Republika Crna Gora prostire se na 13.182 kvadratna kilometra. Prema popisu iz 2003. u njoj živi 620.145 stanovnika. Republika Crna Gora je multietnicka država bez nacionalne vecine.
Njeni narodi su: Crnogorci 267.669 – 43,16 odsto; Srbi 198.414 – 31,99 procenata; Bošnjaci 48.184 – 7,77 odsto; Albanci 31.163 – 5,03 odsto; Muslimani 24.625 – 3,97 procenata; Hrvati 6.811 – 1,1 odsto i Romi 2.601 – 0,42 odsto.
Crna Gora je parlamentarna demokratija republikanskog tipa, bez demokratske smene vlasti u skorijoj ili daljoj prošlosti. Vladajuca koalicija Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije, Bošnjacke stranke i Hrvatske gradanske inicijative (predsednik Vlade Milo đukanovic 2006.) i (predsednik Republike Filip Vujanovic 2008.).
Srpski narod ne uživa posebnu ustavnu kategoriju s obzirom na ocigledno gradansko uredenje države. Srpski narod se ipak spominje u preambuli ustava, uz ostale, kao što je i srpski jezik u službenoj upotrebi (u opštinama u kojima su Srbi znacajni deo stanovništva).
Bruto prosecna zarada 416 evra (2008, Monstat)
Investicije iz Srbije:
– Pink Montenegro,- Delta Holding (Delta City Podgorica),- Telekom Srbija (51 odsto MTel mobilna mreža) 250 zaposlenih,- Institut Simo Miloševic u Igalu (Home Art and Sales Services Filipa Ceptera 56 odsto, Rep. Srbija 25,94 odsto, ICN Pharmaceuticals 1,29 odsto)
Podeljena je na 21 opštinu i dve gradske opštine Podgorice. Srbi cine apsolutnu vecinu u 5 opština (Andrijevica, Pljevlja, Plužine, Žabljak, Herceg-Novi) i relativnu vecinu u 4 (Šavnik, Berane, Bijelo Polje, Tivat). Zastupljeni su sa preko 10 odsto u svim opštinama sem cetiri (Rožaje, Ulcinj, Cetinje, GO Tuzi). Srpsko stanovništvo naseljava 1.013 naselja ili preko cetiri od pet naselja (80,6odsto), vecinski pokrivajuci 47 procenata geoprostora (6.479 kv. km) na podrucju na kome živi nešto više od polovine (100.355 Srba).
Politicku reprezentaciju Srba cine Nova srpska demokratija, Narodna stranka, Demokratska srpska stranka, Srpska stranka radikala, delimicno i gradanska projugoslovenska Socijalisticka narodna partija. U poslednjem sazivu parlamenta (2009.) jedino su NSD i SNP parlamentarne stranke sa 8 i 18 poslanika respektivno (gde polovinu poslanickog kluba SNP cine Crnogorci, a drugu Srbi).
Koalicija srpskih stranaka i SNP cine lokalnu vlast u opštinama Hercegnovi, Andrijevica, Pljevlja, Plužine i Mojkovac. U Hercegnovom i Andrijevici su neposredno izabrani gradonacelnici takode srpske narodnosti iz srpskih stranaka dok je gradonacelnik Pljevalja funkcioner DPS srpske narodnosti.
Pored toga od maja 2008. takode postoji i Srpski nacionalni savjet (SNS), najviši organ personalne samouprave po Zakonu o manjinskim pravima i slobodama. Postoji Fond za manjine koji dele svi predstavnici preko 50 odsto manjinskih naroda koji imaju osnovane nacionalne savete (Srbi, Bošnjaci, Albanci, Muslimani, Romi-Aškalije, Romi). Fond za manjine za 2009. godinu je iznosio više od milion evra od cega je za rad i funkcionisanje SNS izdvojeno 325.000 evra dok je isti iznos bio predviden za odobravanje odredenih projekata. Treba napomenuti da su poslednji izbori održani po neustavnom izbornom zakonu zbog neuskladenosti s ustavnom odredbom koja predvida „autenticnu zastupljenost“ manjinskih zajednica, u koje bi se, po osnivanju SNS, racunala i srpska, bilo kroz siguran broj mandata ili sniženi izborni prag.
Malobrojni kulturni i medijski sektor je u povoju. Izlaze privatne dnevne novine DAN kao nezvanicno glasilo NSD sa odredenim kulturnim sadržajem ogranicenog kvaliteta. Takode postoji Svevide kao kulturno-književni casopis Eparhije budimljansko-nikšicke, IN4S.net, kao privatni internet portal, Srpski glas Boke, kao privatno politicko-kulturno regionalno glasilo, Elmag, kao privatna lokalna televizija, Istok, kao privatni i sada vec neaktivni nedeljnik politicko-kulturne prirode. Vlada sveopšti nedostatak medija i nepostojanje državnog finansiranja srpskih medija i kulturnih ustanova.
Ustroj SPC cine cetiri eparhije – Mitropolija Crnogorsko-primorska s Arhiepiskopom cetinjskim na celu i vikarnim Episkopom dioklijskim, Eparhija Budimljansko-nikšicka, Eparhija Mileševska i Eparhija Zahumsko-hercegovacka – uživaju autonomiju u vodenju svojih poslova (kroz Episkopski savet arhiepiskopa-mitropolita, tri episkopa i vikarnog episkopa). Postoje medutim sve cešci slucajevi napada na imovinu konkretno Mitropolije Crnogorsko-primorske i potom Eparhije Bumljansko-nikšicke. Najveci udari se odvijaju na Cetinju i Katunskoj nahiji uopšte, u Dragovoljicima kod Nikšica, na Beškoj u Skadarskom jezeru kao i u selu Pardus (Lješanska nahija) gde su minirani temelji crkve u izgradnji koja nije potom nikada dovršena po prekidu gradnje koju je naredila podgoricka opština i cije rušenje buldožerima su svojim telima sprecili meštani. U aprilu 2009. godine je Sud za prekršaje u Nikšicu kaznio novcanim kaznama par meštanki zbog „narušavanja javnog reda i mira“ prilikom sprecavanja policije u osiguravanju prolaska sledbenika CPC ciji je portparol Stevo Vucinic najavio otimanje parohijalne crkve. Podrucni organ za prekršaje u Cetinju je u julu 2008. Radomiru Martinovicu takode naložio da plati novcanu kaznu zbog još jednog slucaja „narušavanja javnog reda i mira“ zbog upotrebe startnog pištolja na Badnje vece prilikom paljenja badnjaka. U meduvremenu se takode odvija cudna pravno birokratska igra po pitanju imovine Mitropolije Crnogorsko-primroske. Najpre je cetinjska filijala Uprave za nekretnine „oduzela“ imovinu od Mitropolije na podrucju cetinjske opštine da bi Ministarstvo finansija rešilo suprotno.
U januaru 2009. je Upravni sud usvojio žalbu koju je podnela NVO/verska zajednica po imenu CPC. Pitanje crkvene imovine je i ranije bilo predmet verbalne licitacije od predstavnika CPC ciji su pohodi na istu doživeli kulminaciju kada je na Jovandan 2009. sveštenstvo Mitropolije spreceno da održi liturgiju u hramu sv. Jovana u Bajicama na Cetinju. Zastupnik CPC, Stevo Vucinic je više puta pozivao državu na konfiskaciju imovine Mitropolije, Eparhije Budimljansko-nikšicke, Srpske i Beogradske patrijaršije, pod cijim vlasništvom su po njegovoj tvrdnji u katastru upisani razna sakralna mesta SPC.
Više puta je iskazana namera Podgorice da joj je neprihvatljiva cinjenica postojanja dvojnih državljana Srbije na njenom tlu. Zato crnogorske vlasti vec tri godine pokušavaju da pronadu lex specialis kojim bi onemogucile državljanima Srbije ili konkretnije Srbima da, za razliku njihovih stanovnika hrvatske, albanske i bošnjacke narodnosti, uzmu i državljanstvo maticne države. Izmedu dva MUP vodene su cak cetiri runde pregovora o mogucem sporazumu. Probijeno je nekoliko rokova, a pregovori nastavljeni svaki put po želji zvanicne Podgorice, koja uslovljava potpisivanje sporazuma o dvojnom državljanstvu dostavom informacija o državljanima Crne Gore. Ocekuje da budu obaveštena o osobama koje podnose zahtev za prijem u državljanstvo Srbije. Sa druge strane, postoji osnovana bojazan da bi takva službena nota bila pokretac za oduzimanje državljanstva Srbima koji bi upotrebili svoje pravo na državljanstvo maticne države.
Pitanje upotrebe nacionalnih simbola je takode neuredeno, iako Zakon o manjinskim pravima i simbolima predvida upotrebu zastave, grba i himne drugih nacionalnosti koje žive u Crnoj Gori, u opštinama gde one cine znacajan deo stanovništva.
Pitanje proporcionalne zastupljenosti ostaje glavni zadatak Podgorice na putu punog poštovanja prava manjina. Prema zvanicnim nalazima zaštitnika ljudskih prava i sloboda (ombudsmana) Šefka Crnovršanina medu zaposlenima u ministarstvima kulture, odbrane, prosvjete i nauke, zdravlja, turizma, manjinskih prava i u Resoru poljoprivrede sveukupno je 2008. radilo samo 37 Srba od 712 zaposlenih, ili tacnije 5 odsto. Pretpostavlja se da vecinu tih Srba cine radnici sa nižim spremama, sa dužim radnim stažom. Kljucna ministarstva (min. finansija, min. pravde, MUP, MIP) nisu dostavile dopise o narodnostima zaposlenih. Prema procenama srpskih NVO, medu šefovima diplomatskih misija Crne Gore nema nijednog Srbina, iako samo polovina ima clanske karte vladajucih stranaka dok su ostali nestranacke licnosti crnogorske narodnosti. Ustavni, Vrhovni, Apelacioni i Upravni sud nema nijednog sudiju srpske narodnosti. Od 27 sudija u Višem sudu u Podgorici samo jedan je srpske narodnosti. U Agenciji za nacionalnu bezbjednost je prema dopisu direktora iste, u 2008. godini samo troje od 450 zaposlenih pripa da srpskoj narodnosti. Podjednaka nezastupljenost Srba postoji i u lokalnoj upravi, osim na mestima koje imenuju oštinske vlasti koje cine koalicije srpskih stranaka i SNP. Tako, na primer, u Hercegnovom u cetiri osnovne škole samo jedan zamenik direktora pripada srpskoj narodnosti, dok su svi direktori i ostali zamenici Crnogorci. Postoji istovetan problem i kod firmi u (delimicnom) vlasništvu Republike Srbije ili pravnih lica cije se maticno državljanstvo vezuje za Srbiju (ulaganja iz Srbije).
Ambasada u Podgorici još uvek je neaktivna i privremenog karaktera, bez rezidencije i stalne adrese, srpske zastave. Državna obeležja i dalje ne postoje. Posete ambasadora i diplomatskog osoblja su ogranicene na nezvanicne, licne posete. Poslednja poseta od znacaja srpskim predstavnicima datira od leta 2007. godine. Tom prilikom obišao ih je potpredsednik tadašnje vlade Božidar đelic. Rec je o reakciji na ignorisanje srpskih predstavnika prilikom posete bivšeg predsednika narodne skupštine Olivera Dulica Podgorici.
(U narednom broju: Izveštaj o pravima srpskog naroda u Albaniji)
Svakodnevni institucionalni problemi:
• nerazrešeno pitanje (ne) dostavljanja informacija o dvojnim državljanima
• nerazrešen status pravnog položaja srpskog naroda (tendencija ka statusu manjine, postojanje pravnih i institucionalnih uslova – Srpski nacionalni savjet)
• nerazrešen status nacionalnih simbo la, sporadicni dogadaji osporavanja, kažnjavanja i oduzimanja zastava Republike Srbije
• išcekivanje ispunjavanja državne obaveze ka Srbima u vidu prosvete, medija na manjinskom jeziku
• pitanje proporcionalne podzastupljenosti
• tolerisani nasrtaji na SPC.
Preporuke
• uspostavljanje stalne adrese ambasade u Podgorici
• izbegavanje bilo kakvog dostavljanja licnih informacija Podgorici koje bi narušile osnovna ljudska i gradanska prava državljana Srbije
• otvaranje Srpskog kulturnog centra u Nikšicu ili Podgorici
• otvaranje generalnog konzulata Srbije u Hercegnovom, a potom u Beranama (proporcionalno Republici Hrvatskoj)
• povezivanje ministarstava Republike Srbije sa Srpskim nacionalnim savjetom i drugim srpskim institucijama
• rešavanje pitanja dvojnog državljanstva u korist Srba, izbegavanje bilo kakvog uvida Podgorice u spisak primljenih u državljanstvo, ubrzavanje, koliko je to moguce, procesa u postupku.
