Sarajevo– Gordan Babić, Sarajlija koji sa suprugom i troje dece živi u naselju Grbavica, odlučio je da po drugi put, ovoga puta zauvek, ode iz svog rodnog grada.
Ako imate išta srpsko, u Sarajevu ste i 17 godina posle rata, automatski građanin drugog, trećeg reda, ili ste neka ’peta kolona’. Ako niste podobni, bolje reći poslušni, onda nemate šta da tražite u ovom gradu, objašnjava Babić.
Danas mu je daleko važnija bezbednost njegove porodice nego nostalgija, zbog koje se u aprilu 2002, nakon deset godina izbeglištva, ponovo vratio u Sarajevo.
Babić, dete iz mešovitog braka, majka mu je muslimanka, kaže da on i porodica nemaju problema sa komšijama, ali imaju sa lokalnim moćnicima SDA sa Omerom Begovićem na čelu, direktorom osnovne škole Grbavica 1.
Ovu školu je, dok se pre rata zvala Boriša Kovačević, i Gordan pohađao, a sada u nju ide njegove dve ćerke.
Ne mogu više da podnesem svakodnevno maltretiranje, zastrašivanje, privođenje u policiju. Zabrinut sam za bezbednost moje tri maloletne kćerke i zato ću se uskoro preseliti u Istočno Sarajevo i upisati ih u tamošnju školu ’Petar Petrović Njegoš’, kaže Babić navodeći da je već obezbedio alternativni smeštaj.
Nevolje srpske porodice Babić i život u strahu da li će im policija još jednom pokucati na vrata traju dugo. Sve je počelo kada se Gordan obratio direktoru Begoviću nakon što mu se devetogodišnja kćerka istraumirana vratila iz posete Istorijskom muzeju u Sarajevu gde je, zajedno sa svojim vršnjacima, gledala slike ubistava, leševa i krvi.
Zbog stravičnih scena masakra koje su prikazane deci, moja kćerka je doživela šok i to sam pokušao da objasnim direktoru škole koja je i organizovala posetu muzeju, priča Babić.
Razočarani u obećanja da je Sarajevo grad mira, suživota i tolerancije, Babići su to što se dogodilo njihovom detetu ispričali u emisiji lokalnog radija.
Već sutradan na vratima se pojavila policija. U tom trenutku u stanu je bila i ekipa TV Republike Srpske. Nakon izvesnog vremena pojavili su se i specijalci Kantona Sarajevo koji su priveli i Babića i novinarsku ekipu.
Definitivno odlazimo jer se ne osećamo sigurno. Nemamo poverenje u vlast i policiju u federalnom Sarajevu.Iskustvo moje porodice samo potvrđuje da za Srbe nema mesta u Sarajevu i da u gradu više ne stanuje multietničnost već mržnja prema drugom i drugačijem.
Dušanka Stanišić
