Ako bi se kroz procenat zaposlenosti u državnim organima i organima lokalne uprave u Crnoj Gori procenjivao broj Srba onda ih ima neznatno, iako ih je prema popisu iz 2003. godine bilo 32 odsto. Nedavni probni popis govori da ih u Crnoj Gori živi čak više od tog procenta, što navodi na razmišljanje da Srbi nisu rado viđeni u vladinim ministarstvima, pravosuđu, školstvu, zdravstvu… Nema ih ni na jednom rukovodećem mestu, a podatak da je u ministarstvima od 712 zaposlenih samo 37 Srba, dovoljno govori kakav je odnos vlasti prema ovom narodu.
Na osnovu rezultata istraživanja zaštitnika ljudskih prava u Crnoj Gori Šefka Crnovršanina došlo se do saznanja da pojedini državni organi i pojedini organi lokalnih uprava nedosledno tumače i sprovode međunarodne obaveze. Istovremeno, kako tvrde iz kancelarije zaštitnika građana, pojedini državni organi, kao ni deset opština, nisu dostavili tražene podatke.
Bez nacionalne ravnopravnosti u multietničkim društvima, kao što je Crna Gora, nema ni građanske, ni ljudske jednakosti, ni demokratije ni pravne države… Naprotiv, ako se manjinska prava ignorišu ili negiraju u pravnoj, političkoj, ekonomskoj i kulturnoj praksi onda će uvek trijumfovati monopol i privilegija etničke većine. A to stvara nezdravu klimu i napetost, i vrlo lako ozbiljne konflikte u interetničkim odnosima, navodi se u izveštaju zaštitnika građana.
Da je status Srba u Crnoj Gori nezavidan svedoče i statistički pokazatelji o njihovoj zaposlenosti u državnim organima. Primera radi, u Ministarstvu za zaštitu ljudskih i manjinskih prava od osam zaposlenih pet je Albanca i tri Bošnjaka. Pripadnici ostalih naroda će pričekati ispred vrata ovog ministarstva, koje predvodi Ferhat Dinoša, od koga su upravo ostavku zatražili predstavnici pet manjinskih saveta u Crnoj Gori.
Prema podacima do kojih je došla Politika, u Ministarstvu kulture od 40 zaposlenih, 33 su Crnogorci i četvoro je Srba. U Ministarstvu odbrane je 201 zaposlen: 171 Crnogorac, devet Srba, pet Bošnjaka, po jedan Albanac, Hrvat i Makedonac i dva Jugoslovena. U Vojsci Crne Gore zaposlenih je 2.169. Među njima Crnogoraca je 1.357, Srba 638, Muslimana devet, četiri Albanca, 22 Hrvata, deset Makedonaca, dva Slovenca, tri Mađara, jedan Vlah, 57 Jugoslovena, četiri Slovaka i jedan Rusin.
U Ministarstvu prosvete i nauke od 69 zaposlenih je 54 Crnogorca, šest Srba, dva Bošnjaka, po jedan Hrvat, Musliman i Bosanac. Samo dvanaest Srba radi u Ministarstvu zdravlja gde je zaposlenih 207, dok je u Ministarstvu turizma 86 Crnogoraca, šest Srba, dva Albanca i dva Muslimana, ukupno – 96 zaposlenih.
Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Srbije Miodrag Jakšić nedavno je izjavio da je u Crnoj Gori od svih zemalja regiona najbolnije srpsko pitanje i da ne postoji ni minimum ustavnih i statusnih prava za Srbe u kulturi, informisanju, prosveti i veroispovesti.
Predsednik Vlade Crne Gore Milo đukanović za Politiku nedavno je kazao da su optužbe na račun diskriminatorskog odnosa prema Srbima politička spekulacija, koja nema veze sa položajem Srba u Crnoj Gori.
Nema potrebe, ubeđen sam, da danas bilo ko sa strane vodi brigu o Srbima ili o pripadnicima bilo kog drugog naroda u Crnoj Gori. Zar upravo takav paternalizam nedavno nije doneo najviše nedaća onima o kojima su brinuli njihovi očevi nacija. I Srbima u Bosni, Hrvatskoj, naravno. Crna Gora je, ponavljam, građanska država, sigurna državna kuća svih njenih građana, znači i Srba koji žive u Crnoj Gori, kazao je đukanović.
Srpski nacionalni savet, nakon prošlogodišnjeg formiranja, jedini je mehanizam pomoću kojeg Srbi mogu ustavnopravnim sredstvima zaštititi svoj identitet u Crnoj Gori.
Srbi u Crnoj Gori su obespravljeni jer su godinama medijski satanizovani, na silu im je uveden crnogorski jezik u vaspitno-obrazovne institucije, profesore srpskog jezika iz učionica izbacivali su na ulice i njihovu decu ostavljali bez hleba, skrnavili i otimali hramove Srpske pravoslavne crkve, oduzeli status konstitutivnog naroda, crnogorčili srpsku kulturnu baštinu, mehanizmima egzistencijalne ucene i državne prisile uterivali crnogorski nacionalni identitet, jednom rečju nad nama vršili asimilaciju, kazao je za Politiku predsednik Srpskog nacionalnog saveta, Momčilo Vuksanović.
Popis iz 2003. godine
Prema popisu iz 2003. godine, Crnogoraca je 43,16 odsto, Srba 31,99, Bošnjaka 7,76, Albanaca 5,02, Muslimana 3,97, Hrvata 1,09, Makedonaca 0,13, Roma 0,41, Slovenaca 0,06, ostalih je 2,02, a neopredeljenih 4,33 odsto.
Andrijevica redak izuzetak
U organima lokalne uprave u Andrijevici je 28 zaposlenih i svi su Srbi. Na teritoriji susednog Plava od 1.390 zaposlenih, 8,63 odsto je Crnogoraca, 5,03 odsto Srba, 39,42 odsto Bošnjaka, 10,07 odsto Albanaca i 2,51 odsto Muslimana.
