih polemika i gužvi zbog medija i kontrole nad njima, iako je dobro poznato šta kaže prvi amandman o tome. Naime, još pre 62 godine Orson Vels je u svom filmu Građanin Kejn osudio magnate štampe kao što su bili Herst i Luće. Posle je došao Majkl Esner iz Diznija i televizije ABC, pa Ted Tarner, Merdok, i Tim Vorner, pa na kraju i Silvio Berluskoni. Spirala cinizma, zajedničko dobro i mediji? Odnosno sinergija i maksimalni profit s jedne strane, a senzacionalizam, nasilje i seks u pozadini, s druge strane.
Zapravo, kad bolje razmislim Silvio Berluskoni je car. Predsednik je italijanske vlade, kontroliše RAI, poseduje tri privatne televizije, manipuliše s tri četvrtine italijanskog javnog mnjenja. Pravi nečuvene međunarodne i diplomatske gafove, stalno ga optužuju za seksualne skandale, on se jadan javno brani danije svetac. I nikom ništa, i dalje ima većinsku podršku italijanske javnosti, i dalje kontroliše većinu italijanskih medija.
Pazite na Berluskonije!, ukratko je poruka filma koji je još 1997. godine imao u Americi veliki odjek, a koji je za televiziju realizovao Leri Gelbart. Film nosi naslov Sredstva masovne zabave, a glavne uloge igraju Ben Kingsli i Gabrijel Bern.
Ideju za film dobio sam razmišljajući o zbivanjima u Italiji pre nekoliko godina. Silvio Berluskoni je bio predsednik vlade, kontrolisao je televiziju, to je, zapravo, bio i početak fenomena medijskih magnata koji gaje velike političke ambicije, rekao je tada Gelbart i dodao Berluskonijev slučaj nije izolovan, biće toga u budućnosti još i u nekim drugim zemljama, pa smatram da je hitno potrebno odvajanje tipa država i crkva.
U srpskom slučaju zaista ne znam ko je srpski Berluskoni? Raja Rodić, Mlađan Dinkić, ili Mirko Cvetković? Istina, bar dvojica od njih javno i pokazuju težnju da budu Berluskoni, kada su mediji u pitanju. No, kada su u pitanju kolgerle na Sardiniji, ili u Vrnjačkoj Banji, nekako ne mogu da ih zamislim u Berluskonijevom stilu. Prvo, mi nismo Italiji, i drugo, nisu naši ljudi tako razvratni. Mada, nikad se ne zna. Jer, Srbija je poput Alise u zemlji čuda.
Leto je i moram da sledim Hemingvejevu teoriju rada: uvek prekini da pišeš dok još uvek imaš šta da kažeš…
Komentari posetilaca sajta www.politika.rs
Ovim člankom Miroslav Lazanski je nekoga provalio. Otkrio je svima nama šta nam se sprema. I šta će sada biti, hoće li se taj naš budući Berluskoni – postideti. Hoće li odustati od namere da sa nama manipuliše? Koja će ga to sila zaustaviti? Novinari? NVO? Javno mnjenje? Udruženje filatelista? Penzioneri? Političari? Intelektualci? Opozicija? Lovci? Sindikati? Radnička klasa? Poštena inteligencija? Penzioneri? Niko! Jer ko zaustavi Berluskonije, zaustavio je globalizam. Taj se nije rodio, pošto bi lakše zaustavio cunami.
Svetozar , 24/07/2009, 22:30
Miroslave ja ne znam ko je srpski Berluskoni ali znam da je crnogorski Milo Djukanovic.
Roćko , 24/07/2009, 23:47
Odlične paralele Miroslave. Zabavno i duhovito, posebno ono za NVO. ćute, a da je druga vlast vrištali bi do neba.
Maja , 24/07/2009, 23:48
Mislim da nećemo imati ni nove medije ni novu vladu. Biće sve staro i već viđeno.
Eržika , 25/07/2009, 00:10
Maestralno Miroslave, bravo.
citac , 25/07/2009, 00:28
Sta znaci instikt, novinara koji se celog zivota sretao sa kos-ovcima i inima, kako je samo smislio da lukavo najavi: Bilo mi je lepo da vas tri puta nedeljno obradujem sa raznim temama, sada je izgleda vrag odneo salu, ja cu malo da poslusam Hemingveja. Srbija je jednom nogom … , da dovrsim misao, tek onda bi komentar zavrsio u korpi. Uostalom, samo jos fali da neko pritisne steker, i ugasi sijalicu. U balkanskoj krcmi, usred Beograda.
Bianca , 25/07/2009, 00:38
Davno nekada globalizam je harao onda poznatim svijetom. Rimsko carstvo je pokorilo sve na svom putu. I dok se je stanovnistvo zabavljalo seksom, nasiljem i svakojakim „igrama“, Berluskonijevi predci su taj sistem dobro uhodali i bez modernih medija. Ali obican svijet je bio sve siromasniji, i do takve mijere siromasan da je bilo kaktada tesko razlikovati slobodnog covijeka i roba. I jedan i drugi nisu imali puno vise od kosulje na ledjima. I dok su se Rimski cinovnici usavrsavali u birokratskim procedurama, kao na primjer popis nasljedja, postalo je potpuno jasno da su ti skupi cinovnici popisivali kao „nasljedje“ takve pokrpane kosulje, razbijene lonce, i drvene tanjure. A kada se je krscanstvo prosirilo na Rim, pristalice nove vjere su negirali sve sto je globalizam Rimskog stila nametnuo. I kroz svoju siromastinu, imali su dignitet, dok na kraju Rim vise nije imao para za skupe igre. I ovaj globalizam ima svoju ranjivost. Ne brine se za stanovnistvo, naciju, zavicaj, susjedstvo. Oni su za „veliku sliku“, i velike profite. I kao i Rim, sirite ce se dok ne istrunu iznutra. Kao i uvijek, religija ima svoje mjesto u traumatskim promejenama u drustvu. Ali potrebni su ljudi koji su spremni da se posvete drustvenim problemima, da shvate novo vrijeme, i da hodaju sa svojim narodom. Preporod religije ce se desiti tek kada narod i svestenistvo prihvate cinjenicu da su elite u doba globalizacije odijeljene od sudbine naroda, da svjesno ili nesvjesno sluze interese modernih globalnih imperatora. Prije ili poslije doci ce do takvog shvacanja u svim drustvima koje ce globalizam izjesti do srzi. Naravno, ostati ce drustva na ovoj planeti koja ce izbjeci najgore. I ta drustva ce imati civilizacijsku i ekonomsku prednost kada putevi razvoja planete podju u drugom pravcu.
Matija Soskic, 25/07/2009, 00:40
Srpski politicari sve da hoce, ne mogu da budu prikazani kao razvratni. Poslanicki, a sada i medijski imunitet, su na njihovoj strani i kao sto majka brani svoje dete, tako ce ih i mediji predstavljati gradjanima kao nevinasca. Nije cudo sto je politika u Srbiji tako privlacna profesija. S druge strane Pacifika, u Americi, jedan od predsednika zamalo sto ne izgubi posao zbog jlubavnih veza sa jednom sluzbenicom u Beloj kuci. Ali, to je odvratna Amerika, koju Srbi mrze iz dna duse.
Zoran X, 25/07/2009, 00:42
Oko 25% stampane „propagande“ i tri od sedam glavnih TV kanala je Berluskonijevo, i nijedna radio stanica. Medju njegovim radnicima ima veliki broj levicara ( MAURIZIO COSTANZO npr ). Za vreme druge vlade Berluskon, prva koja je trajala ceo mandat u istoriji italijanske republike, imao sam platnu osnovicu (neto) 1200 eura, za vreme vlade Prodi 950, a sada imam 1350. gledajuci platu voleo bih i da nas narod ima nekog Berluskonija, pa makar imao i sve televizije. Nisam politicki opredeljen, samo se trudim da budem realan.
mateja pirut, 25/07/2009, 00:44
Bravo gospodine Lazanski.Skenirali ste Srbiju.U Pirotu gde zivim isti je scenario.
ilijacaksirlija , 25/07/2009, 01:32
veliko i hrabro od strane Gospodina Lazanskog koji je usao u kategoriju mojih omiljenih novinara koji nemaju dlake na jeziku. Sto se tog naseg berluskonija tice, on postoji sve dok ga mi smatramo berluskonijem i dozvoljavamo sopstvenoj autocenzuri da vlada nama samima. Zato pamet u glavu: Nisu vize nacin na koji nam mogu zamazati oci jer ce istog momenta svaki treci mladi covek poci u bekstvo ka pranju sudova sto dalje odavde. Nisu glavice salate trikovi na koje mozemo pasti, niti nam moze skrenuti paznju sa toplo hladne price o prekidacu na krizama na Jugu, Severu i zapadu Srbije. dakle nije berluskoni problem nego nasa autocenzura.
Ceda Bradic, 25/07/2009, 08:40
1-TV? Nije problem (podrazumevam, da niko pri svesti to ne koristi, a ako ipak rizikuje, to radi na sosptvenu odgovornsot :). 2 Stampa ? Лето је и морам да следим Хемингвејеву теорију рада:KOM: ma, ne. Zasto ne izvestavate iz nepsotojece drzave (pa neka Vas tuze :). Zanci, Nusic (Gospodja Minsitarka), a ne Hemingvej :). Na primer, u Drzavi Lim-po-po Mandarin Tadeus Koscusko je uradio to i to…itd i sl Puno uspeha Ce-ki-ko
ТОПОЉ , 25/07/2009, 11:11
Поштовани Мирославе!Када се пише о медијима у Србији онда треба почети чистити прво испред свога дворишта.Политика“има једну јако позитивну страну а то је,што је њено и штампано и онлине издање искључиво верзирано ћириличним писмом.Са великом већином медија у Србији то није случај.Такође нигдје нас неће одвести ни то што се огромна већина коментара не објављује.Чему нас то води?Имају људи право да кажу шта мисле.Учестала је прича о уласку Србије у НАТО.Ево нека „Политика“из пера неког од својих колумниста објави нешто на ту тему.Нека текст одише жељом за улазак Србије у НАТО.Право је новинара који пише такав чланак да напише оно што мисли. Е то је права медијска кућа. С поштовањем!
beogradjanka , 25/07/2009, 13:25
Hvala bogu i Vasim roditeljima sto Vas imamo,gospodine Lazanski!!!
Aleksandar BGD , 25/07/2009, 13:31
@Matija Soskic,da,da tako je,mrzimo americku spoljnu politiku i to sa PUNIM PRAVOM!!!
nislija , 25/07/2009, 13:55
Slazem se sa vasim konstatacijama u komentaru, ali evo moje svi su oni isti, evo i izvodjenje dokaza. Usvaja se zakon u parlamentu i ne moze da prodje i Bog, izadju u hodnik dogovore se o milionima nasih evra, udju u Skupstinu i zakon je usvojen. Novinarstvo cuti ne vidi nista kao a zasto?
Uliks , 25/07/2009, 13:59
Ova Hemingvejeva teorija rada Vam je najbolja Miroslave. Da li je to autocenzura na srpski način?
Поздрав из БЛ , 25/07/2009, 16:25
„доказ пружања нежних услуга тог сектора актуелној власти.“ Какав перфектан еуфемизам за много сочније српске ријечи,а које се тичу интимних односа истог или разлучитог пола,са или без новчане наплате!Нема викенда да не докажете свој списатељски талент.
