Zvanični Beograd se našao u iznuđenom položaju i doneo je odluku koja u suštini nije iznenađenje. Najmanje bi time trebalo da bude zatečen Zagreb jer se, koliko je meni poznato, u svim razgovorima o ovoj temi iz Beograda jasno naznačavalo da će protivtužba biti konačni ishod izostanka dogovora. Lopta je bila na strani Zagreba i on se u ovom slučaju opredelio da stanje u odnosima diktira prošlost, a ne budućnost, kaže u razgovoru za Politiku Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose i bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj, komentarišući odluku Vlade Srbije da poslednjeg dana 2009. godine podnese protivtužbu protiv Hrvatske za genocid iako joj je sud ostavio rok do 22. marta.
U sporu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom pred istim sudom lestvica za genocid je visoko postavljena pa je tako okvalifikovan samo zločin u Srebrenici. Kakve su onda šanse da se dokaže genocid u Hrvatskoj?
Ne verujem da to nije poznato Zagrebu. Ukoliko nije bilo u vreme kada je tužba podneta, onda je posle presude po tužbi BiH to bilo jasno. čini se da je Zagreb izgubio iz vida sudske procese za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj koji su u toku pred Haškim sudom. Dodatno, dolazimo u paradoksalnu situaciju da dve države, nezavisno od ove teme, pojačavaju saradnju u procesuiranju ratnih zločina, u traganju za nestalima, a ostaje se iza tužbe koja sve to negira i koja je zasnovana na stanju u odnosima pre deset godina, bez uvažavanja u suštini značajnog napretka u odnosima do koga je u međuvremenu došlo.
Koliku snagu može da ima istorijski podnesak Srbije o zločinima NDH nad Srbima tokom Drugog svetskog rata?
To je teško proceniti. Kompetentni pravnici tumače da se Sud proglasio nadležnim po hrvatskoj tužbi koja se odnosi na period sa početka devedesetih godina prošlog veka. Znači rasprava će biti o tome, uostalom kao i protivtužbi Beograda. Pomenuti podnesak će imati težinu u skladu sa tim.
Iz Zagreba najavljuju da proces neće uticati na pogoršanje odnosa između dve zemlje. Da li je to moguće?
Nije novost da će Beograd i Zagreb još dugo imati drugačije, čak potpuno suprotstavljanje poglede na noviju prošlost. Bitno je da se tome prilazi na način koji neće opteretiti ili makar neće presudno opteretiti dostizanje istovetnog spoljnopolitičkog cilja i prioriteta – članstva u EU. Neće biti jednostavno očuvati inače narušenu atmosferu u odnosima, a biće potrebna velika veština i diplomatski takt da se u uslovima sudskog procesa održi politički dijalog, bez posledica na ostale oblasti saradnje. Primetna je oprezna reakcija hrvatske vlade koja poziva na očuvanje dobrosusedstva svesna značaja koji to nosi za niz hrvatskih interesa, od evropskih integracija do ekonomskih odnosa sa Srbijom.
Da li ste pristalica stava da je bolje sporna pitanja između dve zemlje rešiti na sudu ili mislite da je bilo bolje da se dogovor postigao van suda?
U principu, među komšijama je uvek bolji dogovor nego sud. To važi i za odnose sa susednim državama. Ali ne na račun pravde, kažnjavanja krivaca na individualnoj a ne kolektivnoj osnovi, bez guranja pod tepih bilo kakvog zlodela i bez novih nepravdi. Potrebno je imati u vidu da je jasna poruka u tom pravcu upućena iz državnog vrha Srbije koja, bez obzira na protivtužbu, nije zatvorila vrata za dogovor pre početka sudskog procesa.
Kako se proces može odraziti na položaj Srba u Hrvatskoj?
O tome je teško i nezahvalno odavde govoriti. Njihovi predstavnici su izneli da je to loše kako sa aspekta odnosa dve države tako i njihove evropske perspektive. Dodatni u nizu paradoksa naših odnosa sa Hrvatskom jeste činjenica da je najveća stranka Srba u Hrvatskoj članica vladajuće koalicije, a ovakav razvoj događaja svakako je dovodi u veoma delikatnu poziciju. Svako narušavanje odnosa Beograda i Zagreba nosi mogućnost odlaganja rešavanja otvorenih pitanja položaja srpske zajednice u Hrvatskoj i to u obe osnovne dimenzije – one iz prošlosti koja je vezana za veoma složen kompleks izbegličkih pitanja i druge, aktuelne koja se odnosi na pitanje položaja Srba kao najbrojnije nacionalne zajednice u Hrvatskoj.
