Restoran „Mediterraneo“ Milorada Popovića u Albert Parku u Melburnu ovih dana dobio je plaketu Udruženja restoratera i ugostitelja Viktorije kao mesto koje priprema najbolje odreske u čitavom Melburnu.
Popović je došao iz Beograda u Melburn pre 18 godina sa diplomom srednje i Više ugostiteljske škole.
– Došao sam sa namerom da radim u svojoj struci. Na početku je bilo problema sa engleskim jezikom. Posle mesec dana učenja, dobio sam najpre posao konobara u „Hiltonu“ – priča nam Miodrag koji je pre četiri godine odlučio da se oproba i u samostalnom biznisu.
Melburn je izvanredno mesto da se takav posao započne jer ga smatraju jednim od gradova s najvećim brojem restorana u svetu, ali i visokim kvalitetom usluge i hrane koja se nudi.
– Većina ljudi ovde može sebi da priušti izlazak i večeru u restoranu. Mi smo našu kuhinju bazirali na kombinaciji mediteranske kuhinje i tradicionalne srpske kuhinje – veli Popović.
Kafana i restoran
Popović veli da je jedan deo naših ljudi koji su pokušali u ugostiteljstvu negativno uticao na ugled srpske kuhinje u Australiji.
– Dosta je bilo kafana, a ne restorana, a mnogi još ne znaju koja je razlika. Restoran je ugostiteljski objekat koji ne bi trebalo da organizuje nastupe pevača i zabave. Pored toga, naplaćivanjem pića po astronomskim cenama, oterali su i ono malo ljudi koji bi možda i dolazili i voleli da pojedu nešto s našeg jelovnika.
Ovoj delatnosti inače nedostaje kvalifikovanih kadrova. Zbog toga je Popović odlučio da sebi dovede kuvara iz Zemuna, koristeći se pogodnostima koje Federalna vlada daje pri dovođenju radnika iz inostranstva, ukoliko je reč o deficitarnim zanimanjima.
– Ovde nema dovoljno kuvara, izuzetno su traženi, a i teško je naći kuvara koji bi mogao da se prilagodi jelovniku koji nudimo. Zato smo u Srbiji tražili osobu koja ima želju da se dokaže u profesiji.
Kakva je postupak da bi neko dobio radnu dozvolu u Australiji?
– Procedura nije nimalo laka. Poslodavac prvo treba da dobije dozvolu od Ministarstva za useljeničke poslove, kojom dokazuje da je pogodan za sponzora vize. Uz ostalo, poslodavac mora da dokaže da ni posle više pokušaja na ovdašnjem tržištu rada nije mogao da pronađe potrebnog radnika. Kada tamo nađe pogodnu osobu, onda i ona popunjava zahtev za vizu. – Radna viza se izdaje na tri godine. Ukoliko se ovaj potez pokaže uspešnim, možda ću u bližoj budućnosti dovesti još dvojicu-trojicu kuvara – kaže naš sagovornik koji veruje da bi s njima kasnije otvorio još koji lokal.
Zbog čega ne postoji veći broj restorana koji bi u ponudi imali specijalitete naše kuhinje?
– Jela iz naše kuhinje se prema ovdašnjim standardima tretiraju kao „teška“, iz razloga što u pripremanju koristimo dosta masnoća i masnih namirnica. Tu je, naravno, i problem nedovoljnog znanja stranaca o našoj hrani. Takođe, nemamo dovoljno stručnog kadra koji bi na pravi način vodio te restorane. Teško je opstati ovde ukoliko ne nudite izuzetan kvalitet.
Nacionalno takmičenje
Priznanja Udruženja restoratera i ugostitelja dodeljuju se tako što posebna komisija posećuje gradske restorane. Kandidati su nominovani u 17 kategorija.
– Veoma sam srećan i povlašćen nagradom. Poslednjih dvadeset i više godina, stalno je dobijao restoran „Vlados“ iz Ričmonda, čiji je vlasnik poreklom iz Hrvatske (Vlade Gregurek). On je postao nezvanična „ikona“, te se kod njega išlo na najbolji stejk u gradu. Sasvim slučajno smo se kandidovali za nagradu. Nismo ni znali da nas je posetio žiri. Pozvani smo na svečanost i tek tada saznali da smo ovogodišnji pobednici – kaže Milorad Popović, te dodaje da će kvalitet svog restorana oprobati i na nacionalnom takmičenju koje se održava narednog meseca u Sidneju.
